NACRT ZAKONA O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI: Zagađivač će plaćati ne samo kaznu nego i sanaciju posledica po ekologiju

Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini u prethodnom periodu održane su javne konsultacije u više gradova u Srbiji.

Zagađenje prirode, a time i zdravlja građana, ubuduće će biti sankcionisano kako takav nemar i zaslužuje. Zagađivač će plaćati ne samo kaznu nego i sanaciju posledica po ekologiju. To je ključna novina koju donosi Nacrt zakona.

"Do sada se ovo načelo primenjivalo kroz odgovornost za zbrinjavanje otpada, odnosno kroz naknade za zagađenje životne sredine. Međutim, po prvi put, sada se nazire da će biti utvrđena metodologija koliko zaista štete neka aktivnost čini životnoj sredini i, u određenom slučaju, biti urađena procena koja je šteta zapravo nastala", kaže Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotica.

"Nacrt zakona je konkretna primena principa "zagađivač plaća", što znači da je dužan, ukoliko se desi šteta prema životnoj sredini, da nadoknadi troškove sprečavanja štete, odnosno remedijacije štete nastale po životnu sredinu", objašnjava Tina Janjatović iz Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.

"Usvajanjem ovog Zakona, Republika Srbija će načiniti značajan iskorak u osnaživanju zakonodavstva i učiniti životnu sredinu zdravom za sve stanovnike, a isto tako podržati održivi razvoj, što nam je i cilj", ističe Olivera Zurovac Kuzman, iz Misije OEBS-a u Srbiji.

Stručnu analizu odredaba Nacrta zakona izvršili su advokat Sreten Đorđević i samostalni konsultant Mirko Popović. Advokat Đorđević je, između ostalog, sugerisao da se jasno definišu pojmovi "delatnost" i "aktivnost", kako bi se uklonile nelogičnosti, da treba predvideti da nadležni inspektor svoju procenu da nakon dobijanja povratne informacije od operatera, kad raspolaže svim potrebnim podacima, a ne pre toga, kao i da privremena mera ne može služiti kao mera remedijacije, već da bi ona trebala biti naložena ranije, pre nastanka štete. Mirko Popović je, iznoseći svoje sugestije, predložio i to da se predlog ovog zakona razmatra zajedno sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, a da se Nacrt zakona pojavi u raspravi zajedno sa predlozima podzakonskih akata, da su rokovi od 10 i 15 dana iz člana 20 prekratki, kao i da treba otkloniti mešanje nadležnosti inspektora.

Nakon predstavljanja Nacrta zakona i stručne analize, otvorena je diskusija tokom koje su prisutni postavljali pitanja, davali sugestije i iznosili svoja mišljenja o predloženom Nacrtu zakona.

Neke od sugestija odnosile su se na to da je:

potrebno dati precizniji opis aktivnosti kad može doći do izuzimanja iz primene Zakona, da to moraju biti samo iznuđene aktivnosti, a da inače ne može doći do izuzimanja;
da termin "izuzimanje" kad je reč o vodama i vodnom zemljištu treba zameniti terminom "zauzimanje";
da je ispuštanje bilo kakvih supstanci u podzemne vode nedozvoljeno Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon), te da navedenu aktivnost ne treba dozvoliti ni ovim zakonom;
da je potrebno, umesto termin "prirodna staništa", doda i termin "blisko prirodna staništa", kako veći deo Vojvodine, u kojoj postoji vrlo malo prirodnih staništa, ne bi bio izuzet iz primene ovog zakona;
da termin "usluge" nije adekvatan, te bi ga trebalo zameniti terminom "ekosistemske usluge";
da zbog bolje primene principa prevencije, preventivne mere treba predvideti kad postoji realna opasnost od štete, a ne tek kod neposredne opasnosti; da treba omogućiti svim licima da iniciraju pokretanje postupka, a ne samo fizičkim licima koja su pogođena ili mogu biti pogođena štetom i zainteresovanoj javnosti, a s obzirom da su štetom po životnu sredinu pogođeni svi;
da zbog zaštite uzbunjivača i bolje primene Zakona, treba omogućiti anonimno podnošenje zahteva za pokretanje postupka, kao i to da bi trebalo omogućiti iniciranje pokretanja postupka običnim obaveštenjem upućenim nadležnom organu, a ne samo formalnim podnošenjem zahteva.

Učesnici su se, u velikoj meri, složili da je, u ovom Nacrtu zakona, potrebno precizirati termine, a postavljeno je i pitanje ko ima aktivnu legitimaciju u postupcima predviđenim ovim Nacrtom zakona.

Marija Todić, Načelnik Odeljenja za koordinaciju i upravljanje u vanrednim situacijama iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je predložila da stav 4. člana 9. Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini bude poseban član jer se tiče situacije kada nadležni organ preduzima preventivne mere. Takođe je istakla da je u koliziji član 9. stav 1. i član 8 stav 1. Nacrta zakona odnosno ili preventivne mere preduzima operater neodložno ili mu ih nalaže nadležni organ. Predložila je da član 9. glasi: "Nadležni organ može u svakom trenutku: 1. naložiti operateru da dostavi podatke o svim neposrednim opasnostima od štete u životnoj sredini ili o sumnjivim slučajevima takve neposredne opasnosti; 2. naložiti operateru preduzimanje potrebnih preventivnih mera; 3. izdati operateru uputstva o potrebnim preventivnim merama koje treba preduzeti; 4. sam preduzeti potrebne preventivne mere kada operater nije poznat ili nije dužan snositi troškove preventivnih mera, u skladu sa ovim zakonom; 5. sam preduzeti potrebne preventivne mere." Nadležan organ koji preduzme preventivne mere ima pravo na naknadu troškova prema operateru, u skladu sa ovim zakonom." Marija Todić iz Ministarstva unutrašnjih poslova je dalje istakla da se ne slaže sa formulacijom člana 27. koja glasi: "Nadzor nad sprovođenjem odredbe člana 9. zakona vrši i ministarstvo nadležno za poslove zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom. Inspekcijski nadzor nad primenom odredbe člana 9. zakona vrši i inspekcija nadležna za poslove zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom".

Marija Todić je predložila da se st. 2. i 4. člana 27. izbrišu. Marija Todić je obrazložila da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, sprovodi nadzor u skladu sa svojim propisima. Sektor za vanredne situacije u skladu sa svojim propisima kontroliše privredna društva i druga pravna lica koja imaju obavezu izrade plana zaštite od udesa u skladu sa propisima koji se odnose na tu oblast a to su čl. 64-66. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) i Pravilnik o vrsti i količini opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa ("Sl. glasnik RS", br. 34/2019). Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini bi prvobitnom ovakvom formulacijom dao veću nadležnost nego što je Sektor za vanredne situacije ima prema svojim propisima.

Andrej Pak iz Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije je izjavio da su svi učesnici koji su govorili pomenuli su finansijsko obezbeđenje. Imajući u vidu značaj zaštite životne sredine, trebalo bi raditi na stvaranju uslova za uvođenje obavezne finansijske garancije, ukoliko trenutno zbog nedostatka odgovarajućih podataka ili drugih razloga za to ne postoje uslovi. Važno je, pre svega, da se obezbede odgovarajuće metodologije za procenu rizika po delatnostima koje bi bile obuhvaćene ovim zakonom, kao i metodologije procene šteta prema životnoj sredini. Od strane diskutanata pomenuta je i potreba stvaranja posebnog fonda vezano za ove štete. Kako je pravnim tekovinama Evropske unije predviđeno da će države članice preduzeti mere radi podsticanja razvoja instrumenata finansijskog obezbeđenja, između ostalog, i za slučaj nesolventnosti, u okviru sistema potencijalno obaveznog osiguranja mogao bi da bude uspostavljen fond koji bi se finansirao iz dela premije osiguranja. Iz fonda bi mogle da budu pokrivene štete npr. za slučaj nesolventnosti operatera, kao i da se nadoknade troškovi koji premašuju sumu osiguranja, maksimalnu obavezu osiguravača. Za početak rada ovog fonda bilo bi potrebno da se planiraju i izdvoje sredstva iz budžeta. Radi se svakako složenom pitanju koje zahteva dalju analizu.

Goran Sekulić iz udruženja "Svetski fond za prirodu" je izjavio da je termin "prirodna staništa" nejasan i da ne postoji ni u jednom drugom zakonskom aktu i da bi ga trebalo zameniti sa drugim jasnijim terminom. Predložio je da se termin "prirodna staništa" veže za Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje ("Sl. glasnik RS", br. 35/2010), odnosno Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016 i 95/2018 - dr. zakon) koji koriste termin "prioritetni tipovi staništa". Takođe je istakao da je za termin "usluge" i "usluge prirodnih resursa" uobičajen termin "ekosistemske usluge" iako i on nije nigde uveden u zakonodavstvo.

Bratislav Poprašić iz udruženja "Kruševački ekološki centar je izjavio" da je pozitivan napredak donošenje Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini

Izvor: Vebsajt RTV i Ministarstva zaštite životne sredine, 04.11.2019.
Naslov: Redakcija