ZAKON O RADU: Zabranjeno je diskriminisati žene pitanjima o planiranju porodice i bračnom statusu. Zabranjeno je od njih tražiti da donose testove trudnoće da bi dokazale da nisu trudne u trenutku zapošljavanja. Žena uživa zaštitu i tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, a ima na raspolaganju godinu dana da brine o novorođenom detetu. Za to vreme od države dobija naknadu

Inspekcija rada u Novom Sadu vratila je ove godine na posao dve trudnice kojima nije produžen ugovor o radu na poslu, odnosno direktno su diskriminisane zato što su zatrudnele ili su se porodile.

Aktuelni Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US - dalje: Zakon) jasno kaže: zabranjeno je diskriminisati žene pitanjima o planiranju porodice i bračnom statusu. Zabranjeno je od njih tražiti da donose testove trudnoće da bi dokazale da nisu trudne u trenutku zapošljavanja. Žena uživa zaštitu i tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, a ima na raspolaganju godinu dana da brine o novorođenom detetu. Za to vreme od države dobija naknadu.

Problem sa Zakonom je, kao i kod svih domaćih akata, nesprovođenje. Žene i dalje dobijaju otkaz u toku trudnoće ili porodiljskog odsustva, a najčešći scenario je da dobiju otkaz čim se vrate sa porodiljskog odsustva, jer ih Zakon tada više ne štiti. Dešava se, kaže Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, da žena po povratku na posao biva raspoređena na niže radno mesto, sa manjom platom, što je direktno kršenje njenih prava kao zaposlene - a spada i u mobing.

Još jedan od problema je strah. Brojka od dve žene ni blizu ne pokazuje koliko se zapravo njih suočava sa ovim problemima, a u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana kažu da im se žale trudnice i porodilje kako iz privatnog, tako i iz javnog sektora. Iako radi po hitnom postupku, ni inspekcija rada ne može da zaštiti sve žene, s obzirom na to da ogroman broj ne bude ni prijavljen nadležnima.

Država jeste napravila određene pomake da poboljša mera populacione politike. Postoji zakonski okvir, nadležna tela, adekvatne naknade za trudničko i porodiljsko (koje, doduše, mesecima kasne), radi se na novim zakonskim okvirima, ali se istovremeno u društvu događa da visoki crkveni zvaničnici ženama poručuju da je njihova uloga da rađaju. Naime, da bi žene rađale, potrebno je da država, za početak, kaže Jasmina Mihnjak sa portala bebac.com, obezbedi dovoljno mesta u vrtićima za već rođenu decu.

"Mi još uvek nemamo ni adekvatne uslove za rođenu decu, a žalimo se na natalitet, na kasne brakove. Kada budemo imali uslove za zaista dostojanstven život, normalne plate i odgajanje naše dece, možemo da pričamo o drugim stvarima. Do tada niko nema pravo da tvrdi da je dužnost žena da rađaju. Da živimo u ekonomski stabilnoj državi, ne bi bio toliki problem da dižemo natalitet, ali je u Srbiji sve klimavo i poslodavci to dobro osećaju i koriste. Ništa nije urađeno da budu nagrađeni ukoliko zaista poštuju žene i njihove izbore da zatrudne", naglašava Mihnjak.

Da je otpuštanje žena nakon porodiljskih odsustava veliki problem poručuje i Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković. Zbog toga će uskoro imati niz sastanaka sa Pokrajinskim zaštitnikom građana, sindikatima i udruženjima poslodavaca, kako bi se našli dobri predlozi za eventualne izmene Zakona u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja..

"Bitno je da okviri ne budu takvi da postignemo kontra-efekat. Poslodavci bi mogli da se okoriste o izmene tako što će da predvide ono što ih čeka, da se osiguraju i ograde na vreme, a žena će ponovo da bude pogođena, kako je sada sa Zakonom o radu - gde ženu može da sačeka otkaz posle porodiljskog odsustva i nikome ništa. Ali nama zakonski okvir ništa neće pomoći ako ne promenimo celokupnu klimu u društvu. Poslodavci moraju da razumeju da ne mogu da imaju otklon prema mladim ženama i da jednostavno pretpostavljaju da će one u jednom trenutku otići na trudničko odsustvo ili planirati porodicu. To je stvar naše kulture i na tome prvo moramo da radimo da bi ikakve zakonske izmene imale efekta", naglašava Janković.

Predsednica udruženja "Roditelj" Gordana Plemić podseća da su žene u startu u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, s obzirom na to da za isti posao najčešće dobijaju manje plate.

"Istovremeno, cela priča u vezi sa populacionom politikom ponovo pada na žene i nameće im se obaveza da postanu majke do određenih godina. Treba napomenuti i da porodiljske isplate idu na račun poslodavaca, što može da ugrozi žene jer nema garancija da će taj novac ženama zaista biti uručen na vreme. Međutim, najavljuju se izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009), prema kojima će novac ići direktno na račun porodilja, a ne poslodavaca. Ali to je samo početak koji mora da se ispuni", poručuje Gordana Plemić i naglašava da postojeća Strategija podsticanja rađanja ("Sl. glasnik RS", br. 13/2008), u ovim uslovima ne može i ne sprovodi se, s obzirom na to da su upravo majke najviše diskriminisane.

Premijerka Ana Brnabić nedavno je najavila beneficije za one poslodavce koji budu poštovali mere populacione politike, koje je definisao Savet za populacionu politiku. Sa merama se slažu i u Uniji poslodavaca Vojvodine, čiji predsednik Stanko Krstin kaže da bi mogle da motivišu i one poslodavce koji ne poštuju zakon da promene svoju poslovnu politiku. Međutim, Krstin napominje da je veće pitanje od beneficija sam stav poslodavaca i slaže se sa Brankicom Janković da zakoni nisu dovoljni.

"Umesto da žena bude nagrađena zato što je na svet donela dete, ona je najčešće kažnjena i to je nezamislivo. Mi imamo dosta lepih zakona, ali se oni ne sprovode zato što je atmosfera takva da to može da prođe, toleriše se, okruženje nije dovoljno osuđujuće prema ovakvoj praksi. Jeste na državi da obezbedi sve uslove, kazne i nagrade, ali je i na poslodavcima da shvate da treba da podržavaju svoje radnice i motivišu ih da postanu majke", tvrdi Krstin.