Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI: Farmaceuti protiv povlačenja Nacrta zakona. Ostaju pri stavu da je neophodno staviti moratorijum na otvaranje novih apoteka do donošenja Mreže apoteka, izjednačiti uslove nabavke lekova na Listi za državne i privatne apoteke, uvesti jedinstvenu cenu leka koji se izdaje na recept, sprečiti vertikalnu i ograničiti horizontalnu integraciju


Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti je povučen i odredbe ovog zakona biće unete u Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a direktorka Farmaceutske komore Srbije i članica Radne grupe za izradu Nacrta zakona dr Svetlana Stojkov kaže kako ne zna koji je razlog za donošenje ove odluke.

- Informacija da Zakon o apotekarskoj delatnosti neće biti donet "u paketu" s ostalim zakonima koji su bili deo javne rasprave tokom januara i februara 2017. godine, prezentovana je u oktobru na sastanku u Ministarstvu zdravlja. Rečeno je da će određeni članovi zakona biti inkorporirani u Zakon o zdravstvenoj zaštiti - kaže dr Stojkov i dodaje da je Ministarstvo zdravlja bilo predlagač zakona, te da oni jedini mogu da kažu i koji su razlozi povlačenja ovog akta.

Navodi i da je prisustvovala svim javnim raspravama, te da kao član Radne grupe nije ni čula ni videla zahtev da se Zakon povuče. Napominje da je u Srbiji Zakon o apotekama postojao još 1865. godine.

- Nedonošenje Zakona o apotekarskoj delatnosti (ZAD) nanosi veliku štetu svima koji teže ka uređenju i kvalitetu u apotekarskoj delatnosti. Ovde pre svega mislim na pacijente, zdravstvene radnike i zdravstveni sistem, dakle društvo u celini. Posledice neuređenosti ovog sektora su veoma vidljive, a to je neujednačena dostupnost apoteka, jer se apoteke u manjim mestima gase sa zapadanjem državnih apoteka u blokade, zatim neujednačena dostupnost lekova, jer se cene lekova razlikuju, a svi građani treba da imaju ista prava, odnosno iste cene. Tu je i neujednačen asortiman u apotekama, od tipično drogerijskog asortimana, do apoteka gde se izrađuju lekovi za pojedinačnog pacijenta, neujednačen kvalitet usluga u apotekama, jer je veliki broj apoteka u kojima ne radi kvalifikovan kadar, posebno u poslepodnevnim časovima - nabraja dr Stojkov i dodaje da se neuređenost vidi i u nelojalnoj konkurenciji s velikim uticajem kapitala koji cenovnom politikom utiče na zatvaranje samostalnih apoteka čiji su vlasnici magistri farmacije.

Prema njenim rečima, nedostatak zakona podjednako otežava rad privatnih i državnih apoteka. Potrebno je da se uredi finansiranje svih državnih zdravstvenih ustanova, a dugovanja apoteka čine oko petine ukupnog iznosa, ostalih 80 odsto generisali su domovi zdravlja, bolnice, klinički centri. Potrebno je i da se uslovi poslovanja državnih i privatnih apoteka izjednače u nabavci lekova za izdavanje na recept.

U dopisu koji je stigao Komori, odnosno odgovoru koji su dobili, vidi se da je član Zakona koji se odnosio na zabranu vertikalne integracije isključen, kao i demografski i geografski pokazatelji, koji su najviše uticali na pojavu nelojalne konkurencije, koncentraciju kapitala i fokusiranje na tržište i prodaju.

- Pitanje zabrane vertikalne integracije jedan je od najdelikatnijih članova zakona, jer se u našem predlogu sprečava koncentracija kapitala kao posledice povezanih poslova u proizvodnji i prometu lekova. Smatramo da bi pod uticajem kapitala mogla da bude narušena nezavisnost i autonomija zdravstvenih radnika, farmaceuta i lekara, a pre svega pacijenata kroz neracionalnu prodaju, izdavanje i konzumaciju lekova. Horizontalna integracija odnosi se na pojavu lanaca apoteka, a kod nas postoji više lanaca apoteka koje imaju više od 100 organizacionih jedinica, koji, potencirajući tržišne principe i cenovnu konkurenciju, potiskuju samostalne apoteke koje ne mogu da se bore cenama već kvalitetom usluge - objasnila je dr Stojkov i napomenula da prevladavaju ekonomski, a ne etički i zdravstveni prerogativi, kakvi treba da dominiraju u zdravstvenoj zaštiti.

Nakon stvaranja nejednakih uslova poslovanja za državne i privatne apoteke, za nabavku lekova koji se nalaze na Listi, mreža državnih apoteka se gasi, pogotovu u seoskim sredinama gde je poslovanje nerentabilno.

- Neophodno je staviti moratorijum na otvaranje novih apoteka do donošenja Mreže apoteka, izjednačiti uslove nabavke lekova na Listi za državne i privatne apoteke, uvesti jedinstvenu cenu leka koji se izdaje na recept, sprečiti vertikalnu integraciju i ograničiti horizontalnu integraciju, odnosno doneti Zakon o apotekarskoj delatnosti prema predlogu nacrta Farmaceutske komore Srbije - navodi dr Stojkov i napominje da ostaje zahtev farmaceuta za povlačenje Pravilnika o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apoteci ("Sl. glasnik RS", br. 53/2017), iz maja ove godine.

Dr Svetlana Stojkov navodi da se sada apostrofira Mreža apoteka, a ne podatak da Ministarstvo zdravlja ovog trenutka nema podatak o broju apoteka u Srbiji, kadrovima koji rade u njima, cenama po kojima se prodaju lekovi. Mreža apoteka treba da omogući podjednaku dostupnost farmaceutsku zdravstvenu zaštitu svim građanima, jer predviđa geografske kriterijume o osnivanju apoteka na celoj teritoriji i demografske kriterijume, a prema podacima Komore postoje apoteke u Srbiji ka kojima gravitira više od preko 8.000 stanovnika, ali i apoteke ka kojima gravitira 800 stanovnika, te nivo usluge i vreme posvećeno pacijentu ne može biti podjednako.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Petrović, 04.11.2017.
Naslov: Redakcija