Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, kao i oni koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe - samozaštitna delatnost, kao i fizička lica koja rade u privatnom sektoru bezbednosti, u obavezi su da steknu licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja do 1. januara 2017. godine. Privredni subjekti koji do navedenog datuma ne dobiju odgovarajuću dozvolu, neće moći da obavljaju delatnost privatnog obezbeđenja, a korisnici usluga imaće obavezu da angažuju isključivo licencirane kompanije i preduzetnike


Nezavisni sindikat radnika privatnog obezbeđenja uputio je otvorena pisma ministrima za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i unutrašnje poslove, povodom primene Zakona o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015 - dalje: Zakon) od 1. januara 2017. godine, prema kojem će u privatnom sektoru bezbednosti moći da rade samo zaposleni sa licencom MUP-a.

Oni traže zajednički sastanak sa navedenim ministrima kako bi obrazložili probleme koji bi mogli da nastanu u toj uslužnoj grani od naredne godine i kako bi se našlo rešenje da oko 30.000 radno angažovanih ne bi ostalo bez posla.

U informaciji Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da je do sada pravnim licima izdato ukupno 28, a fizičkim licima 4.059 licenci za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja.

U MUP-u napominju da lica koja ne steknu licencu, u skladu sa Zakonom, neće moći da obavljaju poslove privatnog obezbeđenja.

Takođe Zakon predviđa stroge kazne za one koji ne budu poštovali njegove odredbe.

Naime, oni koji budu angažovali radnike ili preduzeća koja nemaju licencu za privatno obezbeđenje mogli bi da budu kažnjeni i sa milion dinara, a sledi im i zabrana obavljanja poslova u trajanju od tri meseca do godinu dana.

Onaj ko pruža usluge obezbeđenja, a nema licencu, platiće kaznu u visini od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Sindikat u pismima ministrima, pored ostalog, ukazuje da većina od ukupnog broja radno angažovanih nema ugovorom o radu regulisan radno pravni odnos sa poslodavcem, te da poslodavci često zloupotrebljavaju institut privremeno-povremenih poslova kao oblik angažovanja van radnog odnosa.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 03.11.2016.
Naslov: Redakcija