ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ŽIVOTINJA: Kazne za zlostavljanje životinja se kreću od 5.000 do 500.000 hiljada dinara
Kazne za zlostavljanje životinja u Srbiji se kreću od 5.000 do 500.000 hiljada dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja, međutim, problem je što se ti propisi ne primenjuju u praksi.
To ističe Sanja Radosavljević, marketing i PR koordinator organizacije "Animal Rescue Serbia", povodom Svetskog dana zaštite životinja koji se obeležava svake godine 4. oktobra.
"Mi na papiru imamo jedan vrlo dobar Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96, 25/2000, 91/2005 - dr. zakon i 101/2005 - dr. zakon), ali problem je što se, kao i mnogi drugi zakoni, ne sprovode u praksi. Dakle, u praksi ima vrlo malo slučajeva koji su dospeli do suda i koji se obrađuju", dodaje Radosavljević.
Da problem prebacivanja odgovornosti sa jedne institucije na drugu nije univerzalna samo kada govorimo o ljudima, govori i činjenica da se i slučajevi zlostavljanja životinja često nađu na meti "neutvrđene" nadležnosti.
"Problem je što kada nas pozovu i kada hoće da prijave zlostavljanje životinja, mi ih upućujemo na policiju, zato što je policija dužna da izađe po prijavi. Međutim, dešava se da oni kažu da nisu nadležni za to, a zapravo jesu. Druga opcija jeste da se podnese direktno krivična prijava tužiocu, ali opet se i tu uglavnom ništa ne dešava", navodi Radosavljević iz "Animal Rescue Serbia" organizacije.
U Srbiji postoji veliki broj ugroženih životinjskih vrsta, među njima su razne vrste ptica, beskičmenjaka, sisara, insekata i riba, a među zaštićenima su pojedine vrste pelikana, beloglavi sup, rečni rak, žabe, šarke, belouške, bubamare.
Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, broj strogo zaštićenih divljih vrsta iznosi 1.783 od čega su čak 1.042 vrste životinja, sa najbrojnijim beskičmenjacima. Među strogo zaštićenim vrstama nalazi se 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.
Ideja da se Svetski dan zaštite životinja uopšte obeležava potekla je još davne 1931. godine u Firenci, kada se ovaj dan proslavljao se kao praznik sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine.
Tog dana organizacije za zaštitu životinja i azili za životinje u celom svetu organizuju edukacije, prikupljanje donacija i razne druge aktivnosti u saradnji sa poštovaocima životinja, s ciljem podizanja svesti o zaštiti i zbrinjavanju životinja, kao i promovisanja njihove dobrobiti.
Budući da smo se ove godine zatekli u situaciji koja je i za ljude krajnje neobična i neprijatna, sa sigurnošću možemo reći da su životinje ništa manje zbunjene. Tokom vanrednog stanja koje je proglašeno usled pandemije virusa korona, početkom godine brojni kućni ljubimci morali su da promene svoje "rasporede". Može se reći da ni životinje koje su prepuštene u potpunosti sebi nisu imale bolje iskustvo.
U organizaciji "Animal Rescue Serbia", koja se na volonterskom nivou bavi zaštitom životinja, kažu, iako ne raspolažu egzaktnim podacima, da se iz godine u godinu vidi napredak u podizanju kolektivne svesti.
"Naše iskustvo iz prakse i sa terena, govori da se u Srbiji malo pomeramo sa ‘mrtve tačke’. Ljudi sve više, pogotovo u ruralnim sredinama, shvataju značaj zašto je važno da se prema životinjama ophodimo na jedan pravedan način. Životinje imaju osećanja, osećaju strah, stres, bol i patnju, a takođe imaju i prava, te svakako da ne bi trebalo da ih zlostavljamo", napominje Radosavljević iz organizacije "Animal Rescue Serbia".
Ukoliko govorimo o konkretnim rešenjima koje svaki pojedinac, polazeći od sebe, može da učini i na taj način doprinese poboljšavanju opšteg kvaliteta života životinja, iz ove organizacije ističu pre svega da je neophodno "da prestanemo da okrećemo glavu na takve stvari i da prijavljujemo takve slučajeve".
"Mnoge životinje su ugrožene jer su njihova staništa ugrožena i mi nismo svesni koliko možemo da doprinesemo stanju poboljšanja kvaliteta života životinja. Na primer, kada su ulične životinje u pitanju, dovoljno je preko leta, pa i preko zime, da im ostavimo vodu ispred našeg dvorišta ili naše zgrade ili da im bacimo neko zrnevlje, ako je reč o pticama. Takođe, kada su u pitanju naši ostaci hrane, koje verujem da skoro svaka kuća baca, dobar deo toga može biti hrana za životinje. Sve ovo je nešto što nas košta ili vrlo malo, a ponekad nas čak i ne košta ništa, samo malo dobre volje i vremena. To bi u velikoj meri poboljšalo kvalitet života tih životinja", objašnjava Radosavljević.
Izvor: Vebsajt Danas, Nina Čolić, 04.10.2020.Naslov: Redakcija