ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).

• Da li se za udaljenje sa rada u sklopu disciplinskog postupka donosi poseban akt ili je deo zaključka o pokretanju disciplinskog postupka?

Shodno čl. 147. Zakona službenik protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može biti udaljen s rada do okončanja krivičnog, odnosno disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu poslodavca ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.

Rešenje o udaljenju s rada donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.

Rešenje o udaljenju s rada službenika na položaju donosi organ nadležan za njegovo postavljenje.

Rešenje o udaljenju s rada opoziva se, po službenoj dužnosti ili na predlog službenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.

Dakle, u slučaju potrebe udaljenja sa rada propisano je donošenje posebnog akta i to rešenja, a koje donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.

• Kako službenik može da dokaže da je rukovodiocu ukazao da bi izvršenjem datog naloga nastupila šteta?

Čl. 154. Zakona propisuje da se službenik oslobađa od odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu.

Iz navedenog proizilazi da se službenik oslobađa od odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu, što dalje znači da je upravo taj pismeni akt koji je uputio neposrednom rukovodiocu dokaz na osnovu kog se oslobađa odgovornosti.

• Uredbom o ocenjivanju državnih službenika je propisano da se rukovodilac organa ne ocenjuje, a Zakonom o zaposlenima je navedeno da se službenik na položaju ocenjuje. Šta se primenjuje?

Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) je propisano da se ne ocenjuje državni službenik koji rukovodi državnim organom, državni službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i državni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Međutim, članom 133. Zakona je propisano da načelnika uprave i zamenika načelnika uprave, dakle službenika na položaju, ocenjuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili predsednik gradske opštine.

U navedenoj situaciji se imaju primeniti odredbe Zakona kao višeg pravnog akta u odnosu na Uredbu o ocenjivanju državnih službenika.

• Kako će se izvršiti ocenjivanje za 2016. godinu kada nije vršeno kvartalno vrednovanje rezultata u toj godini?

Postupak ocenjivanja se ne sprovodi za 2016. godinu, već se to čini počev od 2017. godine, preciznije tokom 2017. godine treba izvršiti vrednovanje, a do kraja februara 2018. godine je potrebno dati ocenu.

• Ko treba da bude ocenjivač?

Ocenjivač je lice koje je neposredno pretpostavljeno službeniku. U zavisnosti od organizacije opštinske uprave to može biti rukovodilac grupe, šef odseka, načelnik odeljenja i slično.

• Ko može da bude ocenjivač i koje kvalifikacije treba da poseduje?

Kontrolor je ono lice koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču. Zakonom odnosno Uredbom o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) nisu propisane posebne kvalifikacije koje ovo lice treba da ima.

• Ko je pozvan da utvrđuje radne ciljeve?

Shodno članu 7. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s državnim službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje odnosno do 15. januara godine u kojoj se vrši ocenjivanje i vrednovanje.

Ako se državni službenik protivi radnim ciljevima koje mu utvrdi ocenjivač i stoga odbije da potpiše akt u koji su oni uneseni, radne ciljeve mu, posle razgovora s njim i ocenjivačem, konačno utvrđuje kontrolor.

• Ako u toku godine dođe do potrebe za izmenom radnih ciljeva kako se to čini?

Članom 8. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) je propisano:

"Utvrđeni radni ciljevi mogu da se izmene ako se izmene prioriteti državnog organa ili organizacione jedinice ili ako nastupe okolnosti zbog kojih se radni ciljevi ne mogu ostvariti.

Oni mogu da se izmene i ako se pri ocenjivanju državnog službenika utvrdi da za time postoji potreba.

Izmene radnih ciljeva utvrđuju se na isti način kao radni ciljevi, a akt u koji su unesene prilaže se aktu u koji su uneseni radni ciljevi".

Navedeno znači da se dalje primenjuju odredbe čl. 7. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika, kojim je propisano da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s državnim službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Ako se državni službenik protivi radnim ciljevima koje mu utvrdi ocenjivač i stoga odbije da potpiše akt u koji su oni uneseni, radne ciljeve mu, posle razgovora s njim i ocenjivačem, konačno utvrđuje kontrolor.

• Šta se dešava ako šef Odseka kao ocenjivač promeni radno mesto i više ne bude šef Odseka?

Shodno čl. 25. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač dužan je da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju.

Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za kadrove, a ona novom ocenjivaču.

Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju.

• U našoj Opštinskoj upravi nema kontrolora jer nema manjih organizacionih jedinica od odeljenja. Da li je načelnik uprave tada kontrolor?

Navedena situacija se podvodi pod član 33. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009), kojom je propisano da ako je ocenjivač neposredno podređen rukovodiocu državnog organa, izveštaj o ocenjivanju dostavlja se bez kontrolnog potpisa jedinici za kadrove.

• Kako se ocenjuje načelnik odeljenja?

Shodno čl. 36. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) ako je državni službenik koji se ocenjuje neposredno podređen rukovodiocu državnog organa, izveštaj o ocenjivanju se ne priprema.

Rukovodilac državnog organa u tom slučaju donosi rešenje kojim određuje ocenu državnom službeniku pošto s njim obavi razgovor o rezultatima njegovog rada, saopšti mu svoje komentare i razmotri njegove komentare.