NACRT ZAKONA O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA: Usvajanje Zakona u Narodnoj skupštini očekuje se do kraja septembra 2017. godine. Ubuduće raspon plata u javnom sektoru biće veći. Prema novim koeficijentima, odnos vrednosti između plata biće od 1,11 prema 8,35, a sada je raspon oko 1:5. Otpremnina za odlazak u penziju biće tri zarade, i to postaje zakonska kategorija. Zaposleni će moći da bira šta je za njega najpovoljnije: tri prosečne zarade u Republici, tri prosečne zarade zaposlenog ili tri prosečne zarade u ustanovi

Kada predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dođu u osmu reviziju Aranžmana iz predostrožnosti u drugoj polovini oktobra 2017. godine, Srbija će prvi put imati Zakon o zaposlenima u javnim službama. Na donošenje ovog zakona, čije je usvajanje planirano do kraja septembra, obavezali smo se MMF-u i Svetskoj banci, a ovih dana završena je i javna rasprava o Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama.

Brojne su novine i rešenja koja on donosi. Tako će ubuduće raspon plata u javnom sektoru biti veći. Prema novim koeficijentima, odnos vrednosti između plata biće od 1,11 prema 8,35, a sada je raspon oko 1:5.

Otpremnina za odlazak u penziju biće tri zarade, i to postaje zakonska kategorija.

Zaposleni će moći da bira šta je za njega najpovoljnije: tri prosečne zarade u Republici, tri prosečne zarade zaposlenog ili tri prosečne zarade u ustanovi. Sada je po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) otpremnina najmanje dve prosečne zarade, a kolektivnim ugovorima (KU) može da se utvrdi i više, pa prema važećim KU imaju pravo na tri zarade.

Konkurs za zaposlenje na neodređeno radno vreme biće obavezan za sve one koji sada ne rade u javnoj službi. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da to znači da samo oni koji su sada "u sistemu" mogu da se premeštaju od jedne do druge javne službe bez konkursa.

– Na ovaj način stvaraju se uslovi da oni najbolji koji konkurišu i dobiju posao. Konkursna komisija odlučuje ko je najbolji kandidat i njega direktor mora da primi. Ubuduće neće biti diskrecionog prava direktora da bira kandidate – kažu u resornom Ministarstvu.

Dodaju da konkursi za zapošljavanje postaju obavezujući i za direktore, kao i za pripravnike.

Sistematizacija mora da budu usklađena s Katalogom radnih mesta koji je usvojila Vlada Republike Srbije, a to će značiti da više neće biti izmišljenih radnih mesta da bi se zaposlilo lice koje nije potrebno u organizaciji posla. Poslodavac će ubuduće morati da traži mišljenje sindikata u vezi sa sistematizacijom, što je dodatna kontrola koja se nameće javnim službama. Javna služba neće moći da ima "mali milion" direktora, jer se uvodi pravilo da u sistematizaciji može da bude najviše petina rukovodećih radnih mesta, zajedno sa direktorom.

Rad zaposlenih kod države će se ocenjivati kako bi se videlo da li su ispunili ono što je standardan zahtev za njihovo radno mesto. S ocenjivanjem se kreće od 2019. godine, a od sindikata će se tražiti da u kolektivnim ugovorima predlože šta je standard za neko radno mesto.

Na ovaj način oni koji rade iznad standarda dobijaju pravo da imaju veću platu, dok će oni koji su ispod standarda morati ili da prolaze obuku ili će im se umanjiti plata ili će, čak, dobiti otkaz. Oni koji rade standardno, i to najmanje pet godina, imaće pravo na povećanje plate. Takođe, pravi se razlika između lakših i težih povreda radnih obaveza.

– Samo oni čiji je prestup teži moći će da dobiju otkaz, dok je za lakše propisana opomena ili jednokratno umanjenje poslednje plate do 10 odsto. Prema sadašnjim propisima, i za lakše povrede može da se dobije otkaz – kažu u resornom Ministarstvu.

Uvode se novi osnovi za uvećanje plate. Za dodatno opterećenje na radu, ako neko mora da radi i posao kolege koji je na bolovanju ili odsutan, a posao ne može da čeka – biće dodatno plaćen. Do sada za takav rad nije sledovalo uvećanje plate.

Onima koji rade u zdravstvu za rad nedeljom, kao i sada, sledovaće uvećanje plate. Međutim, to će im po novom garantovati zakon, a sada se to pravo zasnivalo na kolektivnom ugovoru. Oni koji dežuraju mogu da računaju da će im svi sati dežurstva biti isplaćeni kao prekovremeni sati. Sada često zaposleni u zdravstvu dežuraju, imaju višak sati, ali ne mogu da dobiju slobodne dane ni plaćene sate dežurstva.

Novi zakon otvara mogućnost preuzimanja zaposlenih između javnih službi. Do sada to nije bilo moguće između pojedinih javnih službi, već je zaposleni morao da da otkaz u jednoj javnoj službi i da se zaposli u drugoj.

Direktori vršioci dužnosti, odnosno oni koji su u v. d. statusu, neće moći, ukoliko su na to mesto primljeni bez konkursa, da rade duže od jedne godine.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 05.09.2017.
Naslov: Redakcija