U PRIPREMI ZAKON O VIŠKOVIMA HRANE: NACRT ZAKONA BIćE SPREMAN DO KRAJA 2016. GODINE, A PREDVIDEćE DA KOMPANIJE KOJE UčESTVUJU U AKCIJAMA DONIRANJA HRANE IMAJU OBEZBEđENE PODSTICAJE

Srbija još nema zakon koji bi regulisao pitanje viškova hrane, ali ovaj propis je u pripremi. Oformljena je već radna grupa koju vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, u koju su uključeni svi relevantni činioci koji se bave ovom problematikom, ali i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje bi trebalo da da sugestije oko kontrole i bezbednosti namirnica koje se doniraju. Ministarstvo finansija će definisati podsticaje za sve kompanije koje će donirati namirnice. Nacrt zakona o viškovima hrane, kako se očekuje, na stolu bi trebalo da bude do kraja 2016. godine.

- To je dobra vest jer, ukoliko i Srbija dobije zakon, to bi sigurno značilo da ćemo biti u mogućnosti da podmirimo potrebe većeg dela ugroženog stanovništva. Da bi se ovaj propis efikasno sproveo, neophodno je sprovesti studije izvodljivosti, temeljno pripremiti tržište i fizički stvoriti uslove za njegovo sprovođenje. Zakon donet samo na papiru neće nahraniti gladnog čoveka. Banka hrane Beograd svakodnevno dobija zahteve za pomoć u hrani, a kako trenutno uspevamo da odgovorimo tek na svaki peti zahtev, u situaciji smo da pravimo liste čekanja, a glad kao osnovna životna potreba, kao univerzalno dobro na koje svako biće polaže pravo, ne može i ne sme da čeka -, kaže Mila Blažić, koordinator za sponzorstva i donacije iz Banke hrane Beograd.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji 26 odsto stanovništva živi u riziku od siromaštva, a da skoro deset procenata ne može da ostvari osnovne životne potrebe. Kada je Francuska izglasala Zakon o viškovima hrane, ova vest je snažno odjeknula širom Evrope i naišla na veoma pozitivne reakcije, s obzirom na to da je cilj zakona briga o socijalno ugroženom stanovništvu, ali i štednja. U Evropi se godišnje baci oko 90 miliona tona hrane. Kada se saberu svi utrošeni resursi u proizvodnji hrane, koja na kraju završi na smetlištu, dolazimo do sume od nekoliko milijardi evra. Francuska, kao zemlja sa veoma razvijenom socijalnom politikom i zemlja u kojoj je nastala prva Banka hrane, primer je, koji bi prema mišljenju Mile Blažić, trebalo slediti.

U svetu postoje različiti modeli doniranja hrane, ali svima je zajedničko da kompanije koje učestvuju u takvim programima imaju određene podsticaje. Ipak, bitno je da se ta oblast zakonski uredi kako bi svi korisnici dobijali potrebnu pomoć.

Banke hrane su svojevrstan koncept humanitarnih organizacija koje ga u poslednjih 30 godina razvijaju širom Evrope u cilju smanjenja gladi. Banka hrane Beograd je od osnivanja 2006. godine uspela da obezbedi pomoć za preko 100.000 socijalno ugroženih lica posredstvom oko 120 organizacija civilnog društva, institucija i ustanova širom Srbije. Podeljeno je 1600 tona prehrambenih namirnica koje su donirali trgovinski lanci, proizvođači hrane i ostali subjekti prehrambenog i neprehrambenog sektora, ali su navedene količine delimično obezbeđene i zahvaljujući podršci i solidarnosti građana.