ZAKON O LEGALIZACIJI OBJEKATA: NOVI PROPIS PRECIZIRAćE KADA NADLEżNI ORGAN MOżE ODBACITI PODNETI ZAHTEV ZA LEGALIZACIJU, A KADA TO NE MOżE, BIćE PRECIZIRANA PRIHVATLJIVA ODSTUPANJA OD POSTOJEćIH PRAVILNIKA, KAO I KADA JE REšENJE KONAčNO

Rok za kompletiranje zahteva za legalizaciju objekata istekao je 29. aprila 2015. godine. U Srbiji je podneto 770.934 zahteva, ali je veoma mali broj predmeta rešen, između ostalog i zbog toga što se čeka usvajanje novog Zakona o legalizaciji objekata. On bi trebalo da reši problem legalizacije nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji koji ne podležu važećem Zakonu o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 i 117/2014), a nesporno je da postoje. Novi Zakon najavljuje se za jesen i treba da precizira kada nadležni organ može odbaciti podneti zahtev za legalizaciju, a kada to ne može, da precizira prihvatljiva odstupanja od postojećih pravilnika, kao i kada je rešenje konačno.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture očekuju da novi Zakon o legalizaciji objekata, koji bi bio jednokratan, omogući legalizaciju velikog broja nelegalno izgrađenih objekata, jer se procenjuje da ih u našoj zemlji ima čak oko milion i po.

Da bi zakon postigao cilj, očekuje se da sadrži odrebe koje bi propisale mnogo fleksibilnije uslove legalizacije, a takva primedba nalazi se i u analizi Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj. Naime, NALED je, analizirajući važeći Zakon o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 i 117/2014), istakao sporne stvari, poput toga da se veliki broj objekata ne može legalizovati jer, po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susednih objekata, u manjoj meri odstupaju od Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015). To odvraća potencijalne investitore, koje ne žele da se bakću s nelegalizovanim objektima ili ulažu novac u nešto što ne mogu legalizovati i dobiti potrebne dozvole.

Stručnjaci smatraju da legalizacija mora da se tretira kao elementarna nepogoda, kao i da je potrebno ispitati javna preduzeća koja su odobravala priključke za vodu i struju nelegalnim objektima. Takođe navode i da je potrebno da se pri dobijanju građevinske dozvole precizira da je investitor dužan da plati legalizaciju a ne, kao do sada, da taj teret pada na kupce stanova i vlasnike parcela.

Iz NALED-a je ukazano na to da će, ukoliko se postojeći Zakon o legalizaciji objekata pod hitno ne promeni, to u praksi dovodi do apsurda da se ne mogu legalizovati objekti koje su pre više decenija gradile stambene zadruge, kao ni objekti koje su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a koji su započeti na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno, kako u pogledu gabarita, tako i u pogledu spratnosti. Pošto država nema interes da ruši, mada bi po sada važećem Zakonu na to imala prava, za ono što je već sagrađeno i postoji decenijama, odlučeno je da se usvoji novi zakonski akt koji bi doneo brzu, laku i finansijski prihvatljivu legalizaciju objekata, na koje bi posle toga vlasnici plaćali porez u državnu kasu.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, 07.09.2015.