Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONI O RADU I O PLATNIM USLUGAMA: Zakoni ne propisuju obavezu otvaranja tekućeg računa za građane


Korisnici tekućih računa ovih dana od banaka dobijaju pisma o povećanju provizija za sve usluge koje preko njih imaju. To znači da će se prilikom plaćanja preko E-bankinga i M-bankinga, koje su sada kod većine banaka besplatne, provizija naplaćivati, a one koje su i do sada postojale, biće skuplje.

Po svemu sudeći, pošto je kreditna aktivnost u Srbiji slaba, banke se trude da na taj način povećaju prihode.

Pošto mnogi klijenti smatraju da je poskupljenje provizija preveliko, odlučili su da pokrenu inicijativu da bi se spasli plaćanja provizija, predlažući da se vrati primanje zarada na ruke. Međutim, to je mnogo lakše predložiti nego sprovesti u delo. Srbija se po pitanju platnih usluga već gotovo kompletno harmonizovala s Evropskom unijom, a vraćanje na koverte bilo bi korak nazad.

Naši zakoni koji se odnose na tu oblast, platu u koverti ne zabranjuju. Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018) ne propisuje obavezu da građani imaju tekuće račune. Obavezu otvaranja tekućeg računa ne predviđa ni važeći Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017). On ne propisuje način isplate zarade, odnosno obavezu da se ona mora uplatiti na račun u banci. Ipak, brojni su problemi koje bi zatvaranje računa donelo zaposlenima, kao i penzionerima. Uz to, tekući račun u banci ne može se zatvoriti dok se ne ispune sve obaveze po osnovu kredita i kartica, i dok se ne realizuju svi čekovi. Za mnoge je već to nepremostiv problem.

"Povratak na platu u koverti, odnosno isplata na ruke, bio bi korak unazad u svakom pogledu", objašnjava finansijski stručnjak dr Aleksandar Vasiljević: "Mi se harmonizujemo s propisima koji važe u EU, gde isplata plate na ruke ne postoji. Osim toga, građani koji zatvore račune i prestanu da budu klijenti banaka, ostaju bez nekih pogodnosti koje sada imaju – pravo na dozvoljeni minus, kartice i čekove. To bi za mnoge porodične budžete bilo veoma teško. Uz to, keš na ruke uticao bi na povećanje sive ekonomije, a toliko se borimo da je suzbijemo. Dugoročno gledano, jedini lek su veće zarade banaka na kamatama. One bi tada imale veće prihode po toj osnovi. Da bi plate bile veće, potrebno je da budemo bogatije društvo, a to se neće dogoditi preko noći."

Da bi se izbeglo plaćanje visokih provizija banaka, građani račune mogu plaćati na šalterima elektrodistribucija i komunalnih preduzeća. Na taj način može se dosta uštedeti jer za samo ta dva računa mesečno može u novčaniku ostati najmanje 60 dinara, pošto je najniža bankarska provizija 30 dinara po računu, a godišnje ušteda bila bi 720 dinara.

Međutim, mesečno ima mnogo više računa – telefon, gas, kablovska televizija... a i provizija je u mnogim bankama viša, pa je sigurno da se može uštedeti i više. Istini za volju, to bi donelo veće gužve na šalterima, redove i čekanje.

Plaćanje računa iz fotelje mnogima, pre svega stanovnicima sela i manjih mesta znači veliku uštedu jer su mnoge banke zatvorene. Mogućnost plaćanja računa putem kompjutera i mobilnih telefona donele su uštedu i u vremenu i novcu jer nisu morali za svako plaćanje da putuju kako bi platili račune. Oni će, čak i kad se bude naplaćivala provizija preko E-bankinga i M-bankinga, morati dobro da se preračunaju šta im se više isplati – put do grada ili plaćanje provizije.

Podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa Srbije govore da je kod nas u poslovnim bankama otvoreno 7.515.132 tekuća računa, koje koristi 5.017.036 građana. To, praktično znači da gotovo svaki punoletni građanin Srbije ima tekući račun. Treba reći i da ima mnogo onih koji imaju i dva računa u jednoj banci – na jedan primaju platu, a na drugom imaju kredit za koji je bilo neophodno da otvore račun. Među vlasnicima tekućih računa je i mnogo penzionera, ali ih čak 426.000 čeka poštara i nema račun. Hoće li njihov broj u budućnosti rasti – videće se.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 06.08.2018.
Naslov: Redakcija