ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Nedostatak adekvatne radne snage i korona kriza pogodili ovu specifičnu poslovnu oblast
Pripadnici službi fizičkog i tehničkog obezbeđenja u Srbiji moraju da poseduju odgovarajući licencu koju potvrđuju državni organi. Međutim, izuzev Beograda, u kome posluje nekoliko velikih firmi iz ove oblasti, ponuda kvalifikovane radne snage u ostatku naše zemlje sve je siromašnija. Povrh svega, i pandemija virusa Covid-19 ostavila je negativne posledice.
“Vrlo nam je bilo teško zbog korona krize. Veliki broj ljudi je u isto vreme bio na bolovanju, a premošćavanje tog problema dovelo je do dodatnih troškova. U jednom trenutku je to tokom 2021. godine dovelo maltene do borbe za opstanak”, kaže direktor preduzeća Valjaonica-Bezbednost iz Sevojna Budimir Trifunović, dodajući da u prvoj godini pandemije izazovi nisu bili tako veliki.
Ova kompanija pruža usluge fizičkog obezbeđenja, većinom za lokalnu Valjaonicu iz koje je i ponikla i za Impol Seval, ali takođe i tehničko obezbeđenje za sve zainteresovane kompanije.
Kako kaže Trifunović, masovna odsustvovanja zbog razboljevanja korona virusom – čak 27 radnika u istom trenutku – nadoknadili su ostali zaposleni u firmi, dok ponuda na domaćem tržištu rada nije mogla da pruži zamensko rešenje. To je problem sa kojim se ova delatnost, u stvari, suočava već nekoliko godina unazad.
“Ako se nešto pod hitno ne promeni, za dve-tri godine tržište će se otimati za službenike obezbeđenja s licencom, jer je s jedne strane veoma mali odziv ljudi za pohađanje kurseva posle kojih se ona dobija, a s druge strane Nacionalna služba za zapošljavanje nema interesa da subvencioniše te kurseve iako je potražnja već sad velika. Bez licence koja je postala obavezna po Zakonu o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018) iz 2018. godine, službenici firmi za obezbeđenje ne mogu obavljati ovaj posao”, objašnjava Trifunović.
Ljudi idu za boljim poslovima, odnosno u ovom slučaju ne žele da plaćaju licencu koja im sama po sebi ne garantuje radno mesto, pa se dešava da pojedinci s ranijim iskustvom u ovoj oblasti a bez stečene licence prelaze u druge privredne grane, recimo u građevinu.
“A tek za tehničke licence, odnosno za montažera sistema tehničke zaštite, pa misaona je imenica pronaći adekvatnog radnika već danas! Njima se više isplati da beru maline u polju nego da vise pet sati na merdevinama po vrućini kakva je poslednjih dana, jer je i cena rada na tržištu uprkos smanjenoj ponudi neprilična”, ističe Trifunović i dodaje da su mnogi stari kadrovi zbog takve situacije otišli u Hrvatsku ili Austriju Ili druge zemlje regiona gde je bolja ponuda, ali i regulativa.
Kako zaključuje, ova delatnost, u obliku u kakvom je do sada postojala u Srbiji, samo što “nije izumrla”, ukoliko firme žele da posluju na legalan način. Bez angažovanja države, privatnih učesnika na tržištu, kao i krovnih organizacija na tržištu rada, neće doći ni do povoljnog razvoja situacije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija