Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Deca žrtve nasilja ne smeju biti izloženi višestrukom saslušavanju i suočavanju s okrivljenim jer se na taj način produžava njihova trauma i ostavljaju trajne negativne posledice po psihu


Svake godine oko 900 mališana, sticajem nesrećnih životnih okolnosti, postanu žrtve krivičnog dela i prinuđeno je da nekoliko puta daju iskaz o traumatičnom iskustvu koje su doživeli pred predstavnicima različitih institucija: počevši od policije, preko tužilaštva, pa sve do suda. Njihov položaj dodatno problematizuje činjenica da je najveći broj njih bio žrtva seksualnog zlostavljanja ili fizičkog nasilja i da su jedini svedoci traumatičnog događaja. S obzirom na to da deci, kao i odraslima, odlazak u policiju, tužilaštvo ili sud predstavlja veoma stresno iskustvo, kancelarija Unicefa u Srbiji upozorila je da se pravosudni sistem mora prilagoditi specifičnim potrebama deteta. Čelnici agencije UN za prava deteta podsećaju da deca ne smeju biti izložena višestrukom saslušavanju i suočavanju s okrivljenim jer se na taj način produžava njihova trauma i ostavljaju trajne negativne posledice po psihu deteta.

I Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je apelovao na nadležne organe da prilikom saslušavanja dece u potpunosti primenjuju tehnička sredstva za prenos slike i zvuka kako se ne bi dogodilo da maloletna žrtva nekoliko puta bude saslušavana o traumatičnom događaju. On je podržao inicijativu da se promeni Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) i zaštiti maloletnika, koji ostavlja prostor da se zlostavljana deca, umesto maksimalno dva, saslušavaju više puta, čime se povećava njihova trauma. Zakon predviđa i da sudije mogu narediti da deca budu saslušana "upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka". To znači da je prema važećim propisima sudijama i tužiocima dozvoljeno da sami procene koliko puta i gde će saslušati dete, pa od senzibiliteta sudije i tužilaca zavisi u kojoj će se situaciji ono naći.

Međutim, pravosudni sistem može da bude i nehuman prema deci koja su bila žrtva nasilja. Zbog toga su predstavnici Incest trauma centra u jednoj od inicijativa upućenoj Odboru za prava deteta i svim poslanicima Narodne skupštine opisali kako u praksi izgleda položaj dece tokom krivičnog postupka. Oni su naveli primer šestogodišnje devojčice, za čijeg se oca sumnjalo da ju je seksualno zlostavljao, koja je dva puta saslušavana u policiji, dva puta ispitivana u Centru za socijalni rad i tri puta bila na ginekološkom pregledu, a zatim je u okviru pravosudnog postupka dva puta pokušano s veštačenjem, nakon čega je devojčica prestala da komunicira. Tokom trećeg pokušaja veštačenja, ona je porekla da ju je otac seksualno zlostavljao.

Iako se u Zakoniku o krivičnom postupku i zaštiti maloletnika navodi da se svedočenja dece moraju uzimati pod specijalnim uslovima - najčešće u sudnici ili stanu ili u takozvanim skrin-sobama - tih soba u Srbiji nema dovoljno. Podaci do kojih je došao Incest trauma centra govore da su u 88 odsto slučajeva deca ispitivana u sudnici, najčešće uz omogućavanje okrivljenom da neposredno ispituje dete, u petini slučajeva deca su ispitivana u kabinetima, a u svega pet odsto slučajeva u posebno opremljenim prostorijama.

- Mi ćemo i u ovogodišnjem izveštaju, prema svim ministarstvima koja se bave brigom o deci, dati svoje mišljenje. Greške se uvek prave u postupku saslušavanja deteta kada se ono nalazi u svojstvu svedoka. Naš zakon je dobro uredio tu oblast, ali se često stavlja pažnja na pravo na odbranu onih lica koja se nalaze u svojstvu okrivljenih. Svakako da su nam, pored zaštite njihovih prava, primarna dečja prava, odnosno zaštita dečje psihe - zaključio je zaštitnik građana, dodajući da je neophodno da izjave od dece uzimaju osobe koje poseduju posebna znanja za razgovor s njima.

Objašnjavajući zbog čega je važno da se dete koje je bilo žrtva krivičnog dela ne saslušava neograničeni broj puta, psiholog Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović, koja radi sa žrtvama nasilja, ističe da se svakim novim ispitivanjem osoba tera da ponovo proživljava traumatično iskustvo.

- Veliki broj žena i maloletnih devojaka odustaje od ideje da sudski goni nasilnika kada im predočimo koliko puta će morati da ponavljaju iskaz o onome što im se dogodilo. Meni je u živom pamćenju ostala osmogodišnja devojčica koju je na putu od škole do kuće presreo muškarac koji se skinuo go i pokušao da je napastvuje. Nju su šest puta ispitivali predstavnici različitih institucija, da bi na kraju devojčica rekla: "Neću više da vam pričam, vi meni ne verujete." Tek kada je njena vršnjakinja doživela isto neprijatno iskustvo, manijak je uhapšen - priseća se Ignjatović, podsećajući da je deci potrebno mnogo više hrabrosti i smelosti da uopšte prijave nasilje, naročito kada su u pitanju njima poznate osobe.

Ako osete da im odrasli ne veruju, ona će se jednostavno zatvoriti kao školjke i živeće s traumom koju su doživeli i poražavajućim osećanjem da niko ne veruje šta im se dogodilo.

Na pitanje koliko puta dete sme da se ispituje o traumatičnom događaju, ona odgovara da ne bi smelo više od dva puta da ponavlja šta se dogodilo, svoj iskaz treba da dâ u posebnoj i izolovanoj prostoriji (tzv. skrin-sobi), a s njim treba da razgovara posebno edukovana osoba jer je svaki nestručno vođen razgovor sinonim za kopanje po živoj rani.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 05.07.2021.
Naslov: Redakcija