PREKRŠAJNI APELACIONI SUD: Usvojena pravna shvatanja sa odvojenih sednica u 2023. godini

Na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda održanim od 01.01.2023. godine do 31.05.2023. godine većinom glasova svih sudija zauzeta su sledeća većinska mišljenja:

Pitanje:

Kada oštećeni gubi svojstvo ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za radnju prekršaja "nepostupanja po zahtevu u skladu sa rokovima iz čl. 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021) (ćutanje uprave)"?

Pravno shvatanje:

Oštećeni gubi svojstvo ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za radnju prekršaja "nepostupanje po zahtevu u skladu sa rokovima iz čl. 16. ovog zakona (ćutanje uprave)", sada propisanu članom 47. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u situaciji kada je prekršaj izvršen nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 105/2021 od 08.11.2021. godine)

O b r a z l o ž e nj e

Nakon početka primene izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nije inicijalni akt za navedeni prekršaj sada propisan članom 47. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (zahtev ne mogu podneti ni državni organ, ni oštećeni) već se postupak pokreće na osnovu izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (čl. 168. st. 2 Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019, 91/2019 - dr. zakon i 112/2022 - odluka US)).

Za druge prekršaje oštećeni - čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem stiče svojstvo supsidijarnog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i može podneti zahtev ako su ispunjeni uslovi iz čl. 28b. st. 2.-4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a shodno odredbi čl. 180. st. 3. Zakona o prekršajima.

Odredbom čl. 6. st. 1 Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja. Imajući u vidu propisanost kazni koje se nakon izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izriču učiniocu prekršaja izdavanjem prekršajnog naloga, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbi stava 2. istog člana Zakona o prekršajima. Nadalje, odredba čl. 30 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se odnosi na ceo postupak dobijanja informacija (od momenta traženja informacije), a prekršaj iz čl. 46. st. 1. t. 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (pre izmena i dopuna) se sastoji u nedavanju informacija na način i pod uslovima propisanim čl. 16., što najčešće predstavlja šesnaesti dan od dana prijema zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja u organ vlasti. Dakle, odredba čl. 30 Zakona se ne može odnositi na prekršajni postupak u fazi pre izvršenja prekršaja. I na samom kraju imajući u vidu zastarelost pokretanja prekršajnog postupka, oštećeni može zbog prekršaja iz čl. 46. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese i nakon početka primene izmena ovog zakona, pod uslovom da je prekršaj izvršen pre izmene Zakona. Drugačijim postupanjem bi se derogiralo pravo oštećenog propisano čl. 84. st. 1. Zakona o prekršajima.

Izvor: Vebsajt Prekršajnog apelacionog suda, 06.06.2023.
Naslov: Redakcija