Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM


Član 1

U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17, 50/18, 46/21 - US, 51/21 - US i 53/21), u članu 5. stav 2. menja se i glasi:

"Kada se porez plaća na oporezivu dobit za prihod se uzima poreska osnovica, a kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obračunavanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi)."

Član 2.

U članu 6. stav 1. menja se i glasi:

"U prihode iz člana 5. ovog zakona ne uračunavaju se naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegovog domaćinstva, naknade za rad ostvarene u skladu sa propisima koji regulišu radno angažovanje na određenim poslovima, usled povećanog obima posla poslodavca, koje je povremenog karaktera, uključujući i sezonske poslove, kao i primanja i prihodi koji se prema zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć."

Član 3.

U članu 13. stav 4. menja se i glasi:

"Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 1-3. ovog člana sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava."

Član 4.

U čl. 14, 15, 19, 22, 23, 24, 26, 32, 33, 38, 42, 45, 46, 50, 52. i 55. reči: "ministarstvo nadležno za socijalna pitanja" i "ministar nadležan za socijalna pitanja" u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "ministarstvo nadležno za finansijsku podršku porodici sa decom" i "ministar nadležan za finansijsku podršku porodici sa decom" u odgovarajućem padežu.

Član 5.

U članu 14. st. 1, 8. i 9. menjaju se i glase:

"Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ) na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.

Pod minimalnom zaradom u smislu stava 8. ovog člana podrazumeva se iznos koji se dobija kada se minimalna cena rada po satu, utvrđena u skladu sa zakonom na dan početka ostvarivanja prava, pomnoži sa 184 sata i uveća za pripadajuće poreze i doprinose."

Član 6.

U članu 17. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik."

Stav 10. briše se.

Član 7.

Član 18. menja se i glasi:

"Član 18.

"Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.

Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta.

Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.

Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.

Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 1. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 1. i 3. ovog člana sa 18.

Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 2. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 2. i 4. ovog člana sa 18.

Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta iz st. 5. i 6. ovog člana ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava.

Mesečna osnovica iz st. 5. i 6. ovog člana deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju se osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu početka ostvarivanja prava nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade."

Član 8.

U članu 19. stav 1. menja se i glasi:

"Utvrđivanje punog mesečnog iznosa za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta vrši nadležni organ na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za lice iz člana 17. stav 1. tač. 1) - 7) ovog zakona, odnosno za lice iz člana 17. stav 2. osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a koji su evidentirani kod organa koji vodi evidenciju o uplaćenim doprinosima obaveznog socijalnog osiguranja."

Član 9.

Član 20. menja se i glasi:

"Član 20.

"Zbir naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta ne može biti veći od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava na naknadu zarade.

Ako korisnik prava ostvaruje naknadu zarade, odnosno naknadu plate čiji ukupni iznos prelazi tri prosečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine pet prosečnih zarada u Republici Srbiji, prvo se isplaćuje naknada zarade, odnosno naknada plate."

Član 10.

U članu 21. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

 "Korisnik prava, koji pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, odnosno pravo na ostale naknade nije ostvario u punom obimu, jer u posmatranom periodu nisu bile evidentirane sve osnovice na koje su plaćeni doprinosi, može po pružanju dokaza o njihovom evidentiranju podneti zahtev za preračun naknade zarade, odnosno naknade plate, odnosno ostale naknade."

Član 11.

U članu 22. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na roditeljski dodatak može ostvariti majka i za peto dete po redu rođenja ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom".

osadašnji st. 4-10. ovog člana postaju st. 5-11.

Član 12.

U članu 23. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

"Iznos roditeljskog dodatka za dete iz člana 22. stav 4. ovog zakona isplaćuje se u iznosu utvrđenom za četvrto dete."

Dosadašnji st. 6-10. ovog člana postaju st. 7-11.

Član 13.

Član 25. menja se i glasi:

"Član 25.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti, ako novorođeno dete majke za koje se podnosi zahtev i njena deca prethodnog reda rođenja, nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva i podataka sadržanih u evidenciji o imunizaciji koja se vodi kod nadležnog zdravstvenog organa.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije proverava se jednom godišnje na osnovu podataka sadržanih u evidenciji o imunizaciji koja se vodi kod nadležnog zdravstvenog organa.

Podnosilac zahteva, u zahtevu za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, može dati saglasnost za proveru podataka koji su sadržani u evidenciji o imunizaciji koja se vodi kod nadležnog zdravstvenog organa, a u suprotnom dužan je da podatke o imunizaciji nadležnom organu koji vodi postupak dostavi lično.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca predškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca osnovnoškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i školuju se i redovno pohađaju nastavu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Činjenica da dete pohađa pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije i redovno pohađa osnovnu školu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva, a nadležni organ proverava podatke po službenoj dužnosti, najmanje jednom godišnje, sa odgovarajućom predškolskom ustanovom, odnosno osnovnom školom.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelj koji podnosi zahtev i dete za koje se ostvaruje pravo, u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu.

Roditeljski dodatak ne može ostvariti majka koja je strani državljanin ukoliko je u zemlji, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev."

Član 14.

U članu 26. stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak podnosilac zahteva može ostvariti i za dete višeg reda rođenja od četvrtog, ukoliko zbog smrti deteta ili starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo."

Član 15.

Član 28. menja se i glasi:

"Član 28.

Jednoroditeljska porodica u smislu ovog zakona, jeste porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, pod uslovom:

1)         da je drugi roditelj nepoznat;

2)         da je drugi roditelj preminuo, a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju;

3)         da je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na penziju;

4)         da drugi roditelj nije obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

5)         da je drugi roditelj lišen roditeljskog prava, a nije obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

6)         da je drugi roditelj preminuo, a ostvareno je pravo na porodičnu penziju;

7)         da je drugi roditelj obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

8)         da je drugi roditelj lišen roditeljskog prava, a obavezan je da doprinosi izdržavanju deteta;

9)         da je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci;

10)       da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima.

Ne smatra se jednoroditeljskom porodicom, u smislu ovog zakona, porodica u kojoj je roditelj koji je samostalno vršio roditeljsko pravo, po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu."

Član 16.

Član 31. menja se i glasi:

"Član 31.

Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1) - 5) cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 30%.

Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 6) - 10), za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje Komisije, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 20%."

Član 17.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

"Ministar nadležan za finansijsku podršku porodici sa decom propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega i nezaposlenog lica korisnika prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta.

Posle stava 4. dodaje se stav. 5. koji glasi:

"Izuzetno, nadležna komisija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz stava 3. ovog člana, može davati mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta, koji se ostvaruju u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a troškove njenog rada snosi Nacionalna služba za zapošljavanje."

Član 18.

Posle člana 44. dodaje se član 44a koji glasi:

"Član 44a

Korisnik kome je izvršena isplata na koju nije imao pravo, dužan je da ministarstvu nadležnom za finansijsku podršku porodici sa decom vrati primljene iznose.

Pravnosnažno, odnosno konačno rešenje nadležnog organa kojim se korisnik obavezuje da vrati primljene iznose iz stava 1. ovog člana je izvršna isprava u skladu sa zakonom kojim je uređen postupak izvršenja i obezbeđenja.

Ministarstvo nadležno za finansijsku podršku porodici sa decom ima pravo na povraćaj isplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom."

Član 19.

Ministar nadležan za finansijsku podršku porodici sa decom uskladiće podzakonske propise donete na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 50/18) sa odredbama ovog zakona, u roku od tri meseca, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, kao i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima iz stava 1. ovog člana koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. jula 2021. godine, osim člana 6. (član 17. stav 2.) i člana 7. (član 18. st. 2, 4. i 6.) koji se primenjuju od 8. maja 2021. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17, 50/18 i 46/21 - US, u daljem tekstu: Zakon) zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.

Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna postojećih zakonskih rešenja u cilju njegovog unapređenja kao i uređenja odredaba Zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama IUz-216/2018, IU3-247/2018 i IU3-266/2017 proglasio neustavnim.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredaba.

Pri analizi efekata Zakona korišćeni su podaci Informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pored toga razmatrani su i predlozi i sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom dobijeni u pismenom obraćanju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i na održanim sastanicima, a koji se odnose na unapređenje Zakona.

Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. izvršena je izmena u članu 5. Zakona u smislu preciziranja načina utvrđivanja prihoda u postupku ostvarivanja prava na dečiji dodatak kod lica koja samostalno obavljaju delatnost a porez plaćaju na oporezivu dobit.

Članom 2. izvršena je izmena u članu 6. Zakona u pogledu proširenja vrste prihoda koji nisu od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak.

Članom 3. izvršena je izmena u članu 13. Zakona u pogledu načina utvrđivanja i povećanja gornjeg limita naknade zarade na pet prosečnih zarada u Republici Srbiji za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine.

Članom 5. izvršena je izmena u članu 14. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-247/2018 u pogledu načina utvrđivanja i određivanja donjeg limita iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, tako da ista ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.

Članom 6. izvršena je izmena u članu 17. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj: 46 od 7. maja 2021. godine i definisan je način ostvarivanja prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici.

 Takođe, u istom članu Zakona izbrisana je odredba kojom nije moguće istovremeno korišćenje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Članom 7. izvršena je izmena u članu 18. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj: 46 od 7. maja 2021. godine, a koja se odnosi na način obračuna ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici u pogledu vremenskog perioda u kome se posmatraju osnovice na koje su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24 na 18 meseci.

Članom 8. izvršena je izmena u članu 19. Zakona koja se odnosi na preciziranje načina utvrđivanja punog mesečnog iznosa za ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta.

Članom 9. izvršena je izmena u članu 20. Zakona u pogledu načina utvrđivanja i povećanja gornjeg limita kod istovremenog korišćenja naknade zarade i ostale naknade na pet prosečnih zarada u Republici Srbiji za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine.

Članom 10. izvršena je dopuna u članu 21. Zakona koja se odnosi na preračun naknade zarade i ostale naknade.

Članom 11. izvršena je dopuna u članu 22. Zakona i data je mogućnost ostvarivanja prava na roditeljski dodatak i za peto dete po redu rođenja majke ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak.

Članom 12. izvršena je dopuna u članu 23. Zakona u pogledu visine roditeljskog dodatka u skladu sa dopunom u članu 22. Zakona.

Članom 13. izvršena je izmena u članu 25. Zakona koja se odnosi na preciziranja uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak vezanih za imunizaciju dece i činjenicu života deteta i roditelja na teritoriji Republike Srbije.

Članom 14. izvršena je izmena u članu 26. Zakona koja se odnosi na mogućnost ostvarivanja prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođenja od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteteta za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.

Članom 15. izvršena je izmena u članu 28. Zakona koja se odnosi na preciziranje u definisanju jednoroditeljske porodicu u postupku ostvarivanje prava na dečiji dodatak.

Članom 16. izvršena je izmena u članu 31. Zakona u pogledu uvećanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak imajući u vidu izmene u članu 28. Zakona.

Članom 17. izvršena je dopuna u članu 38. Zakona i dato je ovlašćenje komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da može davati mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta čime se rešava uočeni problem u praksi, a pruža podrška još jednoj posebno osetljivoj kategoriji stanovništva, kao i da bliže uslove za ostvarivanje prava propisuje ministar nadležan za brigu o porodici.

Članom 18. dodat je član 44a koji reguliše pitanje vraćanje sredstava čija isplata nije u skladu sa Zakonom.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Sredstva za realizaciju prava propisanih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom u 2021. godini opredeljena su u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: Program 0903 - Porodično-pravna zaštita građana, Programska aktivnost - 0001 - Prava korisnika iz oblasti zaštite porodice i dece, Funkcija 040 - Porodica i deca, Ekonomska klasifikacija 472 u iznosu od 63.827.488.000,00 dinara, a rebalansom budžeta u iznosu od 64.468.788.000,00 dinara.

Za povećanje gornjeg limita visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostalih naknada po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, sa tri na pet prosečnih zarada u Republici Srbiji u 2022. godini biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od 507.635.718,66 dinara.

V. RAZLOZI ZA POVRATNO DEJSTVO POJEDINIH ODREDBI ZAKONA

Članom 197. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Zakonom je predviđeno njegovo stupanje na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primena od 1. jula 2021. godine, osim člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. čija primena je od 8. maja 2021. godine.

Imajući u vidu da je odluka Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 kojom su odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona proglašene neustavnim objavljena u "Službenom glasniku RS", broj: 46 od 7. maja 2021. godine to znači da bi žene poljoprivredne osiguranice bile onemogućene da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta od 8. maja 2021. godine.

Radi sprečavanja ovakve situacije, opšti interes nalaže da odredbe zakona koje se odnose na ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena poljoprivrednih osiguranika imaju povratno dejstvo, odnosno da se primenjuju od 8. maja 2021. godine, a ne od početka primene ovog zakona, 1. jula 2021. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.06.2021.