"INDEKS OTVORENOSTI BUDŽETA": Poreski obveznici žele da znaju kako se troši novac

Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, neophodno je da se pripremi polugodišnji izveštaj o trošenju novca iz državne kase u skladu sa međunarodnim standardima, pokazuje istraživanje "Indeks otvorenosti budžeta".

Vest da je Srbija pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju "Indeks otvorenosti budžeta", koju je saopštila Transparentnost Srbije, te da je naša zemlja za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena od maksimalnih 100, što je svrstava u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta" - otvorila je pitanje šta to poreski obveznici koji pune budžet treba da znaju o državnoj kasi, a ne znaju.

Takođe, skriva li se nešto od njih što je važno, budući da se pred kraj svake godine vodi javna rasprava o predlogu budžeta koji Narodna skupština na kraju usvaja, te je svaka stavka manje-više javno proverljiva.

Ocena koju je Srbija dobila pet je poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45, prenela je Beta.

Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.

"Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula - Jemen, Venecuela i Komorska Ostrva, dok Katar ima ocenu jedan, a Sudan i Alžir po dva.

Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.

Upitan šta nam to nedostaje da bi budžet bio transparentniji, Goran Radosavljević, prof. ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je, prema ovom kriterijumu, nažalost, Srbija uz BiH najlošije rangirana zemlja u Evropi. Sve zemlje u ovoj kategoriji (minimalna transparentnost) odlikuje visok stepen korupcije i velika nejednakost.

- Ključni problemi su nizak nivo eksterne kontrole trošenja budžeta od strane parlamenta i gotovo nepostojeće prisustvo javnosti prilikom utvrđivanja budžeta. Takođe, završni račun budžeta se ne usvaja, te nema nikakvih posledica za one koji su nenamenski trošili budžet. Konačno, nevezano direktno za pomenuti indeks, uprkos činjenici da je od 2015. uveden programski budžet (čime smo u toj godini bili napredovali na ovoj listi) i dalje u budžetu postoje značajna sredstva koja se raspodeljuju diskrecionom odlukom vlade ili ministarstava, što povećava mogućnost za korupciju - kaže on.

Na pitanje šta zapravo znači ova ocena, on odgovara da indeks pokazuje transparentnost priprema budžeta, izvršenja istog i kontrole trošenja budžetskih sredstava.

- Kod nas je ta transparentnost najniža u Evropi, što svakako aludira na to da su poreski obveznici Srbije veoma malo upoznati sa načinom trošenja budžetskih sredstava. S druge strane, najbolja ocena je dobijena za državni nadzor, tu se misli na državnu revizorsku instituciju koja se bavi kontrolom zakonitosti trošenja budžeta. Iako ta institucija u datim uslovima radi svoj posao, efekti kontrole u smislu kažnjavanja, kao i posledice po one koji su nezakonito trošili budžet jesu minimalne - objašnjava Radosavljević.

Upitan šta je to što smo 2017. godine, kada je ova ocena bila veća, znali o budžetu što sada ne znamo, naš sagovornik kaže da je Srbija u odnosu na 2010. značajno pala na ovoj listi (ocena 54, danas ocena 40). Jedini rast je bio u 2015. godini, kada smo uveli programski budžet.

- Međutim, lako se primećuje da država često odstupa od zacrtanih programa (primera radi, veoma česti i netransparentni transferi lokalu, vraćanje sredstava u budžetsku rezervu i kasnije dodela drugim budžetskim korisnicima mimo načina utvrđenih Zakonom o budžetu...), te je to verovatno bilo uzrok pada na ovoj listi - kaže profesor.

- Transparentnost prilikom pripreme (zašto se neka sredstva izdvajaju baš za taj program) i kontrola trošenja sredstava (pre svega izveštaj o efektima programa i potrošenih sredstava) po meni su dve ključne stvari koje su neophodne da bi poreski obveznici znali na šta se troše njihove pare - zaključuje on.

Većina građana se slaže da bi transparentnost budžeta trebalo da bude veća. Pre svega ih zanima zašto već nekoliko godina nema izveštaja o završnom računu niti uvida u isti, kao i kako je moguće da se danima priča o suficitu budžeta, a onda imamo deficit. Osim toga, javnost posebno zanima koliko novca odlazi na KiM i gde završava taj novac poreskih obveznika.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 3.06.2020.
Naslov: Redakcija