ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Primena Zakona počela je 1. juna 2017. godine i podrazumeva hitne mere kao što su udaljavanje nasilnika iz stana, ukoliko živi sa žrtvom, i zabranu prilaska žrtvi. Za praćenje primene ovog Zakona i poboljšavanje koordinisanja i delotvornosti sprečavanja i zaštite, predviđeno je formiranje Vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), šest meseci nakon usvajanja, počeo je sa primenom 1. juna 2017. godine. On donosi novine u zakonodavstvo Srbije, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku za nasilje u porodici da naređenjem, bez saglasnosti moguće žrtve nasilja u porodici, izrekne hitne mere zaštite od nasija u porodici, i to:

 - meru privremenog udaljenja učinioca iz stana

 - meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj

Hitne mere koje izriče policijski službenik traju 48 sati. Lice u odnosu na koje je mere izrečena nema pravo žalbe.

Pre izricanja hitne mere zaštite Zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku da najduže 8 sati u policijskoj stanici zadrži lice za koje se sumnja da je izvršio nasilje u porodici ili da će ga izvršiti, iako pre toga nije, kada proceni da postoji neposredna opasnost od nasilja.

Da bi izvršio takvu procenu, Zakon je obavezao nadležnog policijskog službenika da izvrši procenu rizika, prikupi potrebna obaveštenja, uzme izjavu od lica za koje postoji sumnja da će učiniti ili ponoviti nasilje, i po potrebi, zatraži mišljenje centra za socijalni rad.

Čim je izrekao mere, nadležni policijski službenik je dužan da naređenje sa dokazima dostavi nadležnom javnom tužiocu, koji ima rok od 24 sata da odluči da li će od suda da traži produženje hitne mere na 30 dana. Predlog za produženje javni tužilac dostavlja sudu na čijoj teritoriji žrtva ima prebivalište ili boravište. Sud je dužan da u roku od najduže 24 sata donese odluku o tome da li će produžiti hitne mere. Ovu odluku sud donosi samo na osnovu predloga tužioca, bez prisustva stranaka. Lice u odnosu na koje je mere produžena ima pravo žalbe.

Kršenje hitnih mera i produženih hitnih mera predstavlja prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora do 60 dana, sa mogućnošću da se prekršajni postupak vodi po skraćenom postupku koji predviđa izvršenje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Zakon je propisao disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca za nepostupanje u definisanim rokovima, kao i obaveznu specijalizovanu obuku za sve one koji će postupati po ovom zakonu.

Izricanje hitnih mera, koje neće zavisiti od činjenice da li ima elemenata krivičnog ili prekršajnog dela, omogućiće efikasniju zaštitu žrtava sad i odmah. Na ovaj način dobija se dodatno vreme u kome će profesionalci u sistemu zaštite razmotriti druge mogućnosti zaštite žrtve. U tom periodu žrtva treba da dobije sve relevantne informacije, kako bi donele informisanu odluku o postupcima u kojima može da učestvuje (da li želi da traži izricanje mera zaštite po Porodičnom zakonu, da li želi da svedoče u krivičnom postupku, ukoliko je pokrenut, ili ne žele ništa od toga, ali joj je potrebna druga vrsta podrške).

Zakon ustanovljava obaveznu koordinaciju i saradnju između tužilaštva, policije i centra za socijalni rad imenovanjem lica određenih za vezu u okviru tih institucija. Takođe, ustanovljava se obaveza tužioca za nasilje u porodici da saziva sastanke Grupe za koordinaciju i saradnju najmanje jednom u 15 dana. Pored slučajeva nasilja u porodici, na sastanku će se razmatrati i drugi prijavljeni slučajevi rodno zasnovanog nasilja, predviđenih čl. 4 ovog zakona, kako bi se napravio individualni plan zaštite i podrške žrtvi.

Odredbama ovog Zakona utvrđena je obaveza svih građana da policiji ili javnom tužilaštvu bez odlaganja prijave nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega, i dužnost nadležnih državnih organa i ustanova da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega i da ga prijave policiji ili tužilaštvu. Ukoliko predstavnici državnih organa ne prijave, ne odreaguju na prijavu ili opstruiraju prijavljivanje i reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, Zakon predviđa pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u državnom organu.

Evidencije o slučajevima nasilja u porodici, hitnim merama i produženim hitnim merama će se voditi u elektronskom obliku u policiji, tužilaštvu, sudu i centru za socijalni rad, i predstavljaće deo Centralne evidencije koju vodi Republičko javno tužilaštvo.

Za praćenje primene ovog Zakona i poboljšavanje koordinisanja i delotvornosti sprečavanja i zaštite, predviđeno je formiranje Vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici.