ROK ZA RASPISIVANJE TENDERA ZA NABAVKU LEKOVA 1. NOVEMBAR 2017. GODINE: Svetska banka, koja je bila nosilac projekta uvođenja centralizovane nabavke lekova 2013. godine, u svojim izveštajima navodi da je na redu uvođenje nabavke lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu (INN). Prelazak na izbor leka po generičkom nazivu naterao bi proizvođače da značajno spuste cene i država bi mogla da uštedi do 60 miliona evra na ceni lekova

Da li će se lekovi sa A i A1 liste, koje dotira Republički fond za zdravstveno osiguranje na sledećem tenderu nabavljati po originalnom nazivu brenda kao do sada ili po INN nazivu (nazivu aktivne supstance) što je praksa u okruženju, pitanje je koje će država morati da reši do 1. novembra 2017. godine kada je po zakonu poslednji rok za raspisivanje tendera.

U Srbiji se danas tender za lekove raspisuje po nazivu brenda, u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, što u dobroj meri neutrališe sistem centralnih nabavki lekova uveden 2013. godine. Pošto nema konkurencije, ponuđači nude tek za koji procenat manju cenu od državno propisane maksimalne cene.

Ekonomista Dragovan Milićević, koji ima decenijski radni staž na rukovodećim mestima domaćih farmaceutskih kompanija, ističe da su na prošlogodišnjem tenderu ponuđači davali dva do pet odsto niže cene od maksimalnih, tako poništavajući smisao javnog tendera - da se dođe do najniže cene.

On ističe da bi prelazak na izbor leka po generičkom nazivu naterao proizvođače da značajno spuste cene i prema njegovoj računici država bi mogla da uštedi do 60 miliona evra na ceni lekova.

I Svetska banka, koja je bila nosilac projekta uvođenja centralizovane nabavke lekova 2013. godine, u svojim izveštajima navodi da je na redu uvođenje nabavke lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu (INN).

RFZO je već započeo sa ovakvom nabavkom bolničkih lekova sa B liste i u prvoj godini je ostvarena ušteda od 32 miliona evra, a prosečna cena leka je spuštena za 27 odsto.

I tada je postojao, a i sada postoji značajan otpor farmaceutske industrije, što nije ni čudno s obzirom da bi ova industrija mogla da ostane bez desetina miliona evra koji bi ostali u državnoj kasi.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, upozorava da oslanjanje na samo jednog proizvođača uvek sa sobom nosi rizik od poremećaja tržišta usled neplaniranih poremećaja proizvodnje koji se povremeno dešavaju skoro svim proizvođačima.

"Uvođenjem INN tendera može se očekivati ostvarivanje uštede u prvoj godini. Međutim, već naredne godine po pravilu dolazi do smanjenja broja lekova koji konkurišu u okviru jednog INN-a, jer proizvođači čiji lekovi ne budu izabrani na tenderu obično ne obnavljaju dozvolu za stavljanje leka u promet i povlače isti sa tržišta, i sledstvenog smanjenja konkurencije na narednim tenderima. Usled smanjenja konkurencije u narednim godinama dolazi do postepenog povećanja cene leka, pa dugoročni finansijski efekat izostaje uz ozbiljan rizik po snabdevenost tržišta", objašnjava Trkulja dodajući da bi bilo potrebno i promeniti nekoliko zakona i propisa da bi se mogao promeniti sistem nabavki lekova.

Prema njegovim rečima, postavlja se i pitanje da li bi izbor najjeftinijeg leka uticao na lečenje pacijenata, pogotovo kod hroničnih oboljenja pošto bi morali da pređu na lek proizvođača koji je izabran na tenderu.

"Posebno su osetljivi bolesnici koji se leče lekovima iz grupe antiepileptika, imunosupresiva, antiaritmika, antipsihotika i bioloških lekova, ali i svi ostali, budući da bioekvivalentnost određenih lekova dozvoljava velike razlike u sadržaju aktivne supstance u okviru istog INN-a, raspon ide od 80 do 125 odsto doze originalnog leka", ističe Trkulja ističući da lekovi sa pozitivne liste čine samo oko 20 odsto troškova u Finansijskom planu RFZO, dok u odnosu na ukupno izdvajanje za zdravstvo u našoj zemlji na lekove odlazi samo oko 14 odsto novca.

"U skladu sa tim, principijelno mišljenje udruženja je da bi se prilikom promena zdravstvene politike u našoj zemlji prednost svakako morala dati merama koje doprinose povećanju prava osiguranika, umesto onima koje su usmerene samo na uštedu, a pogotovo ukoliko takve mere mogu dovesti do upravo suprotnog efekta, ugrožavanja prava osiguranika", zaključuje Trkulja.

Prema uporednoj analizi koju je izveo Milićević, cene lekova značajno su više u Srbiji nego u Crnoj Gori, koja ima ovakav sistem, ili Makedoniji.

 "Kod nas bi trebalo uvesti sistem kao u Mađarskoj, gde se na tri meseca raspisuje tender elektronskim putem. Ponuđači dostavljaju šifrovane ponude koje su zatvorene do otvaranja tendera, a nakon otvaranja sistem automatski bira najbolju ponudu. Ovo je mnogo bolje nego tender jednom godišnje pošto oni koji su izgubili mogu ubrzo ponovo da konkurišu", objašnjava Milićević.

Inače tržište lekova u Srbiji je bilo teško blizu 650 miliona evra u 2016. godini.