Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: ZAHTEVE ZA VRAćANJE IMOVINE AGENCIJI ZA RESTITUCIJU PODNOSIćE REGISTROVANE JEVREJSKE OPšTINE NA čIJEM SE PODRUčJU NALAZI ODUZETA NEPOKRETNOST. PROPISANO JE DA SE ZAHTEV MOżE PODNETI U ROKU OD 3 GODINE OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, šTO ZNAčI DA JE POSLEDNJI DAN ROKA ZA BLAGOVREMENO PODNOšENJE ZAHTEVA 27. FEBRUAR 2019. GODINE


U Agenciji za restituciju očekuju da iz jevrejskih opština pristigne oko 5.000 zahteva da im država vrati imovinu sunarodnika stradalih u Holokaustu koji nemaju svojih živih zakonskih naslednika

Prvi zahtevi za restituciju jevrejske imovine po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016 - dalje: Zakon), stigli su i u Agenciju za restituciju. Za drugu polovinu juna 2016. godine zakazana je rasprava.

Za sada je podneto 15 zahteva za imovinu na teritoriji Beograda, a očekuje se da stignu i zahtevi iz Vojvodine, kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Prve odluke biće donete u avgustu i septembru. Videćemo šta je moguće vratiti, a šta ne, odnosno šta može biti vraćeno u naturi, a šta će biti nadoknađeno. Očekujemo da nam stigne oko 5.000 zahteva. Njih podnose jevrejske opštine na čijoj se teritoriji nalazi imovina i imaju tri godine od dana donošenja Zakona za to. Znači, krajnji rok za podnošenje zahteva je 27. februar 2019. godine – ističe Strahinja Sekulić.

Prvih 15 zahteva o kojima će se uskoro raspravljati odnose se uglavnom na kuće, ali bi Agenciji za restituciju uskoro trebalo da stignu i zahtevi jevrejskih opština koji se odnose na imovinu u Subotici i Novom Sadu.

Ono što je važno jeste da se što pre ide sa primenom ovog Zakona – naglašava Sekulić.

Po donošenju rešenja Agencije za restituciju, država ima pravo žalbe, ali i pravo da sprovodi upravni spor. Ova imovina nije bila obuhvaćena prethodnim zakonima o restituciji koji su se odnosili na imovinu crkava i verskih zajednica i takozvanu opštu restituciju. Zakon po kojem se vraća imovina stradalih Jevreja oduzeta tokom Holokausta, odnosi se na period od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine. Sekulić je, govoreći o ovom Zakonu, više puta naglašavao da se ne radi o odgovornosti Srbije za Holokaust, već o aktu solidarnosti i sa sugrađanima Jevrejima, koji u Beogradu, na primer, žive duže od 500 godina. I u samom tekstu Zakona navedeno je da vraćanje ove jevrejske imovine predstavlja izraz saosećanja i razumevanja za stradanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata na teritoriji okupirane Srbije. Vraćane neće biti umetničke i druge vredne stvari koji su deo kolekcija nacionalnih institucija kulture. Tako će, na primer, i vredna zbirka slika Eriha Šlomovića ostati deo zbirke Narodnog muzeja. Kao što je prošlog meseca Bavarska državna biblioteka vratila Narodnoj biblioteci Srbije više od 200 knjiga čuvenog izdavača Gece Kona.

Osim imovine stradalih Jevreja, koja će biti vraćana jevrejskim opštinama, ovaj Zakon predviđa i da će narednih 25 godina iz budžeta Republike Srbije Savezu jevrejskih opština biti uplaćivano 950.000 evra godišnje počevši od 2017. godine. Propisano je i da se o upravljanju prihodima stara poseban Odbor za nadzor. Ova sredstva mogu biti korišćena za naučno proučavanje i istraživanje perioda Holokausta i drugih zločina nacista, obrazovanje o Holokaustu, finansijsku podršku preživelim žrtvama Holokausta, školovanje i stipendije studenata, mladih talenata i naučnika iz Republike Srbije u humanitarne svrhe u Republici Srbiji...

Kad je ove godine usvojen Zakon, iz Svetske jevrejske organizacije za restituciju (WJRO) istaknuto je da je Srbija prva od 46 evropskih zemalja, potpisnica Terezinske deklaracije, koja je donela ovakav Zakon. Njegovo donošenje pozdravio je, između ostalih, i ambasador Izraela u našoj zemlji Josef Levi.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Čalija, 06.06.2016.
Naslov: Redakcija