ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Za uplatu doprinosa kraću od 15 godina nema vraćanja novca
Bogdan Koprivica iz Beograda, javio se ovih dana pismom "Politici" s preporukom da bi pod hitno trebalo naći rešenje za one koji nisu ni penzioneri ni zaposleni, a uplaćivali su 14 ili 14 i po godina doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sada niti imaju taj novac, niti mogu u penziju.
Koprivica piše da nigde do sada nije pronašao informaciju šta je s tim uplaćenim doprinosima, to jest novcem koje su ti pojedinci uplaćivali, ali iz nekog razloga nisu skupili 15 godina, koliko im minimalno, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i 86/2019), treba za penzionisanje.
Pored toga što je novac tih građana upotrebljen za nešto drugo, oni nemaju pravo na penzionerske popuste od 10 odsto za kupovinu u radnjama, ni na vaučere od po 5.000 dinara za letovanje, kao ni na neke druge pogodnosti koje penzioneri imaju.
Budući da se često menjaju zakoni, pa i oni koji se odnose na penzije, Koprivica primećuje da nijedan pravni akt nije uzeo u obzir upravo ovo pitanje, šta da rade građani koji nemaju 15 godina radnog staža, a uplaćivali su neko vreme pare.
On navodi primer Nemačke, koja građanima posle 65. godine daje penziju srazmerno uplaćenim doprinosima, pa makar radili i samo jednu godinu.
Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku i redovni profesor na FEFA univerzitetu, kaže da se penzijski sistemi međusobno dosta razlikuju i da je opasno porediti ih samo u jednom elementu.
"U Nemačkoj je pet godina minimalni staž osiguranja, ali oni nemaju minimalne penziju. Tek sada se spremaju da je uvedu, i to samo za one koji su radili duže od 35 godina. To bi bile penzije od svega 2.000 do 3.000 dinara u našim uslovima, a ako bi se i te penzije podizale ne nivo minimalne, koje se inače finansiraju iz budžeta, a ne iz Fonda PIO, onda se postavlja pitanje da li stari sa tako malim stažom uopšte treba da budu finansirani kroz osiguranje", kaže dr Matković.
Ili, dodaje, da se uvede socijalna penzija, koju bi pre svega primali najsiromašniji.
"Takav je slučaj u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Litvaniji i Portugaliji. U Francuskoj i SAD je minimum potreban za ostvarivanje penzije 10 godina. Takva je računica da bi taj ko je doprinose uplaćivao mogao u proseku da prima penziju 15 godina. Inače je ta penzija mnogo viša nego doprinosi koji su uplaćivani tokom istog tolikog perioda", kaže ona.
Kada je reč o "propalim" uplaćenim doprinosima, to je, ističe, isto kao kada neko umre pre nego što je ostvario pravo na penziju, a radio je 39 godina i 11 meseci, ili se penzionisao, ali nije dočekao prvu penziju. A pri tome nema naslednike.
Bilo kako bilo, Zakon u Srbiji jasno kaže da se penzija može ostvariti samo s minimum 15 godina staža i 65 godina starosti ukoliko se zaposleni i poslodavac drugačije ne dogovore.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 05.05.2020.Naslov: Redakcija