ZAKON O KONVERZIJI STAMBENIH KREDITA INDEKSIRANIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Iz Efektive smatraju da se Zakonom pomaže bankama, a ne klijentima
Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Sl. glasnik RS", br. 31/2019 - dalje: Zakon) olakšaće situaciju nekim korisnicima, ali ne svim, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva i dodaje da je pogrešan momenat za njegovo donošenje, jer su korisnici, kako je rekao, bili "nadomak sudskog epiloga".
U Narodnoj skupštini Republike Srbije nedavno je usvojen poseban Zakon. O tome da li su njime rešeni problemi klijenata, udruženja koja okupljaju klijente banaka različitih su stavova. Predstavnici Udruženja CHF kažu da su zadovoljni, dok iz Efektive poručuju da je u pitanju farsa države, kako bi se zaštitile banke.
"Udruženje Efektiva je stava da država ne treba da pomaže nikome, njeno je da omogući efikasan rad pravosuđa. Kada smo bili na korak do rešenja sudskim putem, donosi se zakon koji će bankama da umanji štetu", ukazao je Gavrilović.
Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je početkom aprila stav da je ništava odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava. VKS je sugerisao kao privremenu meru zabranu aktiviranja hipoteke.
Gavrilović smatra da donošenje Zakona čim je VKS zauzeo ovakav stav "ostavlja utisak da je država priskočila u pomoć bankama pre nego građanima zaduženim u švajcarcima".
"Ne mogu da kažem tačno koliko njih će biti zadovoljno ovim Zakonom. Kada prođe primena Zakona, videće se statistika. Pretenciozno je bilo reći da će svi prihvatiti ovo rešenje i da će svima odgovarati", ukazao je Gavrilović.
On napominje da Efektiva nije ni bila pozvana na razgovore klijenata, države i banaka.
"Mi nismo ni bili pozvani na te pregovore, a zakon ne smatramo dobrim, jer 10 godina nije bilo pomaka i pregovora, a onda se u 15-tak dana donosi zakon navrat-nanos. Vrhovni kasacioni sud je pre toga zauzeo stav o ništavosti", ukazao je Gavrilović.
Za raskid ugovora potrebna su dva uslova, kaže.
"Ako banka ne može da dokaže da je upozorila klijenta na rizike, i ako se i sama nije zadužila u francima. Znamo da nijedna banka ne može da kaže da ima ispunjena oba uslova. Možda dve banke mogu da dokažu da su upozorile klijente i par njih da su se zadužile u švajcarcima, ali nijedna ne ispunjava oba uslova", naglasio je Gavrilović.
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da je teško dokazati da su klijenti bili obavešteni o rizicima kreditiranja u francima. On međutim, kaže da je on lično znao o čemu se radi i da se tada odlučio za "skuplju varijantu", a to je kreditiranje u evrima.
"Ja kao novinar se sećam, pisao sam o tome, prenosili smo i upozorenja tadašnjeg guvernera NBS Jelašića i guvernera švajcarske banke koji je rekao da će Švajcarska voditi računa o svojim građanima u nekom trenutku", ukazao je Ćulibrk, ali dodao da ne može da kaže da su banke informisale klijente o rizicima.
To je, kako je rekao, teško dokazivo.
"Svaki klijent je imao bankarskog službenika naspram sebe, da li je bilo adekvatnog upozorenja, to ako nije bilo trećeg lica koje može da posvedoči, ne znam kako može da se dokaže na sudu da li je bio obavešten ili ne", rekao je Ćulibrk.
Izvor: Vebsajt N1, Miona Živić, 03.05.2019.Naslov: Redakcija