"REFORMA POREZA NA IMOVINU": U 45 lokalnih samouprava počinje ažuriranje baze podataka o nekretninama, čime će se povećati obuhvat naplate poreza na imovinu

Svi čija je imovina veća od one na koju plaćaju porez mogu očekivati popisivače koji će u narednih nekoliko meseci proveravati da li se stanje na terenu poklapa sa brojem kvadrata na koje se plaća ovaj namet.

Popisivači su započeli posao u Požarevcu, Svilajncu, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku i Petrovcu na Mlavi, a uskoro će ih biti i u Somboru, Vranju i Vlasotincu.

U Požarevcu znaju da im nije popisano između 20 i 25 odsto objekata, i to će sada pokušati da učine. U Vrnjačkoj Banji su stavili fokus na užu gradsku zonu, jer se tamo često grade novi hoteli i pansioni. Čini se da će najviše posla biti u Trsteniku, u kome je naplata poreza zbog nesređene evidencije manja od 50 odsto.

– Radimo sa 45 lokalnih samouprava po celoj Srbiji i obezbedili smo 325 popisivača. Tokom ovog i početkom narednog meseca većina njih biće na terenu. Cilj nam je da se unaprede baze podataka o nekretninama, i proširi obuhvat naplate poreza na imovinu – kaže Aleksander Grunauer, šef švajcarskog programa "Reforma poreza na imovinu", koji se već nekoliko godina sprovodi u Srbiji.

On kaže da su opštine same birale ljude, koje će zaposliti kao popisivače. Uslov finansijera bio je da budu sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Fiskalni savet ocenjuje da je prihode od poreza na imovinu na nivou čitavog lokala moguće povećati više od 0,2 odsto BDP-a u srednjem roku. Iako je u poslednje dve godine broj nepokretnosti obuhvaćenih porezom osetno povećan, za 25–30 odsto obuhvat je i dalje manji od potpunog. Uzrok tome su loše evidencije zemljišnih knjiga i nepokretnosti.

Porez na imovinu je najizdašniji prihod lokalnih samouprava i same su shvatile da moraju da povećaju obuhvat naplate. Druga mogućnost im je povećanje poreske stope do maksimalnih 0,40 odsto, koliko je propisano Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon), što nije popularno.

Kragujevac, na primer, od ove godine primenjuje stopu poreza na imovinu fizičkih lica od 0,30 odsto, što je 50 odsto više u odnosu na prošlogodišnju. Dok je stopa za zemljište uvećana sa 0,10 na 0,15 odsto.

Na ovakvu odluku uticala je preporuka Fiskalnog saveta, koji je sugerisao gradskoj upravi Kragujevca, da osetno poveća naplatu poreza na imovinu, budući da je obuhvat ovim porezom nedovoljan, a i poreska stopa za fizička lica preniska (do sada je iznosila 0,20 odsto, a u Beogradu i Novom Sadu je 0,40 procenata). Tom prilikom je skrenuta pažnja da su dugovi za porez na imovnu premašili godišnji budžet Kragujevca.

Gradska uprava je pre nekoliko dana saopštila da Kragujevčani duguju oko 600 miliona dinara za porez na imovinu, te su im uručili 8.200 opomena.

Da bi povećali naplatu uradili su i popis imovine. Sanja Stanojević, iz gradske uprave, rekla je da je popisano 6.000 novih objekata. Dostavili su 1.849 novih rešenja kojima se utvrđuje porez za nove objekte, odnosno razliku u kvadraturi onoga što je zatečeno sada i pre pet godina.

Aleksander Grunauer kaže da od trenutka kada su lokalne samouprave ostale bez izdašnog prihoda – naknade za korišćenje građevinskog zemljišta – povećale su obuhvat i naplatu poreza na imovinu.

 U periodu između 2014. i 2016. godine broj oporezovanih nekretnina je povećan 27 odsto. Lokalne poreske administracije procenjuju da je obuhvat poreza na imovinu i dalje znatno manji od potpunog i da bi se prihod povećao oko 12 odsto kada bi obuhvat bio veći od trenutnog, ističe Grunauer.

U devet opština na istoku Srbije naplata poreza na imovinu povećana je 123 procenta. Ove opštine su učestvovale u prvoj fazi projekta "Reforma poreza na imovinu".

– U Zaječaru su popisivači obišli oko 1.700 domaćinstava, od čega je podneto skoro 20 odsto novih poreskih prijava. To je 10 miliona dinara više za njihov budžet. U Sokobanji je popisano 18.000 metara kvadratnih novoevidentirane kvadrature što je opštini donelo povećanje u budžetu od 3,5 miliona dinara. Na primer u opštini Kula popis imovine poslednji put je urađen 1992. godine. I tu se sigurno mogu očekivati velike promene – kaže Aleksander Grunauer.

Program "Reforma poreza na imovinu", koji se realizuje u saradnji sa ministarstvima za državnu upravu i lokalnu samoupravu i finansije, vredan je šest miliona franaka i finansira ga Švajcarska kancelarija za razvoj i saradnju SDC. Za pet najuspešnijih opština obezbeđen je i bespovratni nagradni fond od milion franaka, koji finansira Vlada Švajcarske.