Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ODLUKA O POSTAVLJANJU BAŠTE UGOSTITELJSKOG OBJEKTA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA: Beogradski ugostitelji još nisu dobili dozvole za postavljanje bašta, iako su zahteve podneli početkom 2017. godine


Beogradski ugostitelji prilično su uznemireni zato što još nisu dobili dozvole za postavljanje bašta, iako su zahteve podneli odmah nakon Nove godine, rekao jedirektor Udruženja hotelijera i restorana u Srbiji, Georgi Genov.

Istovremeno, gradski urbanista Milutin Folić podseća da su za ta rešenja zadužene opštinske i gradske službe, te poručuje da on čini sve što može da utiče na njih da se ti postupci ubrzaju.

Kako objašnjava, ugostitelji su dobili rešenja o ukidanju bašta, mada im je nezvanično rečeno da to ne važi. U svakom slučaju, dodaje, oni očekuju nova rešenja do juna, ali im je problem to što ne znaju koliko će se naplaćivati kvadrat, te ne mogu da planiraju ulaganja.

"Problem je u osnovi to što ne znaju koliko treba da investiraju, ni da li će uopšte dobiti dozvole, ili će im se ukinuti bašte", rekao je Genov.

Trenutno stanje zato opisuje kao "talačko", smatrajući ga neprimerenim, zbog čega očekuje da se situacija što pre razreši.

Kao problem navodi i to što je Grad Odlukom o postavljanju bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 11/2014, 25/2014 - ispr., 34/2014, 2/2015, 29/2015 i 63/2016 - dalje: Odluka) propisao koje boje mogu biti suncobrani, a kako su oni veoma skupi, kaže da će to biti veliki i neplanirani trošak za ugostitelje.

On, naime, smatra da će crni, bež i beli suncobrani uniformisati grad, a njegova je primedba i to što su na njima zabranjene bilo kakve reklame.

Pita se i kome odgovara to što ne postoji precizna evidencija o broju ugostitelja u Beogradu.

Prema nekim podacima ima ih četiri hiljade, ali APR te podatke nema, kaže Genov, te zaključuje da zvaničan podatak ne postoji.

On, naime, naglašava da je neophodno da se zna koji su to ugostiteljski objekti, da se vidi na koji način će se raditi na unapređenju ponude, kako osposobiti kadrove za pružanje usluga, jer, primećuje, desiće se da ne bude dovoljno kadrova za određene poslove.

S druge strane, gradski urbanista Milutin Folić kaže da je izdavanje dozvola za bašte ugostiteljima u nadležnosti opštinskih i gradskih službi, a da on, sa svoje strane, kako koji zahtev i pritužba stignu i od vlasnika lokala i građana, uvek upućuje dalje i moli i opštinske i gradske službe da se ubrza izdavanje rešenja.

"Dok god se ne izdaju ta rešenja, ljudi su primorani da izbacuju nelegalne bašte, koje nisu u skladu sa rešenjima niti sa Odlukom i imamo ruglo na ulicama grada. Svakako je mnogo bolje da se to ubrza, da ljudi naprave baštu u skladu sa Odlukom i standardima i za koju plaćaju naknadu", rekao je Folić.

Smatra da je to obostrani interes te uverava javnost da će Grad, kada zahtevi dođu do njega, ubrzati postupak i tražiti od opštinskih instanci da budu efikasnije.

Folić ponavlja da je Grad 2014. godine propisao pravila o suncobranima i svim elementima za bašte u Beogradu, jer, kako objašnjava, zatečena je situacija gde su bašte u određenim slučajevima pokrivale prostor kojim prolaze pešaci, postajale su objekti, dobijale šankove unutra...

"To je nešto što je neprihvatljivo, javne površine grada pripadaju svima, a ne samo vlasnicima pojedinih bašta i zbog toga smo propisali u Odluci veoma stroge kriterijume kako bašta može da izgleda i to je urađeno po ugledu na gotovo sve svetske metropole", kaže Folić.

Javne površine su ogledalo kulture grada, ako nisu uređene i ako su podređene pojedinim malim, sitnim privatnim interesima, mi onda nismo uređena država i grad, naglašava Folić i ukazuje da Gradsku upravu "građani stalno bombarduju zahtevima da se uvede red u javne površine".

Za određene delove grada koji su pod zaštitom, poput Knez Mihailove i Skadarlije, objašnjava Folić, postoje posebni planovi na osnovu kojih će se znati tačna pozicija svake bašte, suncobrana, stola, a van tih zona, na snazi su opšta pravila koja takođe zabranjuju da se postavljaju zatvorene bašte u tri centralne gradske opštine.

"Takođe, i tu su tri boje za suncobrane, ali bez reklama, zato što su u jednom momentu postali reklamni panoi, to više nije senilo za baštu, to je reklamni pano i na njima su se takmičili sponzori ko će da stavi veću reklamu", kaže Folić.

Cvetni trg je, navodi Folić, jedan od primera gde je to već sprovedeno, i ti lokali, koji su, kako naglašava, konstantno imali primedbe na ideju da se unificiraju, rade mnogo bolje danas, ceo ambijent je drugačiji, a javni prostor vraćen je građanima.

"To je civilizacijski iskorak, i to je trebalo da bude urađeno ranije", zaključio je Folić.

Izvor: Vebsajt B92, 04.05.2017.
Naslov: Redakcija