Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Utvrditi granicu za visinu duga koji ne može biti naplaćen prodajom jedine nekretnine dužnika


Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) još nije završen. Tokom aprila očekuje se još jedan sastanak radne grupe.

"Rad na tekstu izmena i dopuna ZIO je u završnoj fazi. Očekujemo da će krajem aprila biti otvorena javna rasprava, tokom koje će stručna javnost imati priliku da iznese svoje komentare na predložena rešenja", rečeno je u Ministarstvu pravde.

Bilo je predloga da se donese potpuno novi zakon o izvršenju i da se izvršenja vrate u nadležnost suda, ali se to ipak neće dogoditi. "Javni izvršitelji neće biti ukinuti", bila je jasna ministarka pravde Nela Kuburović na Petom godišnjem savetovanju javnih izvršitelja na Zlatiboru.

- Upravo zahvaljujući radu izvršitelja, komunalna preduzeća su poboljšala poslovanje, zato što je stepen dobrovoljne naplate daleko veći nego što je to bilo ranije. Danas će vam u svakom komunalnom preduzeću reći da građani u 90 odsto slučajeva plaćaju svoje obaveze - rekla je ministarka pravde.

Naglasila je da upravo mrežu izvršitelja treba širiti i jačati, ali da za sada nema reči o proširenju nadležnosti javnih izvršitelja. Jedna od novina u ZIO biće elektronska aukcija nepokretnosti, koja će omogućiti svim zainteresovanima da prate postupak prodaje.

Radna grupa koja treba uskoro da okonča rad na izmenama ZIO, razmatra da u zakon unese preciznu odredbu kojom će utvrditi granicu za visinu duga koji ne može biti naplaćen prodajom jedine nekretnine dužnika.

- Ono što Ministarstvo pravde razmatra je limit, odnosno iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti. Na taj način će za mala potraživanja građani biti sačuvani na neki način od bojazni da se proda stan u kome žive. Samo je pitanje ispod kog iznosa neće moći da se sprovodi prodaja nepokretnosti - rekla ministarka pravde Nela Kuburović.

Javni izvršitelji su na savetovanju na Zlatiboru mogli da čuju kakva su iskustva Hrvatske kada je reč o prinudnoj prodaji nepokretnosti. Naime, kako je navela dr Vanda Božić, sa Pravnog fakulteta u Zagrebu, dužnik u Hrvatskoj ne može ostati bez jedinog krova nad glavom zbog komunalnog duga.

- Zakonom je predviđeno da se ne može zapleniti nekretnina za novčana potraživanja ispod 20.000 kuna (oko 2.700 evra). Međutim, predloženim izmenama zakona taj iznos verovatno će se podići na 40.000 kuna (oko 5.200 evra) - rekla je dr Božić.

Osim toga, vrlo su zanimljive i socijalne odredbe hrvatskog ovršnog zakona, koji predviđa i stambeno zbrinjavanje dužnika kroz novčanu naknadu.

- Ako je dužnik iseljen iz stana koji je prodat u izvršnom postupku, on ima pravo na novčanu naknadu, ali pod određenim uslovima. Neophodno je da je dužnik u tom stanu živeo pre pokretanja postupka izvršenja. Osim toga, uslov za dobijanje novčane naknade je i da je dobrovoljno predao kupcu taj stan i da nije vlasnik nekog drugog stana. Postupak za dobijanje novčane naknade pokreće sam dužnik tako što podnosi zahtev - ukazala je dr Vanda Božić.

Inače, za Hrvatsku je specifično da je postupak izvršenja u nadležnosti sudova i javnih beležnika, koji sprovode prinudnu naplatu potraživanja na temelju izvršnih odluka, kao što je sudska presuda i verodostojnih isprava, u koje spadaju i računi za komunalne usluge.

- U Hrvatskoj ne postoje javni izvršitelji, a zaključak o prodaji nekretnine u izvršnom postupku donosi sud. Tim zaključkom utvrđeni su vrednost nekretnine, na temelju nalaza sudskog veštaka, kao i način i uslovi same prodaje, koju vodi Finansijska agencija (FINA). Na osnovu zahteva FINA sprovodi prodaju nepokretnih i pokretnih stvari u postupcima izvršenja, stečaja i osiguranja. Prodaja se obavlja putem elektronske javne prodaje - objasnila je prof. dr Vanda Božić.

I pored toga što su neka zakonska rešenja u Hrvatskoj ipak povoljnija za dužnike, događa se da prinudnim izvršenjima prisustvuje policija zbog toga što dužnici odbijaju da se isele.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 02.04.2019.
Naslov: Redakcija