NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Strukovne organizacije nezadovoljne predloženim rešenjima

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji na protivustavan način olakšava investitorima da grade pet spratova tamo gde je dozvoljeno tri, kažu iz RERI-ja i Ministarstva prostora.

“Ovo rešenje je protivustavno, jer u procesu izdavanja građevinskih dozvola mora postojati prostor za zaštitu javnog interesa i interesa drugih stranaka, kao što su građani, tužilaštvo i druge javne institucije”, prokomentarisao je Mirko Popović iz RERI-ja zakonski predlog da se kao stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole prepoznaje samo investitor.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI i kolektiv Ministarstvo prostora skreću pažnju na favorizovanje privatnog nauštrb javnog interesa kojima je prožet Nacrt zakona. Olakšice za investitore su, navode, između ostalog planirane i kroz digitalnu platformu E-prostor.

“To znači da investitor lakše i brže dobija dozvolu za izgradnju, recimo, zgrade od pet spratova na parceli gde je važećim planom dozvoljena zgrada do tri sprata”, izjavila je urbanistkinja Božena Stojić iz organizacije Ministarstvo prostora.

Dok se predstavnici lokalnih samouprava i republičkih vlasti diče rastom broja građevinskih dozvola do kojih je investitorima godinama sve lakše i lakše da dođu, stručnjaci, kritički nastrojeni, te neposredno ugroženi građani regija u kojima se dešava građevinski bum su užasnuti rastom cena stambenog prostora, saobraćajnim zagušenjima, preopterećenjem javne komunalne infrastrukture i nepopravljivom štetom po životnu sredinu koju sa sobom nosi “zlatiborizacija” svega.

Po uticajem vesti iz Turske, ovih dana se aktualizuje i pitanje nebezbednosti objekata podizanih brzo, u jagmi za profitom, te njihovog okruženja. Cena za decenije sve labavijih propisa a sve jačih podstreka obrtu finansijskog kapitala kroz ulaganje u građevinski sektor je ogromna materijalna šteta i gubitak od (moguće) 100.000 ljudskih života.

Podsetimo, domaće vlasti su se u avgustu 2021. hvalile što je Srbija sa 182. mesta na listi zemalja sveta po lakoći izdavanja građevinske dozvole 2020. dospela na deveto mesto. Po podacima Ministarstva građevinarstva, njihov broj se od 2014. do 2019. godine utrostručio.

Pored pomenutih, u razloge da nas takva statistika zabrine spada i činjenica da smanjivanje kontrole nad građevinskim sektorom doprinosi njegovoj atraktivnosti kao kanala za pranje novca. U maju 2021. stručnjaci za pranje novca iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) objavili su izveštaj u kom se tvrdi da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji uzrokovan pranjem novca, a to ne opovrgavaju ni zaključci Nacionalne procene rizika od pranja novca, studije koje izrađuje Ministarstvo finansija. Istovremeno, sve je više pokazatelja da finansijski akteri ulažu u nekretnine da bi se obezbedili od mogućih fluktuacija na tržištima novca u uslovima pandemijom, a nakon nje ratom uzrokovane ekonomske krize.

Nacrt zakona se na javnoj raspravi nalazio od 30. januara do ponedeljka, 20. februara 2023. Nevladine organizacije Nevladine organizacije RERI i Ministarstvo prostora su podnele primedbe na Nacrt i objavile predlozima za unapređenje Zakona.

RERI i Ministarstvo prostora kritikuju izjave državne sekretarke Aleksandre Damnjanović da je neophodno omogućiti bržu i lakšu proceduru i uslove za investitore, pri čemu treba iz Zakona izbaciti sve “represivne odredbe”, kako su citirali, i predlažu set preporuka za unapređenje učešća javnosti u izradi planova. Oni smatraju da je potrebno da se uvede više prilika za učestvovanje javnosti, kao i više oblika učešća; da se omogući da se javni uvidi i javne rasprave održavaju van radnog vremena; da se odluke Komisije za planove donose javno; da se uvede sažeti prikaz plana koji se objavljuje uz plan kako bi se javnosti olakšalo razumevanje planova; te da sva dokumenta nastala tokom izrade planova budu javno dostupna, kako se navodi u pratećem saopštenju.

Iz RERI-ja i Ministarstva prostora su iskazali oprez u vezi sa institucijama glavnog državnog urbaniste, agencije za prostorno planiranje i državne komisije za planove, čije uvođenje se predlaže spornim Nacrtom. I ove organizacije ocenjuju da nije u planiranju i izgradnji nema jasne podele dužnosti ni jasnih ingerencija kontrole:

“Kada nemamo jasnu podelu nadležnosti, otvara se prostor da nešto bude prekontrolisano, a nešto ne i da za to niko ne snosi odgovornost. Naš predlog je da se prošire ovlašćenja urbanističkog inspektora, da on može da kontroliše rad Komisija za planove. Takođe, moramo imati precizan kriterijum za izbor članova Komisije, a ne kao što sada stoji u Zakonu, da su to ugledni stručnjaci”, kaže Stojić.

Ministarstvo prostora skreće pažnju na to da je aktuelno zakonska praksa takva da je glavni gradski urbanista ujedno i predsednik Komisije za planove, što znači da može da pokreće izradu planova i izrađuje idejna rešenja. Nakon toga, konstatuju, plan odlazi stručnoj komisiji, na čijem čelu je ponovo - on. Ta ista komisija odbacuje primedbe javnosti i šalje plan na usvajanje. Prepričano, glavni gradski arhitekta je i bog i batina. Organizacije zato zahtevaju da se onemogući da ista osoba bude član Komisije za planove.

Organizacije su negativno reagovale i na predviđene promena u oblasti usklađenosti planova. Podsetimo, kako je na to pažnju skrenula Nova planska praksa, Prostorni plan područja posebne namene, koji donosi Vlada, bi postao važniji od planova u koje bi morao da se uklopi. Kako komentarišu iz RERI-ja i Ministarstva prostora.

“Dodatno postao bi još češće korišćen alat za ad hoc prostorne intervencije koje sprovodi Vlada na osnovu nejasno utvrđenog interesa Republike Srbije”. Oni smatraju da su izmenama zakona predviđene promene u neprihvatljive, sa posledicama koje bi ostavile na sistem planiranja i sam prostor, neprihvatljive.

Izvor: Vebsajt Mašina, 22.02.2023.
Naslov: Redakcija