Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST NACIONALNE STRATEGIJE ZA OSTVARIVANJE PRAVA ŽRTAVA I SVEDOKA KRIVIČNIH DELA ZA PERIOD 2019-2025. GODINE: Žrtve imaju pravo da znaju kada je učinilac krivičnog dela izašao iz zatvora na slobodu


Čak 75 miliona ljudi u Evropskoj uniji, ili 15 odsto stanovništva, bilo je žrtva nekog krivičnog dela. To je podatak Evropske komisije za 2017. godinu, koji je izneo državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić kada je nedavno predstavljen radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025. godine.

Strategija nalaže da se na čitavoj teritoriji Republike Srbije uspostavi mreža službi za podršku žrtvama i svedocima. Sada takve službe postoje samo u jednom broju sudova i tužilaštava, Tužilaštvu za ratne zločine, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i pri pojedinim centrima za socijalni rad i organizacijama civilnog društva. Neophodno je, međutim, da geografska rasprostranjenost i kvalitet usluga ovih službi bude ujednačena na celoj teritoriji Srbije, sa umrežavanjem svih službi i jedinstvenom bazom podataka.

Strategija predviđa i osnivanje kol-centra, kako bi svaka žrtva imala mogućnost da se obrati državnoj službi za pomoć i podršku.

Svako od nas može postati žrtva. Zaštita žrtava krivičnih dela je dužnost države i društva – rečeno je prošle nedelje povodom obeležavanja Evropskog dana žrtava.

Pored uspostavljanja nacionalne mreže službi podrške, što je prvi cilj strategije, postavljena su još dva specifična cilja: unapređenje zaštite žrtava i svedoka i podizanje svesti o njihovim pravima. U tome će značajnu ulogu imati mediji, a posebna pažnja posvećena je naročito osetljivim kategorijama žrtava i svedoka, kao što su deca, žrtve rodno zasnovanog nasilja i trgovine ljudima.

Žrtve krivičnih dela su svakako najranjiviji učesnici krivičnog postupka. Oni svoje prve kontakte ostvaruju sa policijom i tužiocem, a taj prvi kontakt je veoma važan. Neophodna je zaštita interesa dece, koja ne treba da budu saslušavana u službenim prostorijama – rekla je Tatjana Lagumdžija, član Državnog veća tužilaca.

Pojam žrtve definisan je u nacrtu strategije: "Žrtva je fizičko lice koje je pretrpelo štetu, uključujući fizičku, psihičku ili emocionalnu štetu ili ekonomski gubitak koji je neposredno prouzrokovan krivičnim delom, kao i članovi porodice lica čija je smrt neposredno prouzrokovana krivičnim delom i koji su pretrpeli štetu kao posledicu smrti tog lica, odnosno neposredne žrtve."

Život se menja onog trenutka kada neko postane žrtva krivičnog dela. Bez obzira na to šta je do tada radio i šta je bio, čovek se menja od momenta kada postane žrtva i zato mora imati podršku – rekla je dr Milica Kolaković Bojović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Strategija sugeriše propisivanje mera kojim bi se obezbedilo izbegavanje kontakta između žrtve i učinioca krivičnog dela, zaštita u toku sprovođenja dokaznih radnji kao što su ispitivanje ili veštačenje, kao i zaštita privatnosti.

Zamenik republičkog javnog tužioca Tamara Mirović najavila je mogućnost da se o odšteti za žrtvu odlučuje u krivičnom postupku, a ne u parnici.

Sudija koji vodi krivični postupak sada ne odlučuje o iznosu štete, nego upućuje oštećenog na pokretanje parničnog postupka. Sada je intencija da se o imovinskopravnom zahtevu žrtve odluči u krivičnom postupku. Na taj način smanjiće se broj parničnih postupaka za naknadu štete – rekla je Tamara Mirović.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ukazao je da parnice za naknadu štete često traju godinama i iziskuju nove troškove i traume za žrtvu. Zbog toga je važno da se uspostavi adekvatan sistem za satisfakciju žrtava.

Pravosudni organi će ubuduće voditi računa i o tome da žrtve budu pošteđene takozvane sekundarne viktimizacije koja se događa svaki put kada moraju ponovo da govore o preživljenoj traumi. Osim toga, žrtve će uvek biti obaveštene o tome kako mogu da dobiju psihološku podršku i imaće pravo na dugoročnu terapiju posle završenog sudskog postupka.

Jedna od značajnih novina je i to što će žrtve nasilja imati pravo da budu informisane o tome kada je učinilac krivičnog dela izašao iz zatvora na slobodu. Žrtve će imati pravo na besplatnu pravnu i medicinsku pomoć, zbrinjavanje u okviru sigurnih kuća i uključivanje u programe psihosocijalnog i ekonomskog osnaživanja.

Projekat podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji, pod motom "Niste sami", sprovodi misija OEBS-a u Srbiji a finansira Evropska unija sa 1,5 miliona evra.

U izradu strategije bile su uključene sve nadležne institucije – Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i nevladine organizacije Jukom, Astra i Srpsko udruženje za krivično pravnu teoriju i praksu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 04.03.2019.
Naslov: Redakcija