Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: ROK ZA NOSTRIFIKACIJU DIPLOME 90 DANA, OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA. KADA SE PRIZNA DIPLOMA, A NEMA JE U LISTI ZVANJA, TO SE ZVANJE AUTOMATSKI UVRSTI U LISTU, SA KOMPETENCIJAMA KOJE DONOSI SVRšENI STUDENT


V.Ć. diplomirao je na Univerzitetu u Podgorici, a živi u Beogradu. Iako je još u novembru predao zahtev za nostrifikaciju diplome u novom ENIK/NARIK centru, otvorenom pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dalje čeka "papir" sa kojim će moći da traži posao u Srbiji. Kada je 1. oktobra 2015. godine otvoren centar u kome treba brže, jednostavnije i jeftinije da budu priznate fakultetske diplome stečene u inostranstvu, ministar Srđan Verbić najavio je da će maksimalno čekanje biti 90 dana. Tako je predviđeno Zakonom o izmenama Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015).

Čekanje se mnogima, ipak, odužilo. ENIK/NARIK centru stiglo je do sada oko 1.600 zahteva za priznavanje diploma. Od ovog broja tek 120 je rešeno. Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zorane Lužanin, 600 predmeta je u proceduri, a oko 900 je prijavljeno i čeka termin da preda zahtev.

- Pojavilo se nekoliko nedoumica i u njihovom rešavanju zatražili smo pomoć Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Sada su isplivali neki problemi koji su godinama gurani pod tepih - kaže Lužanin. - Stigao je, recimo, veliki broj zahteva za priznavanje diploma iz Amerike. Njihov obrazovni sistem različit je od našeg, imaju i koledže i teško je u našem sistemu naći ekvivalentne za sve diplome. Mora da se donese jedinstveno pravilo, koje će važiti za sve.

Ona objašnjava da se traži pravo rešenje i za diplome iz Velike Britanije, u kojima postoje studije u trajanju tri plus jedna godina mastera. Neki traže da im to bude priznato kao osnovne studije, neki kao master, a ENIK/NARIK mora da ujednači odluku. Problem su i zdravstvene specijalizacije, koje kod nas uopšte nisu akademske, već deo kliničkog usavršavanja. Sada se traži rešenje kako lekarima da se "prevede" specijalizacija iz inostranstva.

- Imamo dvadesetak zahteva za priznavanje diploma medicinskih specijalizacija, koje treba da rešimo - kaže Lužanin. - Stigla nam je, recimo, diploma master profesora nemačkog jezika i likovne kulture, stečena u Mađarskoj. Kod nas takva kombinacija zvanja ne postoji.

Najveći broj diplomaca koji su zatražili priznavanje diplome, srpski su državljani. Najviše diploma stečeno je u Mađarskoj, a jedna je stigla čak sa Filipina.

Najbolje rešenje traži se i za takozvane "regulisane profesije" - sudije, lekare, nastavnike... Na dokumentima koje izdaje ENIK/NARIK trebalo bi da piše zvanje, ali i napomena da sa stranom diplomom pravnika osoba može da konkuriše na tržištu rada bilo gde, osim za regulisane profesije. Za njih će biti uvedeni posebni propisi.

Lužanin objašnjava da kako vreme bude prolazilo diplome će se znatno brže izdavati, jer će sve nedoumice biti rešene. A i kada jednom budu verifikovano zvanje sa nekog fakulteta, svi koji kasnije dođu sa istog fakulteta neuporedivo kraće čekaju.

- Zatraženo je priznavanje i između 60 i 80 diploma stečenih na Kosovu. Njihovo priznavanje je prvo krenulo, a onda zastalo, jer nije bilo reciprociteta. Priština još nije počela da priznaje diplome srpskih univerziteta. To je i dalje predmet razgovora u Briselu i čeka se usaglašavanje - kaže Lužanin.

Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević, 05.03.2016.
Naslov: Redakcija