Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: PRIMENA ZAKONA POčINJE OD 1. JANUARA 2017. GODINE, ODNOSNO OD 1. JANUARA 2018. GODINE ZA POLICIJSKE SLUżBENIKE, PROFESIONALNE PRIPADNIKE VOJSKE SRBIJE I ZAPOSLENE U ORGANIMA U čIJEM SU DELOKRUGU BEZBEDONOSNI I OBAVEšTAJNI POSLOVI


To što su poslanici pre nekoliko dana usvojili Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 - dalje: Zakon), ne znači da će država odmah početi jednako da plaća jednak rad. Bar, ne za sada. Primena ovog propisa kreće tek od 1. januara 2017. godine, ali se na javna preduzeća ne odnosi. Uz to zakonodavac je sebi ostavio lufta da pojedinačnim propisima bliže uredi neke oblasti u javnom sektoru.

Sasvim je uobičajeno da se za sistemske zakone predviđa neki duži period do početka primene zbog priprema koje je neophodno obaviti, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Reč je obično o donošenju podzakonskih akata, a u nekim slučajevima i o osnivanju institucija neophodnih za sprovođenje zakona. U ovom slučaju, još dosta posla je pred nama, ocenjuje Lazarevićeva. Posebne zakone treba uskladiti, doneti podzakonska akta, a naročito katalog radnih mesta. Nešto se, ipak, može promeniti još u toku ove godine.

Svi koeficijenti biće preračunati prema novoj jedinstvenoj osnovici. To će se desiti već u 2016. godini. U suštini to neće doneti nikakvu promenu u platama zaposlenih širom javnog sektora, ali će već samo po sebi uneti veću transparentnost u sistem jer će plate lakše moći da se uporede – kaže Lazarevićeva.

Istovremeno, počinje rad na zakonima kojima će se u okvirima ovog sistemskog zakona urediti plate i radni odnosi u raznim delovima javnog sektora, kao što su prosveta, zdravstvo, kultura, opštine i gradovi. Rok za donošenje ovih zakona je kraj 2016. godine.

Na pitanje, da li postoji opasnost da će se nakon donošenja posebnih propisa za pojedine oblasti, ponovo uvesti komplikovan i neujednačen sistem obračuna zarada, Lazarevićeva odgovara:

Takva mogućnost svakako postoji, naročito ukoliko bi nakon parlamentarnih izbora iz bilo kojeg razloga bio napušten smer reforme koji je sada zauzet. Budući da formalno gledano noviji zakon može da derogira prethodni. To bi bilo pravno moguće, iako bi bilo veoma nepoželjno i verujem da bi naišlo i na neodobravanje međunarodnih aktera koji podržavaju ovu reformu. Dakle, u celini verujem da će novi sistem biti ipak daleko transparentniji i jednostavniji od postojećeg haosa – kaže Lazarevićeva.

Jedno od vrlo često postavljanih pitanja je i zašto ovaj sistemski Zakon ne važi za javna preduzeća. To što se ovo pitanje uporno postavlja pokazuje koliko je ono zapravo bitno javnosti, kaže Lazarevićeva.

Jako je loše što neka vrsta reforme sistema zarada u javnim preduzećima nije pratila izradu i donošenje ovog Zakona. Javna preduzeća nisu obuhvaćena ovim Zakonom zbog razlika u osnovnim principima koji podupiru rad javne uprave i javnih preduzeća, ali i činjenice da se različiti resori bave ovim oblastima. Jednim državna uprava, a drugim privreda. Naravno, slažem se da sa davanjem "povlašćenog" statusa javnim preduzećima, u smislu izuzimanja iz ovog Zakona, mora paralelno da ide ozbiljna reforma načina upravljanja tim predizećima. Da se daleko ozbiljnije radi na profesionalizaciji menadžmenta, kako bi se taj ustupak zaista i opravdao – kaže Lazarevićeva i dodaje da se i u mnogim evropskim zemljama uglavnom ne praktikuje uključivanje javnih preduzeća u sisteme plata javne uprave i državnih službenika.

Izvor: Vebsajt Politika, Anica Telesković, 06.03.2016.
Naslov: Redakcija