ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: POREZ NA IMOVINU OBVEZNIKU KOJI NE VODI POSLOVNE KNJIGE UTVRđUJE SE REšENJEM ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, A PLAćA TROMESEčNO - U ROKU OD 45 DANA OD DANA POčETKA TROMESEčJA, NA PROPISANI UPLATNI RAčUN JAVNIH PRIHODA. DO DOSPELOSTI PORESKE OBAVEZE PO REšENJU O UTVRđIVANJU POREZA NA IMOVINU ZA PORESKU GODINU, OBVEZNIK POREZ PLAćA AKONTACIONO - U VISINI OBAVEZE ZA POSLEDNJE TROMESEčJE PRETHODNE PORESKE GODINE

Mnogi građani su platili prvu ratu poreza na imovinu za 2016. godinu i već skupljaju novac za drugu, koju bi trebalo da uplate do 15. maja, a rešenja još nisu dobili. Osim što moraju da plate dažbine državi unapred za tekuću godinu, treba sami da izračunaju i koliko su dužni. A onima koji ne plate na vreme, biće uračunata i zatezna kamata od 14,25 odsto na godišnjem nivou.

Ova rešenja građanima dostavljaju opštinske vlasti. One prethodno utvrđuju i stopu oporezivanja imovine, u skladu sa opštim propisima. Država je, naravno, svoje kašnjenje predvidela Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), dajući uputstvo obveznicima kako da plate unapred i tako je praktično kreditiraju.

- Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine - stoji u Zakonu.

Aleksander Grunauer, iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, smatra da je to loša praksa. On ističe da bi se problem najjednostavnije mogao prevazići definisanjem odnosno propisivanjem rokova za dostavljanje rešenja zakonom.

- Zasada ne postoji propisan rok, kao i za neke druge poreske oblike u Srbiji, a time i formalno pravno rečeno nema ni kašnjenja - kaže Grunauer. - Nije u redu da građani "u belo" moraju da plate nešto, čak i ako je to porez svojoj državi, a da nemaju crno na belo i transparentno napisano šta, koliko i do kada duguju. Zamislite da u prodavnici treba da platite račun, a da ne dobijete fiskalni na kome piše šta i koliko morate ukupno da platite, nego da vam na kasi kažu da sada platite isto kao prošli put, pa ćete za mesec dana dobiti račun koliko je zaista trebalo da platite. Ako država ili lokalna samuprava, sa pravom, od svojih građana očekuju da je poštuju i ispunjavaju svoje obaveze prema njoj, onda i građanin može od svoje države koju on finansira da očekuje da ga ona, takođe, poštuje.

Grunauer objašnjava da je uobičajna praksa u svetu da se pošalje faktura sa egzaktnim obrazloženjem šta koliko i do kada mora da se plati, a ako se ne plati onda slede sankcije koje svakoga ko ne poštuje svoju državu i ne izmiruje obaveze prema njoj bole.

Uz kašnjenje poreskih rešenja dodatna nepoznanica je koliko će ovogodišnji namet da bude veći od prošlogodišnjeg. Podaci Fiskalnog saveta pokazuju da je u 2013. od poreza na imovinu prikupljeno ukupno 17,5 milijardi dinara, dok su procene za prošlu godinu oko 34 milijarde. Opštinama ovaj namet predstavlja jedan od osnovnih izvora prihoda.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović - D. I. Krasić, 06.03.2016.
Naslov: Redakcija