NACRT ZAKONA O UREĐENJU TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O UREĐENjU TRŽIŠTA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se zahtevi i mere uređenja tržišta za poljoprivredne proizvode, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) interventna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednog proizvoda izražena u novcu, koja ne sme biti viša od referentne cene, a po kojoj se otkupljuje poljoprivredni proizvod u javnoj intervenciji;

2) korisnik mera uređenja tržišta jeste fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice, koje obavlja aktivnosti, odnosno poslove u sektorima iz člana 3. ovog zakona i ostvaruje pravo na mere uređenja tržišta;

3) prvi otkupljivač sirovog mleka jeste subjekt u poslovanju hranom koji ima registrovan, odnosno odobren objekat u skladu sa zakonima kojima se uređuju veterinarstvo i bezbednost hrane i koji kupuje sirovo mleko neposredno od proizvođača radi sakupljanja, obrade, prerade ili prodaje drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku koji se bavi obradom ili preradom mleka ili drugih mlečnih proizvoda;

4) poljoprivredni proizvođač jeste fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda;

5) Registar trgovaca voćem i povrćem (u daljem tekstu: Registar trgovaca) jeste elektronska baza podataka o trgovcima voćem i povrćem koju vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo);

6) referentna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednih proizvoda izražena u novcu na osnovu koje se odlučuje o pokretanju, odnosno prestanku intervencija na tržištu;

7) trgovac voćem i povrćem jeste fizičko lice koje ima poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, preduzetnik ili pravno lice koje kupuje, prodaje, uvozi ili izvozi sveže voće i povrće koje je predmet tržišnih standarda sa ciljem njihovog izlaganja ili stavljanja na tržište na bilo koji način u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

8) tržišna godina jeste vremenski period u kome se sprovode određeni zahtevi i mere uređenja tržišta;

9) tržišna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednog proizvoda izražena u novcu koja se formira na tržištu na osnovu ponude i tražnje;

8) tržišni poremećaj jeste značajno narušavanje odnosa ponude i tražnje na unutrašnjem ili inostranom tržištu.

Lista proizvoda

Član 3.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sledećim sektorima:

1) žitarice;

2) šećer;

3) suvo krmno bilje;

4) seme;

5) hmelj;

6) voće i povrće;

7) prerađevine od voća i povrća;

8) vino;

9) živo bilje i cveće;

10) duvan;

11) goveđe i teleće meso;

12) mleko i mlečni proizvodi;

13) svinjsko meso;

14) ovčije i kozije meso;

15) jaja;

16) živinsko meso;

17) pčelinji proizvodi;

18) drugi sektori.

Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje listu proizvoda u sektorima iz stava 1. ovog člana.

Tržišna godina

Član 4.

Tržišna godina za sektor:

1) voća i povrća, prerađevina od voća i povrća i banana je od 1. januara do 31. decembra tekuće godine;

2) žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, semena, maslinovog ulja i stonih maslina i lana i konoplje je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

3) vina je od 1. avgusta tekuće godine do 31. jula naredne godine;

4) pirinča je od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine;

5) šećera je od 1. oktobra tekuće godine do 30. septembra naredne godine.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) može propisati tržišne godine i za druge sektore iz člana 3. stav 1. ovog zakona.

Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije

Član 5.

Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (u daljem tekstu: STIPS) organizuje se i razvija radi prikupljanja, obrade i razmene podataka o cenama i količinama određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i inputa sa domaćeg reprezentativnog tržišta, kao i izveštavanja za nacionalne i druge potrebe.

Organi državne uprave, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, kao i pravna lica, ustanove i druge organizacije od značaja za poljoprivredu dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana dostavljaju Ministarstvu.

Sredstva za funkcionisanje STIPS obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Ministar bliže propisuje organizaciju STIPS, način prikupljanja, obrade, korišćenja i dostavljanja podataka, subjekte koji imaju obavezu dostavljanja podataka, vrste podataka i rok za njihovo dostavljanje, uslove i način određivanja reprezentativnih tržišta, period izveštavanja, kao i proizvode koji su predmet izveštavanja i druga pitanja od značaja za STIPS.

II. ZAHTEVI I MERE UREĐENjA TRŽIŠTA

1. Zahtevi uređenja tržišta

Član 6.

Zahtevi koji se odnose na stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište obuhvataju:

1) tržišne standarde i druge zahteve za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište;

2) posebne zahteve u pojedinim sektorima;

3) zahteve koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije;

4) prilagođavanje ponude u sektoru vina;

5) ugovorne odnose u skladu sa ovim zakonom.

Tržišni standardi i drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište

Član 7.

Poljoprivredni proizvodi za koje su propisani tržišni standardi i drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište u skladu sa ovim zakonom mogu da se stave na tržište samo ako su u skladu sa tim standardima i drugim zahtevima.

Tržišni standardi mogu da se propišu za sektore iz člana 3. stav 1. tač. 5), 6), 7), 9), 11), 13), 14), 15), 16) i 18) ovog zakona.

Drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište obuhvataju korišćenje:

1) određenih definicija, oznaka i prodajnih naziva za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište u sektorima iz člana 3. stav 1. tač. 11), 12), 15), 16) i 18) ovog zakona;

2) neobaveznih rezervisanih napomena, radi informisanja potrošača o posebnim prepoznatljivim obeležjima poljoprivrednih proizvoda iz sektora iz člana 3. stav 1. tač. 15), 16) i 18) ovog zakona.

Ministar bliže propisuje tržišne standarde iz stava 2. ovoga člana i uslove za korišćenje drugih zahteva za stavljanje na tržište poljoprivrednih proizvoda iz stava 3. ovog člana, izuzetke od primene tržišnih standarda i drugih zahteva, kao i sadržinu i način izdavanja dokumenta o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima, sadržinu i način vođenja evidencije dokumenata o usklađenosti, način sprovođenja kontrole usklađenosti proizvoda sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima, prateće obrasce, metode i učestalost kontrole i analize rizika, postupak u slučaju kada proizvodi ne zadovoljavaju tržišne standarde, izveštavanje o usklađenosti proizvoda sa propisanim tržišnim standardima, označavanje poljoprivrednih proizvoda, uslove za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište i druga pitanja od značaja za primenu i kontrolu tržišnih standarda i drugih zahteva.

Klasiranje trupova

Član 8.

Goveđe i svinjsko meso, a po potrebi i ovčije i kozije meso, koje se stavlja na tržište mora biti od trupova, polovina i četvrtina kod kojih je obavljeno klasiranje, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega nije drugačije određeno.

Klasiranje trupova goveđeg i svinjskog mesa, a po potrebi i ovčijeg i kozijeg mesa i vođenje podataka o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, klasama i cenama obavlja se u objektima za klanje u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za obavljanje klasiranja u objektima za klanje.

Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu, odnosno kontrolnom telu iz člana 9. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje uslove i način za obavljanje klasiranja u objektima za klanje, uslove koje treba da ispunjava lice koje obavlja klasiranje, način prikupljanja podataka o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, klasama i cenama, kao i rokove dostavljanja tih podataka i druga pitanja od značaja za klasiranje trupova.

Kontrolno telo

Član 9.

Poslove kontrole usklađenosti poljoprivrednih proizvoda iz sektora iz člana 3. stav 1. tač. 5), 6), 7), 9), 11), 13), 14), 15), 16) i 18) ovog zakona sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima, kao i izdavanje i vođenje evidencije dokumenta o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima vrši Ministarstvo.

Za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana ministar može da ovlasti pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisima (u daljem tekstu: kontrolno telo), koje za te poslove ispunjava propisane uslove.

Na zahtev kontrolnog tela ministar rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana i ovlašćuje za obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministarstvo objavljuje spisak ovlašćenih kontrolnih tela na svojoj internet stranici.

Ministar bliže propisuje tehničke, kadrovske i druge uslove koje treba da ispuni kontrolno telo.

Vlada, na predlog Ministarstva, može u pojedinim sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona bliže utvrditi visinu naknade za poslove koje obavlja kontrolno telo.

Posebni zahtevi u sektoru voća i povrća

Član 10.

Trgovac voćem i povrćem koji stavlja na tržište sveže voće i povrće mora biti upisan u Registar trgovaca.

Registar trgovaca uspostavlja i vodi Ministarstvo.

Na zahtev trgovca voćem i povrćem ministar donosi rešenje o upisu u Registar trgovaca.

Trgovac voćem i povrćem briše se iz Registra trgovaca ako:

1) podnese zahtev za brisanje iz Registra trgovaca;

2) se utvrdi da ne ispunjava uslove za upis u Registar trgovaca;

3) se utvrdi da postupa suprotno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.

Ministar rešenjem može da ovlasti trgovca voćem i povrćem koji je upisan u Registar trgovaca da za voće i povrće koje stavlja na tržište vrši kontrolu usklađenosti sa propisanim tržišnim standardima i izdaje dokument o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima, ako za te poslove ispunjava propisane uslove.

Izvršene kontrole iz stava 5. ovog člana ovlašćeni trgovac voćem i povrćem dužan je da upisuje u evidencioni list.

Rešenje ministra iz st. 3. i 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove za upis u Registar trgovaca, sadržinu i način vođenja Registra trgovaca, obrazac zahteva za upis u Registar trgovaca i zahteva za ovlašćenje trgovca voćem i povrćem, obrazac evidencionog lista, uslove pod kojim se trgovci voćem i povrćem mogu ovlastiti za kontrolu usklađenosti voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima, kao i druga pitanja koja se odnose na trgovce voćem i povrćem.

Posebni zahtevi u sektoru vina

Član 11.

Proizvodnja, uređenje tržišta, definicije proizvoda, politika kvaliteta, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište i druga bitna pitanja od značaja za proizvode iz sektora vina uređuju se u skladu sa propisom kojim se uređuje vino i drugi proizvodi od grožđa i vina i ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Posebni zahtevi u sektoru šećera

Član 12.

Pravno lice koje obavlja delatnost proizvodnje šećera dužno je da Ministarstvu dostavlja podatke o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, kao i druge izveštaje i podatke, radi praćenja tržišnih kretanja.

Ministar bliže propisuje vrste podataka iz stava 1. ovog člana, kao način i rokove za dostavljanje tih podataka i druga pitanja od značaja za praćenje tržišnih kretanja u sektoru šećera.

Posebni zahtevi u sektoru mleka i mlečnih proizvoda

Član 13.

Prvi otkupljivač sirovog mleka dužan je da Ministarstvu dostavi podatke o otkupu sirovog mleka, radi praćenja tržišnih kretanja.

Ministar bliže propisuje vrstu podataka iz stava 1. ovog člana, kao i način i rokove za dostavljanje tih podataka i druga pitanja od značaja za praćenje tržišnih kretanja u sektoru mleka i mlečnih proizvoda.

Posebni zahtevi u sektoru hmelja

Član 14.

Za proizvode iz sektora hmelja koji se stavljaju na tržište mogu se propisati klase kvaliteta i postupak sertifikacije.

Za obavljanje poslova sertifikacije i izdavanja sertifikata iz stava 1. ovog člana ministar rešenjem ovlašćuje pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisima (u daljem tekstu: sertifikaciono telo), koje za te poslove ispunjava propisane uslove.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje klase kvaliteta i druge uslove za stavljanje na tržište proizvoda iz sektora hmelja, tehničke, kadrovske i druge uslove koje treba da ispuni sertifikaciono telo, uslove i način za sertifikaciju hmelja, izuzetke koji ne podležu sertifikaciji, obrasce sertifikata i drugih pratećih dokumenata, kao i druga bitna pitanja od značaja za hmelj i sertifikaciju hmelja.

Posebni zahtevi u sektoru duvana

Član 15.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost u sektoru duvana dužno je da Ministarstvu dostavlja podatke, radi praćenja tržišnih kretanja.

Ministar bliže propisuje vrste podataka iz stava 1. ovog člana, kao način i rokove za dostavljanje tih podataka i druga pitanja od značaja za praćenje tržišnih kretanja u sektoru duvana.

Proizvođačke organizacije

Član 16.

Proizvođačke organizacije osnivaju poljoprivredni proizvođači u sektorima voća i povrća, hmelja, duvana, vina i mleka i mlečnih proizvoda, a mogu se osnovati i u drugim sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona, radi ostvarivanja prava na korišćenje mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Na zahtev proizvođačkih organizacija iz stava 1. ovog člana ministar donosi rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije.

Ministar ukida rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije iz stava 2. ovog člana ako proizvođačka organizacija prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako se utvrde nepravilnosti u radu priznate proizvođačke organizacije.

Rešenje ministra iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Uslovi za priznavanje proizvođačke organizacije

Član 17.

Uslovi za priznavanje proizvođačke organizacije su:

1) da je pravno lice osnovano od strane poljoprivrednih proizvođača u sektorima iz člana 16. stav 1. ovog zakona;

2) da je registrovano u Agenciji za privredne registre;

3) da ima odgovarajući broj članova u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za priznavanje proizvođačkih organizacija;

4) da ostvaruje minimalni obim ili minimalnu vrednost proizvodnje namenjene tržištu u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za priznavanje proizvođačkih organizacija;

5) da ima statut u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za priznavanje proizvođačkih organizacija;

6) da se osniva radi ostvarivanja najmanje jednog od sledećih ciljeva:

(1) planiranje proizvodnje u skladu sa potrebama potražnje na tržištu i njeno prilagođavanje potražnji, posebno u pogledu kvaliteta i količine proizvoda;

(2) koncentrisanje ponude i stavljanje na tržište proizvoda članova organizacije, isključivo putem direktne prodaje;

(3) racionalizacija troškova proizvodnje i povraćaja ulaganja u skladu sa standardima zaštite životne sredine i standardima dobrobiti životinja, kao i stabilizacija proizvođačkih cena;

(4) sprovođenje istraživanja i pokretanje inicijativa o održivim metodama proizvodnje, inovativnim praksama, konkurentnosti i kretanjima na tržištu;

(5) promovisanje i pružanje tehničke pomoći za primenu prihvatljivih uzgojnih praksi i proizvodnih tehnika, radi zaštite životne sredine, kao i praksi i tehnika koje poštuju dobrobit životinja;

(6) podsticanje i pružanje tehničke pomoći za primenu proizvodnih standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i razvoj proizvoda sa oznakama geografskog porekla, kao i proizvoda sa nacionalnom oznakom kvaliteta;

(7) upravljanje sporednim proizvodima i otpadom, kako bi se zaštitio kvalitet vode, zemljišta i prirodnog okruženja i sačuvao ili podstakao biodiverzitet;

(8) doprinos održivom korišćenju prirodnih resursa i ublažavanju štetnih dejstava klimatskih promena;

(9) razvoj inicijativa u području promocije i stavljanja na tržište;

(10) pružanje tehničke pomoći za korišćenje terminskih tržišta i sistema osiguranja.

Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana, proizvođačka organizacija u sektoru voća i povrća i sektoru mleka i mlečnih proizvoda mora imati najmanje jedan od tri cilja iz stava 1. tačka 6) podtač. 1) - 3) ovog člana.

Član proizvođačke organizacije u sektoru voća i povrća može najviše 25% od svoje celokupne proizvodnje voća i povrća staviti na tržište direktno, a ne preko proizvođačke organizacije.

Ministar bliže propisuje uslove i način za priznavanje proizvođačke organizacije, kao i obrazac zahteva za priznavanje proizvođačke organizacije i druga pitanja od značaja za priznavanje proizvođačke organizacije.

Finansijska podrška za osnivanje i početak rada proizvođačke organizacije

Član 18.

Priznata proizvođačka organizacija može da ostvari pravo na finansijsku podršku za osnivanje i prvih pet godina rada počev od dana priznavanja proizvođačke organizacije ako ima odobren poslovni plan.

Poslovni plan iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje obrazac poslovnog plana i dostavlja Ministarstvu na odobravanje istovremeno uz zahtev za priznavanje iz člana 16. stav 2. ovog zakona.

Pravo na finansijsku podršku iz stava 1. ovog člana ostvaruje se podnošenjem zahteva Ministarstvu - Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava).

Finansijska podrška iz stava 1. ovog člana isplaćuju se godišnje, u paušalnom iznosu, za prvih pet godina rada, uz postepeno godišnje smanjivanje finansijskih sredstava.

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na finansijsku podršku za osnivanje i prvih pet godina rada proizvođačke organizacije, maksimalni iznos prihvatljive finansijske podrške po godinama i za ukupan petogodišnji period, kao i obrazac zahteva za finansijsku podršku i obrazac poslovnog plana, kao i druga pitanja od značaja za osnivanje i rad proizvođačke organizacije.

Obaveze proizvođačkih organizacija

Član 19.

Proizvođačka organizacija koja ostvaruje pravo na finansijsku podršku dužna je da:

1) daje tačne podatke i dokumentaciju za ostvarivanje prava na finansijsku podršku;

2) sprovodi odobreni poslovni plan;

3) namenski koristi finansijsku podršku;

4) čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na finansijsku podršku najmanje pet godina od dana isplate;

5) vrati neosnovano isplaćena sredstva usled administrativne greške, odnosno vrati nenamenski utrošena sredstva;

6) vrati isplaćenu finansijsku podršku u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza da se izvrši povraćaj finansijske podrške uvećan za iznos zatezne kamate u skladu sa zakonom, ako se ne pridržava obaveza iz tač. 1) - 5) ovog člana.

Udruženje proizvođačkih organizacija i međugranska organizacija

Član 20.

Ministar rešenjem može da prizna udruženje proizvođačkih organizacija koje je osnovano na inicijativu najmanje dve priznate proizvođačke organizacije u istom sektoru iz člana 3. stava 1. ovog zakona.

Udruženje proizvođačkih organizacija iz stava 1. ovog člana može da sprovodi bilo koji cilj iz člana 17. stav 1. tačka 6) ovog zakona, kao i da obavlja sve aktivnosti priznate proizvođačke organizacije.

Ministar rešenjem može da prizna i međugransku organizaciju koja je osnovana na inicijativu priznate proizvođačke organizacije ili udruženja proizvođačkih organizacija i najmanje jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika iz oblasti trgovine, proizvodnje i/ili prerade u sektoru iz člana 3. stava 1. ovog zakona.

Rešenje ministra iz st. 1. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove i način priznavanja udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija, kao i obrasce zahteva za priznavanje i druga pitanja od značja za osnivanje i rad udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija.

Prilagođavanje ponude zahtevima tržišta

Član 21.

Radi podsticanja aktivnosti organizacija iz čl. 16. i 20. ovog zakona, koje se odnose na prilagođavanje ponude zahtevima tržišta, osim aktivnosti koja se odnosi na povlačenje poljoprivrednih proizvoda s tržišta, mogu se doneti mere koje se odnose na: poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog proizvoda; promovisanje organizacije proizvodnje, prerade i marketinga; praćenje kretanja tržišnih cena; izradu kratkoročnih i dugoročnih prognoza proizvodnje.

Ministar bliže propisuje mere iz stava 1. ovog člana, kao i način njihovog sprovođenja i druga pitanja od značaja za prilagođavanje ponude zahtevima tržišta.

Prilagođavanje ponude u sektoru vina

Član 22.

Radi stabilizacije tržišta, ministar može u sektoru vina propisati posebne tržišne zahteve kojima se uređuje ponuda u sektoru vina.

Posebni tržišni zahtevi iz stava 1. ovog člana ne smeju:

1) se odnositi na transakcije posle prvog stavljanja na tržište određenog proizvoda iz sektora vina;

2) dozvoliti dogovor o cenama, uključujući slučajeve kada su cene postavljene kao smernice ili preporuke;

3) onemogućiti dostupnost prevelikog udela roda koji bi inače bio dostupan.

Ministar bliže propisuje posebne tržišne zahteve kojima se uređuje ponuda u sektoru vina i način njihovog sprovođenja, kao i druga pitanja od značaja za prilagođavanje ponude u sektoru vina, radi stabilizacije tržišta.

Ugovorni odnosi

Član 23.

U sektorima iz člana 3. stava 1. ovog zakona Ministarstvo može ustanoviti obavezu da svaka isporuka od poljoprivrednog proizvođača prema prerađivaču ili otkupljivaču mora imati ugovor u pisanoj formi između tih strana.

U slučaju iz stava 1. ovog člana prvi kupac mora da ponudi predlog ugovora u pisanoj formi za isporuku tih proizvoda od strane poljoprivrednog proizvođača.

Priznata proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima kojima se uređuje isporuka poljoprivrednog proizvoda od poljoprivrednog proizvođača prema prerađivaču ili otkupljivaču.

Ministar bliže propisuje sektore u kojima su ugovori iz stava 1. ovog člana obavezni, kao i obavezne elemente ugovora i druga pitanja od značaja za ugovorne odnose.

2. Mere uređenja tržišta

Član 24.

Mere uređenja tržišta obuhvataju:

1) javnu intervenciju;

2) podršku privatnom skladištenju;

3) posebne interventne mere;

4) posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na:

(1) mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine,

(2) operativne programe u sektoru voća i povrća,

(3) mere podrške za vino,

(4) mere podrške za pčelarstvo,

(5) mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda.

Javna intervencija

Član 25.

Javna intervencija jeste mera uređenja tržišta koja se sprovodi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda i koja obuhvata otkup, skladištenje i/ili način raspolaganja otkupljenim poljoprivrednim proizvodima.

Vlada, na predlog Ministarstva, pokreće postupak javne intervencije kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda u sektorima iz stava 1. ovog člana niža od referentne cene.

Kriterijume za određivanje referentne cene i referentnu cenu utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.

U okviru javne intervencije iz stava 1. ovog člana mogu se otkupljivati isključivo poljoprivredni proizvodi poreklom iz Republike Srbije.

Otkup poljoprivrednih proizvoda kao mera javne intervencije iz stava 1. ovog člana sprovodi se po utvrđenoj interventnoj ceni ili putem javnog poziva uz prikupljanje najpovoljnijih ponuda.

Vlada, na predlog Ministarstva, pokreće postupak prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije.

Prodaja poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije mora da se obavlja na način kojim se sprečava poremećaj na tržištu, obezbeđuje jednak pristup poljoprivrednim proizvodima i jednako postupanje prema kupcima.

Aktom Vlade iz stava 2. ovog člana uređuju se uslovi, korisnici mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na javnu intervenciju i način pod kojim se sprovodi javna intervencija, vrsta, količina i način otkupa poljoprivrednog proizvoda koji je predmet javne intervencije, način formiranja i utvrđivanja nivoa interventne cene ako je potrebno, period sprovođenja javne intervencije, uslovi u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije, uslovi i način skladištenja otkupljenih poljoprivrednih proizvoda, kao i finansijska sredstva i druga pitanja od značaja za sprovođenje javne intervencije.

Aktom Vlade iz stava 6. ovog člana uređuju se uslovi, korisnici mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na kupovinu poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije i način prodaje proizvoda koji su bili predmet javne intervencije, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije.

Ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije.

Podrška privatnom skladištenju

Član 26.

Podrška privatnom skladištenju jeste naknada dela troškova skladištenja koja se odobrava korisnicima mera uređenja tržišta u slučaju kada je tržišna cena poljoprivrednog proizvoda niža od referentne cene.

Podrška privatnom skladištenju može se odobriti za određene poljoprivredne proizvode u sektoru šećera, goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčjeg i kozijeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda.

Vlada, na predlog Ministarstva, pokreće postupak podrške privatnom skladištenju poljoprivrednih proizvoda u sektorima iz stava 2. ovog člana.

Podrška privatnom skladištenju iz stava 1. ovog člana može se odobriti isključivo za poljoprivredne proizvode poreklom iz Republike Srbije.

Aktom Vlade iz stava 3. ovog člana uređuju se uslovi, korisnici mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku privatnom skladištenju i način pod kojima se sprovodi podrška privatnom skladištenju, vrsta i količina poljoprivrednog proizvoda koji je predmet podrške privatnom skladištenju, uslovi u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju, period privatnog skladištenja, način utvrđivanja visine sredstava za podršku privatnom skladištenju, finansijska sredstva za sprovođenje podrške privatnom skladištenju, uslovi i način skladištenja i sadržina ugovora između Uprave i korisnika mere uređenja tržišta, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje podrške privatnom skladištenju.

Ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju.

Obaveza klasiranja u postupku javne intervencije i podrške privatnom skladištenju

Član 27.

Goveđe meso namenjeno javnoj intervenciji, odnosno goveđe i svinjsko meso namenjeno podršci za privatno skladištenje mora biti od trupova, polovina i četvrtina kod kojih je obavljeno klasiranje.

Goveđe meso namenjeno javnoj intervenciji ili podršci za privatno skladištenje mora biti dobijeno od životinja starijih od osam meseci.

Svinjsko meso namenjeno podršci za privatno skladištenje mora biti dobijeno od životinja koje nisu korišćene u priplodu.

Posebne interventne mere

Član 28.

Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, može utvrditi posebne interventne mere u sektoru goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa, živinskog mesa, jaja i mleka i mlečnih proizvoda, radi sprečavanja ozbiljnih tržišnih poremećaja nastalih usled:

1) primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja;

2) gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja.

Mere koje se sprovode u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, mogu se preduzeti jedino ako su blagovremeno preduzete veterinarsko-sanitarne mere kako bi se suzbila bolest i samo u trajanju i onoj meri koja je potrebna za ponovnu stabilizaciju tržišta.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, može utvrditi posebne interventne mere i za poljoprivredne proizvode iz drugih sektora navedenih u članu 3. stav 1. ovog zakona.

Aktom Vlade iz st 1. i 3. ovog člana uređuju se vrste posebnih interventnih mera, uslovi i način sprovođenja posebnih interventnih mera, finansijska sredstva za njihovo sprovođenje, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje posebnih interventnih mera.

Mere podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine

Član 29.

Radi poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine koja pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine, Vlada, na predlog Ministarstva, donosi Program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda i Program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru voća i povrća.

Programi iz stava 1. ovog člana naročito sadrže period na koji se donose, analizu stanja, ciljnu grupu, listu proizvoda, prihvatljive troškove, ciljeve i pokazatelje uspešnosti i praćenja ovih programa, način vrednovanja, ocenjivanja i izveštavanja o sprovođenju ovih programa.

Programi iz stava 1. ovog člana objavljuju se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete i ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje korisnike mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo u skladu sa ovim programima, uslove i način sprovođenja programa mera podrške iz stava 1. ovog člana, potrebna sredstva i način finansiranja mera podrške i prateće obrasce, kao i ostala pitanja od značaja za sprovođenje ovih programa.

Operativni programi u sektoru voća i povrća

Član 30.

Operativni program u sektoru voća i povrća donosi priznata proizvođačka organizacija i/ili priznato udruženje proizvođačkih organizacija iz sektora voća i povrća.

Operativni program iz stava 1. ovog člana mora da bude usklađen sa Programom za održive operativne programe na tržištu voća i povrća koji donosi Vlada.

Program iz stava 2. ovog člana objavljuje se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i naročito sadrži period na koji se donosi, analizu stanja, ciljeve i pokazatelje uspešnosti i praćenja ovog programa, način vrednovanja, ocenjivanja i izveštavanja o sprovođenju operativnih programa, način finansiranja.

Ministarstvo prati realizaciju Programa iz stava 2. ovog člana i predlaže usklađivanje ovog programa sa realnim potrebama u sektoru voća i povrća.

Operativni program iz stava 1. ovog člana donosi se za period od najmanje tri, a najviše pet godina.

Operativni program iz stava 1. ovog člana mora da sadrži najmanje dva cilja od ciljeva navedenih u članu 17. stav 1. tačka 6) ovog zakona ili dva od sledećih ciljeva:

1) planiranje proizvodnje, uključujući predviđanje i praćenje proizvodnje i potrošnje;

2) poboljšanje kvaliteta proizvoda, u svežem ili prerađenom obliku;

3) podizanje komercijalne vrednosti proizvoda;

4) promociju proizvoda, u svežem ili prerađenom obliku;

5) zaštitu životne sredine, posebno vezano za zaštitu voda i metode proizvodnje koje poštuju životnu sredinu, uključujući organsku proizvodnju;

6) sprečavanje kriznih situacija i upravljanje njima.

Pravo na podršku za sprovođenje operativnog programa iz stava 1. ovog člana ostvaruje se podnošenjem zahteva za isplatu Upravi, nakon što Ministarstvo odobri taj operativni program.

Proizvođačka organizacija i/ili udruženje proizvođačkih organizacija, zahtev za odobrenje operativnog programa, zajedno s nacrtom operativnog programa, podnosi Ministarstvu, koje ga odobrava ili odbija ili zahteva njegovu izmenu.

Ministar bliže propisuje način odobravanja operativnog programa i način isplate za sprovođenje operativnog programa, obrazac operativnog programa, kao i obrasce zahteva za isplatu i za odobrenje operativnog programa i druga pitanja od značaja za sprovođenje operativnog programa.

Mere podrške za uređenje tržišta u sektoru vina

Član 31.

Radi realizacije mera podrške za uređenje tržišta u sektoru vina Vlada, na predlog Ministarstva, donosi Program za vino kojim se naročito utvrđuju vrste i opis mera podrške uređenja tržišta u sektoru vina, period na koji se donosi, ciljevi i dinamika sprovođenja tih mera, kao i obim sredstava i način raspodele sredstava po merama podrške.

Program za vino objavljuje se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Ministar bliže propisuje uslove, korisnike mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku, način sprovođenja Programa iz stava 1. ovog člana i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podršku po vrsti mera, kao i maksimalni iznos sredstva po korisniku mera uređenja tržišta i druga pitanja od značaja za mere podrške za uređenje tržišta u sektoru vina.

Mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu

Član 32.

Radi realizacije mera podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu Vlada, na predlog Ministarstva, donosi Program za pčelarstvo kojim se naročito utvrđuju vrsta i opis mera podrške uređenja tržišta u pčelarstvu, period na koji se donosi, ciljevi i dinamika sprovođenja tih mera, kao i obim sredstava i način raspodele sredstava po merama podrške.

Program za pčelarstvo objavljuje se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Ministar bliže propisuje uslove, korisnike mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku, način sprovođenja Programa iz stava 1. ovog člana i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podršku po vrsti mera, kao i maksimalni iznos sredstva po korisniku mera uređenja tržišta i druga pitanja od značaja za mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu.

Mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda

Član 33.

Mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda donose se radi:

1)         jačanja konkurentnosti u oblasti poljoprivrede;

2)         povećanja nivoa svesti o vrednostima poljoprivrednih proizvoda i standardima koji se odnose na metode proizvodnje;

3)         povećanja potrošnje poljoprivrednih proizvoda i određenih prehrambenih proizvoda, kao i povećanja njihove prepoznatljivosti na tržištu;

4)         podizanja nivoa svesti o oznakama kvaliteta i organskoj proizvodnji i njihovog prepoznavanja;

5)         povećanja udela poljoprivrednih proizvoda i određenih prehrambenih proizvoda, posebno na tržištima u drugim državama koje imaju najveći potencijal za rast tržišta i ponovno uspostavljanje uobičajenih tržišnih uslova, u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu, gubitka poverenja potrošača ili drugih specifičnih problema.

Merama podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda ističu se specifične karakteristike metoda poljoprivredne proizvodnje, naročito u pogledu:

1) bezbednosti hrane, sledljivosti, autentičnosti, deklarisanja, hranljivih i zdravstvenih aspekta, dobrobiti životinja, poštovanja životne sredine i održivog razvoja;

2) karakteristika poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, posebno u pogledu njihovog kvaliteta, ukusa, raznovrsnosti ili tradicije;

3) podizanja nivoa svesti o autentičnosti proizvoda sa oznakama geografskog porekla i proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje.

Mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda ne mogu da budu usmerene na naglašavanje robne marke, pri čemu se ne zabranjuje vidljivost robne marke prilikom predstavljanja ili degustacije proizvoda, kao i u informativnom i promotivnom materijalu u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Programi informisanja i promocije

Član 34.

Mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda sprovode se putem Programa mera podrške informisanja i promocije, koje mogu doneti priznata proizvođačka organizacija, priznato udruženje proizvođačkih organizacija i priznata međugranska organizacija, kao i udruženja osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja sastavljena uglavnom od proizvođača i/ili prerađivača poljoprivrednih proizvoda (u daljem tekstu: organizacija predlagač).

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava za mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda, obrazac Programa iz stava 1. ovog člana, poljoprivredne proizvode za koje se sprovode mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda, prihvatljive troškove za aktivnosti u okviru Programa mera podrške informisanja i promocije, kriterijume za izbor Programa iz stava 1. ovog člana, maksimalni iznos sredstava po korisniku mera uređenja tržišta, kao i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podršku za sprovođenje Programa mera podrške informisanja i promocije i druga pitanja od značaja za mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda.

Obaveze korisnika mera uređenja tržišta

Član 35.

Korisnik mera uređenja tržišta dužan je da dostavlja tačne podatke o sprovođenju mera uređenja tržišta Ministarstvu i Upravi.

Korisnik mera uređenja tržišta dužan je da vrati novčana sredstva dobijena na osnovu netačnih podataka i novčana sredstva pribavljena suprotno uslovima i odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i ako su dobijena novčana sredstva nenamenski korišćenja i ako su sredstva neosnovano isplaćena usled administrativne greške, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza korisnika mera uređenja tržišta da izvrši povraćaj novčanih sredstava uvećan za iznos zatezne kamate u skladu sa zakonom.

Korisnik mera uređenja tržišta koji nije vratio sredstva iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na mere uređenja tržišta propisane ovim zakonom do izmirenja nastalih novčanih obaveza.

Korisnici mera uređenja tržišta obavezni su da čuvaju dokumentaciju na osnovu koje su ostvarili pravo na mere uređenja tržišta pet godina od dana podnošenja zahteva na osnovu kojeg su ostvarili pravo.

Ministar bliže propisuje vrstu podataka, način i rokove dostavljanja podataka iz stava 1. ovog člana, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera uređenja tržišta.

3. Sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta

Budžetsko planiranje zahteva i mera uređenja tržišta

Član 36.

Za sprovođenje zahteva uređenja tržišta iz člana 18. ovog zakona i mera uređenja tržišta iz čl. 25, 26, 28 - 32. i člana 34. ovog zakona, Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu ukupan obim sredstava po pojedinim zahtevima i merama uređenja tržišta, kao i vrste i maksimalne iznose po vrstama podrške u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

Obim sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u okvirima budžeta Ministarstva.

Sredstva za zahteve i mere uređenja tržišta iz čl. 18, 25, 26, 28 - 32. i člana 34. ovog zakona isplaćuju se do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen aktom Vlade iz stava 1. ovog člana.

Sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta

Član 37.

Prilikom sprovođenja zahteva i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda Uprava:

1) priprema i objavljuje javne pozive;

2) prima, evidentira, kontroliše i obrađuje zahteve u skladu sa ovim zakonom;

3) sprovodi administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta;

4) donosi odluke i zaključuje ugovore kojima se utvrđuju prava i obaveze;

5) odobrava i sprovodi plaćanja, radi sprovođenja zahteva i mera uređenja tržišta;

6) pred nadležnim sudovima pokreće postupke u vezi sa svojim odlukama i zaključenim ugovorima za sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta.

Administrativna kontrola iz stava 1. tačka 3) ovog člana obuhvata kontrolu usklađenosti podnetih zahteva sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Na pitanja postupka koja nisu drugačije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Kontrola na licu mesta

Član 38.

Poslove kontrole sprovođenja zahteva uređenja tržišta iz člana 18. ovog zakona i mera uređenja tržišta iz čl. 25, 26, 28 - 32. i 34. ovog zakona obavlja Uprava preko državnih službenika raspoređenih na poslovima kontrole na licu mesta (u daljem tekstu: kontrolori).

Kontrolor ima službenu legitimaciju u obavljanju poslova kontrole na licu mesta u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda.

U vršenju poslova kontrole na licu mesta, kontrolor ima pravo i dužnost da:

1) vrši uvid u dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2) vrši kontrolni pregled zasada, pčelinjaka, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije;

3) fotografiše, odnosno sačini audio-video zapis kontrolnog pregleda iz tačke 2) ovog stava;

4) proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

5) preduzme druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

U vršenju poslova kontrole na licu mesta, kontrolor je ovlašćen da:

1) naloži izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;

2) izradi izveštaj o merama i radnjama u vršenju poslova kontrole na licu mesta;

3) obavesti druge službe Uprave, ako postoje razlozi za preduzimanje mera iz delokruga rada tih službi;

4) privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u postupku pred Upravom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz;

5) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

6) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;

7) preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

O izvršenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz stava 4. tačka 4) ovog člana kontrolor izdaje potvrdu.

Korisnik mera uređenja tržišta kod koga se vrši kontrola dužan je da kontroloru omogući vršenje kontrole i pruža potrebne podatke i informacije, kao i da na njegov zahtev, u određenom roku, dostavi ili pripremi podatke i materijale koji su mu potrebni za vršenje poslova kontrole.

Ministar bliže propisuje način obavljanja kontrole na licu mesta.

III. TRGOVINA SA DRUGIM DRŽAVAMA

Uvozne i izvozne dozvole

Član 39.

Radi efikasnog upravljanja tržištem poljoprivrednih proizvoda, ispunjenja međunarodnih obaveza, praćenja spoljnotrgovinskih tokova i tržišnih kretanja, kao i donošenja mera propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje mogu se izdati dozvole za uvoz, odnosno izvoz jednog ili više poljoprivrednih proizvoda iz sektora navedenih u članu 3. stav 1. ovog zakona.

Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, uređuje bliže uslove za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola iz stava 1. ovog člana, obrasce zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, odnosno izvoz, kao i druga pitanja od značaja za izdavanje dozvole za uvoz, odnosno izvoz poljoprivrednih proizvoda iz sektora navedenih u članu 3. stav 1. ovog zakona.

Izdavanje dozvola iz stava 1. ovog člana može se usloviti polaganjem sredstava osiguranja kojim se garantuje da će poljoprivredni proizvodi za koje je dozvola izdata biti uvezeni, odnosno izvezeni za vreme važenja dozvole.

Vlada propisuje uslove, način, vrstu, rokove, kao i ostala pitanja vezana za polaganje i vraćanje sredstava osiguranja iz stava 3. ovog člana.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama za uvoz, odnosno izvoz.

Uprava carina prati i nadzire realizaciju uvoza i izvoza proizvoda po dozvolama izdatim u skladu sa stavom 1. ovog člana i o tome dostavlja podatke Ministarstvu i drugom nadležnom organu koji je određen aktom Vlade iz stava 2. ovog člana.

Tarifne kvote

Član 40.

Tarifne kvote za uvoz poljoprivrednih proizvoda u sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona raspodeljuju se primenom jednog od sledećih metoda:

1) prema hronološkom redu datuma prihvatanja deklaracija za stavljanje u slobodan promet (metoda "prvi došao - prvi usluženˮ);

2) proporcionalno količinama koje su tražene prilikom podnošenja zahteva (metoda "istovremene provereˮ);

3) uzimajući u obzir tradicionalne tokove trgovine (metoda "tradicionalni uvoznici/novi uvozniciˮ);

4) kombinacije metoda iz tač. 1) - 3) ovog člana ili bilo kojom drugom odgovarajućom metodom.

Kontrolu i praćenje tarifnih kvota u skladu s metodom iz stava 1. tačka 1) ovog člana obavlja Uprava carina u skladu sa carinskim propisima.

Raspodelu tarifnih kvota u skladu s metodom iz stava 1. tač. 2), 3), i 4) ovog člana vrši organ koji je određen aktom Vlade iz stava 5. ovog člana.

Uprava carina prati i kontroliše uvoz u okviru tarifnih kvota i o tome dostavlja podatke Ministarstvu i nadležnom organu koji sprovodi postupak određen aktom Vlade iz stava 5. ovog člana.

Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, utvrđuje uslove, način i metode za raspodelu tarifnih kvota, vrstu poljoprivrednih proizvoda za koje su određene tarifne kvote, obim tarifnih kvota i obrazac zahteva za dodelu tarifne kvote, način i rokove izveštavanja o uvozu u okviru tarifnih kvota, kao i druga pitanja od značaja za raspodelu tarifnih kvota.

Vanredne interventne mere

Član 41.

Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, može doneti vanredne interventne mere, radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu.

Vlada, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa, može doneti hitne vanredne interventne mere za rešavanje situacije iz stava 1. ovog člana, ukoliko se poremećaj ili opasnost od poremećaja na tržištu pojavi brzo i/ili neočekivano da je neophodno preduzeti hitne mere ili ako bi odlaganje preduzimanja hitne mere pretilo da prouzrokuje ili produbi poremećaj ili da poveća obim mere koju bi kasnije bilo neophodno preduzeti protiv te opasnosti ili već nastalog poremećaja ili bi štetilo proizvodnji ili stanju na tržištu.

Merama iz st 1. i 2. ovog člana naročito se mogu izmeniti obim, trajanje, kao i drugi zahtevi i mere uređenja tržišta propisane ovim zakonom ili ukinuti uvozne dažbine u celini ili delimično, za određene količine robe ili u određenom vremenskom periodu u meri i roku potrebnom da se reši poremećaj na tržištu, poštujući obaveze koje proizlaze iz međunarodnih sporazuma.

Mere donete u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana mogu ostati na snazi u periodu ne dužem od 12 meseci.

Ako su poremećaji na tržištu iz st. 1. i 2. ovog člana i dalje prisutni nakon isteka perioda iz stava 4. ovo člana, Vlada može preispitati donetu meru i produžiti za novi period koji nije duži od 12 meseci ili doneti drugu adekvatnu meru u skladu sa zakonom.

Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera, odnosno hitnih vanrednih interventnih mera obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Aktom Vlade iz st 1. i 2. ovog člana uređuju se vrste vanrednih interventnih mera, odnosno hitnih vanrednih interventnih mera, uslovi, lica koja ostvaruju pravo na ove interventne mere i način njihovog sprovođenja, finansijska sredstva za njihovo sprovođenje, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje vanrednih interventnih mera, odnosno hitnih vanrednih interventnih mera.

Administrativna kontrola

Član 42.

Administrativna kontrola zahteva iz čl. 39, 40. i 41. ovog zakona obuhvata kontrolu usklađenosti podnetih zahteva sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, koju obavlja Ministarstvo ili drugi nadležni organ u skladu sa ovim zakonom.

V. NADZOR

Inspekcijski nadzor

Član 43.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo preko inspektora nadležnih za poslove poljoprivrede, veterine i zaštite bilja u skladu sa podelom nadležnosti iz zakona kojim se uređuje bezbednost hrane i propisima donetim na osnovu njega.

Nadzor nad radom pravnih lica ovlašćenih za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Prava i dužnosti nadležnog inspektora

Član 44.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da:

1) proverava da li se poljoprivredni proizvodi za koje su propisani tržišni standardi i drugi zahtevi stavljaju na tržište u skladu sa tim standardima i drugim zahtevima;

2) proverava da li se određene definicije, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište koriste u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom;

3) proverava da li se neobavezne rezervisane napomene koriste u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom;

4) proverava da li je izdat dokument o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima;

5) proverava da li su poljoprivredni proizvodi označeni u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom;

6) proverava da li poljoprivredni proizvod ispunjava uslove za stavljanje na tržište u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom;

7) proverava uslove za obavljanje klasiranja u objektima za klanje, kao i uslove koje treba da ispunjava lice koje obavlja klasiranje;

8) proverava da li kontrolno telo ispunjava uslove propisane ovim zakonom i posebnim propisom;

9) proverava da li kontrolno telo ima ovlašćenje u skladu sa ovim zakonom;

10) proverava da li kontrolno telo obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem i ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

11) proverava da li trgovac voćem i povrćem stavlja na tržište voće i povrće u skladu sa članom 10. ovog zakona i posebnim propisima;

12) proverava da li trgovac voćem i povrćem ispunjava uslove za upis u Registar trgovaca;

13) proverava da li trgovac voćem i povrćem ispunjava uslove za ovlašćivanje u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom;

14) proverava da li ovlašćeni trgovac voćem i povrćem obavlja poslove u vezi sa kontrolom usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima u skladu sa datim ovlašćenjem i ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

15) proverava da li ovlašćeni trgovac voćem i povrćem upisuje izvršene kontrole u evidencioni list;

16) proverava da li su za proizvode iz sektora hmelja ispunjeni posebni zahtevi u ovom sektoru u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

17) proverava da li sertifikaciono telo ispunjava uslove propisane ovim zakonom i posebnim propisom;

18) proverava da li sertifikaciono telo ima ovlašćenje u skladu sa ovim zakonom;

19) proverava da li sertifikaciono telo obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem i ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

20) proverava da li priznata proizvođačka organizacija, priznato udruženje proizvođačkih organizacija i priznata međugranska organizacija postupaju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

21) proverava da li su zaključeni ugovori u skladu sa članom 23. ovog zakona;

22) proverava uslove koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije i podrške privatnom skladištenju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

23) kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu;

24) preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva

Član 45.

U vršenju poslova iz člana 44. ovog zakona nadležni inspektor Ministarstva je ovlašćen i dužan da:

1) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako ne ispunjavaju propisane tržišne standarde i druge zahteve u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako definicije, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište nisu u skladu sa posebnim propisom;

3) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako se neobavezne rezervisane napomene ne koriste u skladu sa posebnim propisom;

4) naredi otklanjanje nepravilnosti u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i odredi rok u kome se to mora učiniti;

5) naredi otklanjanje nepravilnosti u radu tela ovlašćenih u skladu sa ovim zakonom, kao i priznate proizvođačke organizacije, priznatog udruženja proizvođačkih organizacija i priznate međugranske organizacije i odredi rok u kome se to mora učiniti;

6) naredi otklanjanje nedostataka, odnosno zabrani upotrebu prostorija i opreme ako ti nedostaci utiču na kvalitet ili ispravnost uskladištenih poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije i podrške privatnom skladištenju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega i odredi rok u kome se to mora učiniti;

7) naredi otklanjanje nedostataka, odnosno zabrani upotrebu prostorija i opreme ako ti nedostaci utiču na uslove za obavljanje klasiranja u objektima za klanje i odredi rok u kome se to mora učiniti;

8) naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na lice koje obavlja klasiranje i odredi rok u kome se to mora učiniti;

9) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

10) naredi preduzimanje i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Nadležnost za rešavanje žalbi

Član 46.

Na rešenje nadležnog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostave pisanog rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Na pitanja inspekcijskog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

VI. KAZNENE ODREDBE

Član 47.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne dostavi Ministarstvu podatake iz člana 5. stav 2. ovog zakona;

2) stavi na tržište poljoprivredne proizvode koji nisu u skladu sa propisanim zahtevima iz člana 7. ovog zakona;

3) obavlja klasiranje trupova u objektima za klanje suprotno odredbama člana 8. stav 2. ovog zakona;

4) ne dostavlja Ministarstvu, odnosno kontrolnom telu u propisanom roku podatke o klasama i cenama (član 8. stav 3);

5) kontrolno telo obavlja poslove suprotno ovlašćenju (član 9. stav 1);

6) stavlja na tržište sveže voće i povrće, a nije upisano u Registar trgovaca (član 10. stav 1);

7) postupi suprotno ovlašćenju iz člana 10. stav 5. ovog zakona;

8) ne upisuje propisane podatke u evidencioni list (član 10. stav 7);

9) ne dostavi Ministarstvu podatke iz čl. 12, 13. i 15. ovog zakona;

10) stavlja na tržište proizvode iz sektora hmelja koji nisu u skladu sa članom 14. stav 1. ovog zakona;

11) obavlja poslove sertifikacionog tela suprotno ovlašćenju (član 14. stav 2);

12) postupi suprotno odredbama člana 19. ovog zakona;

13) postupi suprotno odredbama člana 22. ovog zakona;

14) kupuje poljoprivredne proizvode bez ugovora u pisanoj formi u skladu sa ovim zakonom (član 23);

15) postupi suprotno odredbama o javnoj intervenciji iz člana 25. ovog zakona;

16) postupi suprotno odredbama o podršci privatnom skladištenju iz člana 26. ovog zakona;

17) postupi suprotno odredbama koje uređuju posebne interventne mere iz člana 28. ovog zakona;

18) ne usklađuje operativne programe sa Programom za održive operativne programe na tržištu voća i povrća (član 30. stav 1);

19) postupi suprotno odredbama člana 35. ovog zakona;

20) ne omogući obavljanje kontrole na licu mesta iz člana 38. ovog zakona i ne daje tražene podatke i informacije prilikom obavljanja kontrole na licu mesta;

21) postupi suprotno odredbama koje uređuju vanredne i hitne vanredne interventne mere iz člana 41. ovog zakona;

22) ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaje iz stava 1. ovoga člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz stava 1. tač. 1) - 11) i 13) - 22) ovog člana.

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz stava 1. tač. 2), 6) - 8), 10), 13) - 17) i 19) - 22) ovog člana.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za usklađivanje poslovanja

Član 48.

Pravna lica, preduzetnici i fizička lica dužni su da se usklade sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje podzakonskih propisa

Član 49.

Podzakonska propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijih zakona

Član 50.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1) odredbe člana 34. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16);

2) Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za duvan i proizvode od duvana ("Službeni glasnik RSˮ, broj 63/09).

Stupanje na snagu zakona

Član 51.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, osim odredaba iz čl. 7 - 10, 12, 13 - 21, 23, 27 i 29 - 34. koje se primenjuju od 1. januara 2022. godine, a odredbe iz čl. 39. i 40. primenjuju se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik - Međunarodni ugovoriˮ, broj 83/08; u daljem tekstu: Sporazum) Republika Srbija je preuzela obavezu da postepeno uskladi domaće propise s pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU). Sporazumom je predviđeno da se već u ranoj fazi harmonizacije u domaće pravo transponuju osnovni elementi pravnih tekovina EU, vezane za zajedničko tržište i druga pravila u vezi sa trgovinom. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, a pristupni pregovori Republike Srbije i EU zvanično su počeli u januaru 2014. godine. Nakon toga, u julu 2014. godine, Republika Srbija je usvojila Program usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije, čija je treća revizija usvojena oktobra 2018. godine, sa revidiranim rokovima usklađivanja u periodu 2018-2021. godine. Tim novim programom je, između ostalog, predviđeno da se donese Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda u koji bi se prenele opšte odredbe iz Uredbe (EU) br. 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. godine o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

U Republici Srbiji poljoprivredna politika se trenutno zasniva na dva zakona:

         Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16),

         Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16).

Međutim, nijedan od ova dva zakona ne omogućava regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta, koji su potrebni da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila da se razvija. Tržišni mehanizmi u Republici Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. U Republici Srbiji ne postoji jedinstven zakonodavni okvir za sprovođenje većine mera za uređenje tržišta na način kako se one primenjuju u EU.

Da bi Republika Srbija mogla da u svoj sistem implementira zahteve i mere, koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kakva postoji u EU, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Stoga, donošenje ovakvog pravnog akta predviđeno je u važnijim strateškim dokumentima, kao što su:

         Zaključak o usvajanju Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018 - 2020. godine ("Službeni glasnik RSˮ broj 120/17);

         Zaključak o usvajanju Akcionog plana za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja (usvojen od strane Vlade 18. oktobra 2018. godine);

         Zaključak o usvajanju Programa usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije (čija je treća revizija usvojena od strane Vlade 1. marta 2018. godine, sa revidiranim rokovima usklađivanja u periodu 2018-2021).

Harmonizacija propisa i izgradnja odgovarajućih institucija predstavljaju osnovne preduslove za sticanje punopravnog članstva u EU za svaku državu kandidata. Mehanizmi koji trenutno postoje u ovoj oblasti nisu u potpunosti u skladu sa odredbama EU koje se odnose na uređenje tržišta. Naime, ne postoji zakonodavni okvir za potpunu implementaciju mera koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Neke od mera trgovinske politike postoje, ali nisu kompatibilne sa pravnim tekovinama EU, kao što su na primer tržišni standardi, mere trgovinske politike koje se odnose na trgovinu sa drugim zemljama i sistem tržišnih informacija. Postoje i određene mere koje su delimično kompatibilne sa EU, kao na primer u oblasti vinogradarstva i vinarstva.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca, koji uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i učesnika. Razvoj i unapređenje tržišnog lanca u svim njegovim segmentima treba da doprinese jačanju i efikasnosti sektora poljoprivrede, kao i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima. Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede.

Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema, umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman na tržištu. Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije u potpunosti usklađena sa međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.

Nezavisno od odabranog modela prilagođavanja (smanjenje troškova proizvodnje ili povećanje dodate vrednosti proizvoda), neophodna je bolja vertikalna koordinacija i unapređenje postojeće logistike u lancu proizvodnje hrane. Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške, stvaraju se uslovi za ravnopravniji pristup tržištima (roba, kapitala i informacija) za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva, olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ugovaranje proizvodnje u većini poljoprivrednih sektora nije uobičajena praksa, pre svega, zbog slabih performansi primarne poljoprivredne proizvodnje. Zbog visoke nestabilnosti tržišta, poljoprivrednici se često opredeljuju za spot tržišta. Poslovna povezanost proizvođača sa prerađivačima, odnosno otkupljivačima zasniva se uglavnom na nivou ugovaranja "zajedničke proizvodnje" ili ugovaranja merkantilne proizvodnje za paritetnu razmenu za inpute u proizvodnji. U ovim poslovnim aranžmanima poljoprivredni proizvođač veoma često nema adekvatnu zaštitu od rizika cenovnih pomeranja. Proizvođači primarnih poljoprivrednih proizvoda i otkupljivači, odnosno prerađivači danas nisu čvrsto interesno povezani. Nedostatak sigurnosti u planiranju proizvodnje, odnosno izboru vrste kulture koju će proizvoditi primarni proizvođač može se otkloniti čvršćim povezivanjem proizvođača sa prerađivačima, odnosno otkupljivačima kroz sklapanje ugovora. U vezi sa tim, donošenje ovog zakona će omogućiti da se u pojedinim sektorima propiše mogućnost sklapanje ugovora o proizvodnji između primarnih poljoprivrednih poizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača.

Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja, koje će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. U vezi s tim, država će preduzeti niz aktivnosti na unapređenju institucionalnog okvira i podrške svim vidovima poslovnog povezivanja i udruživanja. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja, marketinga i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države, i to kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova i marketinških aktivnosti. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima proizvođača i njihovom osposobljavanju za učešće, između ostalog, i u oznakama kvaliteta.

Takođe, vođenje poljoprivredne politike i donošenje odluka koje imaju implikacije na pojedine sektore zahteva savremene metode prikupljanja podataka, odgovarajuću obradu i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, radi pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis, kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS na način kako je to uređeno u EU. Usvajanjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostaviće se jedinstven pravni okvir za dalje unapređenje i razvijanje STIPS. Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.

Kao i u svakoj drugoj tržišno orjentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cene ili obrnuto. Do sada su se pojedinačne mere u tim situacijama sprovodile od slučaja do slučaja, bez jasno utvrđene politike i njene konzistencije, za čije sprovođenje je bila nadležna Republička direkcija za robne rezerve. Međutim, donošenjem Zakona o robnim rezervama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/13, 145/14 - drugi zakon i 95/18 - dr. zakon), ukinuta je nadležnost Republičke direkcije za robne rezerve u oblasti javnih intervencija, koja sada kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu samo u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. Ovim zakonom propisuju se vrste mera uređenja tržišta za pojedine sektore, kao i način njihovog sprovođenja, što doprinosi konzistentnosti i transparentnosti poljoprivredne politike i održavanju stabilnosti tržišta. Takođe, propisane mere su usklađene sa intervencijama na tržištu EU.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predstavlja jedinstven pravni akt, koji reguliše pitanja, ekvivalentna pitanjima organizacije zajedničkog tržišta u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (u daljem tekstu: ZPP) uz delimičnu usklađenost sa Uredbom (EU) 1308/2013, dok se potpuna usklađenost planira nakon sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU.

Osnovni ciljevi koje treba postići donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda jesu funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir i usklađivanje politike uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama EU.

Osnovni ciljevi, koje je potrebno dostići implementacijom Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jesu: razvoj novih usluga u tržišnom lancu i jačanje logističke infrastrukture u proizvodnji hrane; povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u globalne tržišne lance (snabdevanje trgovinskih lanaca) kroz međusobno povezivanje i uspostavljanje sistema tržišnih standarda; jačanje motivacije proizvođača za raznim oblicima udruživanja; jačanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu; unapređenje izvoznih potencijala sektora poljoprivrede; jačanje horizontalnih i vertikalnih veza u proizvodnom lancu, zasnovanih na tržišnim principima kroz postojanje mogućnosti ugovornog povezivanja primarnih poljoprivrednih poizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača; smanjenje sive ekonomije i unapređenje i razvoj proizvođačkih organizacija. Takođe, ovim zakon uređuju se mere koje mogu biti uvedene s ciljem održavanja stabilnosti tržišta i pomoći u najosetljivijim sektorima, utvrđuju se pravila za stavljanje proizvoda na tržište, definiše se korisnik mera uređenja tržišta i kontrola njihovog sprovođenja, kao i druga pitanja od značaja za tržište poljoprivrednih proizvoda.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE (čl. 1 - 5)

Osnovnim odredbama Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda propisuje se predmet uređenja zakona, značenje pojedinih izraza koji se koriste, obuhvat proizvoda. Takođe, propisuju se i tržišne godine, kao i Sistem tržišnih infrmacija poljoprivrede Srbije (STIPS). Reč je o opštim uvodnim odredbama kojima se uređuje predmet zakona i osnovne definicije.

Članom 3. ovog zakona definisani su sektori na koje se odnosi ovaj zakon, pri čemu su uzete u obzir specifičnosti koje svaki od navedenih sektora ima u Republici Srbiji i na osnovu kojih se uvrštava u ovaj zakon. Svi ostali proizvodi su razvrstani pod ostali proizvodi. Takođe, na ovaj način je obezbeđena i konzistentnost u smislu obuhvata koji je isti kao i u EU.

Članom 4. ovog zakona uređuju se u pojedinim sektorima tržišne godine kao vremenski period u kome se sprovode određeni zahtevi i mere uređenja tržišta.

Članom 5. ovog zakona uređuje se pitanje prikupljanja podataka i izveštavanja o cenama poljoprivrednih proizvoda. Unutar Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) STIPS je već danas operativan, na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16), a uspostavljen je još 2004. godine. Međutim, u odnosu na sadašnnji obuhvat aktivnosti doći će do značajnog povećanja. Odredbe koje se odnose na STIPS u Zakonu u poljoprivredi i ruralnom razvoju će donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda biti stavljene van snage. Osnovni cilj, koji se želi postići unapređenjem ovog sistema jeste usaglašavanje metodologije prikupljanja i obrade podataka o cenama prema zahtevima ZPP, kako bi se obezbedila uporedivost domaćih sa evropskim ekvivalentnim podacima, čime bi se, uticalo na blagovremeno izveštavanje o tržišnim kretanjima, a time i na pravovremeno reagovanje u slučajevima značajne fluktuacije cena.

ZAHTEVI UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 6 - 23)

U ovoj glavi propisuju se zahtevi koji se odnose na stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište, a koji obuhvataju tržišne standarde i druge zahteve za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište, posebne zahteve u pojedinim sektorima, zahteve koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije, prilagođavanje ponude zahtevima tržišta u sektoru vina i ugovorne odnose u pojedinim sektorima.

Članom 7. ovog zakona uređuje se pitanje tržišnih standarda koji će, kada budu doneti podzakonskim aktima na osnovu ovog zakona, postati obavezan uslov za stavljanje na tržište. Reč je o tržišnim standardima za pojedine proizvode iz ukupno dvanaest sektora, pri čemu se ne dovodi u pitanje sprovođenje bilo koje druge odredbe koja se odnosi na poljoprivredne proizvode u delu higijenskih i zdravstvenih standarda donetih na osnovu Zakona o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 17/19). Osim tržišnih standarda, ovim članom se uređuju i drugi zahtevi, koji obuhvataju korišćenje određenih definicija, oznaka i prodajnih naziva, kao i korišćenje neobaveznih rezervisanih oznaka kojima se potrošač informiše o posebnim prepoznatljivim obeležjima proizvoda.

Klasiranje trupova jeste tržišni standard i važan je preduslov za stavljanje na tržište, te se zbog toga utvrđuje obaveza klasiranja goveđeg i svinjskog mesa. Takođe, utvrdiće se izuzeci od ove obaveze u smislu maksimalnog broja zaklanih grla u klanici ispod kojeg broja ta obaveza neće postojati (npr. male klanice).

Za obavljanje poslova kontrole usklađenosti pojedinih poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima i drugim zahtevima, kao i za izdavanje i vođenje evidencije dokumenata o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima može da se ovlasti pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisima i koje za te poslove ispunjava tehničke, kadrovske i druge uslove.

Jedna od novina koja se propisuje Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, a koja se odnosi na trgovinu svežim voćem i povrćem jeste i uvođenje Registra trgovaca voćem i povrćem u obliku baze podataka koju će voditi Ministarstvo, a u koji bi bili upisani svi trgovci koji stavljaju na tržište proizvode iz sektora voća i povrća. U EU je ovo pitanje detaljnije uređeno Implementacionom uredbom Komisije (EU) br. 543/2011. Takođe, može da se ovlasti trgovac voćem i povrćem koji je upisan u Registar trgovaca da za voće i povrće koje stavlja na tržište vrši kontrolu usklađenosti sa tržišnim standardima i izdaje dokument o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima, ako za te poslove ispunjava propisane uslove.

Zakonom se propisuju i zahtevi uređenja tržišta u vidu posebnih odredbi u pojedinim sektorima kao što su šećer, mleko i mlečni proizvodi, hmelj i duvan. U Uredbi (EU) 1308/2013 veći deo zauzimaju posebne odredbe u sektoru vina, međutim, ove odredbe su već transponovane u Zakon o vinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 93/12) tako da član 11. ovog zakona upućuje na odredbe Zakon o vinu. U sektoru šećera propisana je obaveza dostavljanja podataka o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, kao i drugih izveštaja i podataka, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatake o otkupu sirovog mleka, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru hmelja mogu se propisati klase kvaliteta i postupak sertifikacije hmelja koji se stavlja na tržište, a za obavljanje poslova sertifikacije i izdavanja sertifikata propisano je da se ovlašćuje pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisima, koje za te poslove ispunjava tehičke, kadrovske i druge uslove (sertifikaciono telo). U sektoru duvana propisana je obaveza dostavljanja podataka koji su potrebni radi praćenja kretanja na tržištu.

Jedno od važnijih pitanja zahteva uređenja tržišta veže se za proizvođačke organizacije. Sadašnja struktura domaće poljoprivrede sa aspekta organizacionog oblika učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji veoma je nepovoljna, s obzirom da najveće učešće u strukturi proizvodnje imaju porodična poljoprivredna gazdinstva. U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije u formi kakve postoje u EU. Broj postojećih udruženja u Republici Srbiji, koja su usko definisana i organizovana po vrsti proizvodnje, je veliki, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, ta udruženja su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su ograničene. Većina udruženja proizvođača nalazi se na niskom stepenu organizovanosti, koji karakteriše nizak stepen profesionalizacije. Poslednjih godina udruženja su sve vidljivija, pre svega u situacijama kada se pojave problemi na tržištu, ali je njihova pregovaračka moć uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od prerađivačke industrije. Iskustva novih država članica EU ukazuju na potrebu da se sa jačanjem sistema udruživanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije počne što pre, kako bi se domaći poljoprivredni proizvođači na vreme pripremili za tržišnu utakmicu sa evropskim proizvođačima. Formiranje proizvođačkih organizacija uobičajena je praksa u državama članicama EU. Zato je za usklađivanje sa evropskom legislativom, u delu koji se odnosi na proizvođačke organizacije neophodno uspostavljanje adekvatnog zakonskog okvira kroz Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda kojim će se pružiti osnov za uspostavljanje i organizovanje proivođačkih organizacija kroz sistem priznavanja od strane Ministarstva, podršku davanjem finansijskih sredstava za njihovo osnivanje i početak rada proizvođačke organizacije, kao i unapređenje njihovog rada kroz finansiranje realizacije njihovih operativnih programa.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda daje mogućnost i priznavanja udruženja proizvođačkih organizacija nastalih na inicijativu najmanje dve, već priznate proizvođačke organizacije, kao i priznavanje međugranskih organizacija. U državama članicama EU je obavezno priznavanje međugranskih organizacija samo u tri sektora: maslinovo ulje i stone masline, svilena buba, kao i u sektoru duvana (član 159. Uredbe (EU) br. 1308/2013). Ovim zakonom data je mogućnost priznavanja međugranskih organizacija u svim sektorima na koje se ovaj zakon odnosi.

U cilju podsticanja aktivnosti proizvođačkih organizacija koje se odnose na prilagođavanje ponude zahtevima tržišta, data je mogućnost da ministar nadležan za oblast poljoprivrede može da propiše mere koje se tiču poboljšannja kvaliteta, promovisanja bolje organizacije proizvodnje, prerade i marketinga, lakšeg praćenja kretanja tržišnih cena, kao i mogućnosti izrade kratkoročnih i dugoročnih prognoza proizvodnje.

Radi stabilizacije tržišta ministar može i u sektoru vina propisati posebne tržišne zahteve kojima se uređuje ponuda u ovom sektoru.

Ugovorni odnosi između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda s jedne strane i prerađivača ili otkupljivača s druge strane, postaju sve važniji, zato se i članom 23. Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednim proizvodima daje ovlašćenje ministru nadležnom za poslove poljoprivrede da može da odredi obavezu da svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena pisanim ugovorom, kao i to da proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima za isporuku od poljoprivrednika prema prerađivaču ili otkuplljivaču.

MERE UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 24 - 35)

Mere uređenja tržišta obuhvataju: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištenju, posebne interventne mere, kao i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, operativne programe u sektoru voća i povrća, mere podrške za uređenje tržišta u sektoru vina, mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu, mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda.

Na tržištu poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji ne postoje javne intervencije, a Republička direkcija za robne rezerve isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. U Republici Srbiji je nekada postojao mehanizam javnih intervencija, za čije sprovođenje je bila nadležna Republička direkcija za robne rezerve. Međutim, donošenjem novog Zakona o robnim rezervama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/13, 29/14 - drugi zakon i 95/18 - drugi zakon) ukinuta je nadležnost Republičke direkcije za robne rezerve u ovoj oblasti, tako da, u ovom momentu, ne postoji zakonski okvir, koji bi regulisao tržišne intervencije u skladu sa odredbama Uredbe (EU) br. 1308/2013, a koja propisuju mehanizme za intervencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda u EU. ZPP u ovoj oblasti definiše dva mehanizma intervencije, i to: javne intervencije, koje se ostvaruju kupoprodajom poljoprivrednih proizvoda i intervencije na tržištu u vidu podrške privatnom skladištenju, koje se ostvaruju kroz mehanizam subvencionisanja troškova skladištenja. Tržišne intervencije EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno upotrebiti domaće skladišne kapacitete, u smislu obezbeđivanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Republike Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku u Republici Srbiji za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. S druge strane, u oba mehanizma intervencije neophodno je da skladišta za poljoprivredne proizvode zadovolje tehničke zahteve, koji se odnose na skladišni kapacitet i opremu, kao i uslove za pružanje garancija poslovanja. Uspostavljanjem zakonskog okvira i institucija nadležnih za poslove tržišnih intervencija stvaraju se osnovni preduslovi za očuvanje stabilnosti tržišta i ublažavanja eventualnih tržišnih poremećaja. Takođe, ove mere imaju za cilj unapređenje skladišnih kapaciteta i povećanje broja skladišta koja ispunjavaju uslove za klasifikaciju i čuvanje poljoprivrednih proizvoda prema pravilima ZPP.

Ključno je da odluku o pokretannju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost. Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište. Takođe, jako je važno da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Republike Srbije.

Mera podrške privatnom skladištenju pokreće se kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa koji, takođe, prethodno mora utvrditi Vlada. Za ovu, kao i za meru javne intervencije, važno je da ih mora doneti Vlada zbog uticaja na budžetska sredstava, a što u slučaju eventualne primene može biti značajan iznos.

Ukupno je šest sektora unutar kojih se u EU za određene proizvode može odobriti podrška privatnom skladištenju. To su sledeći sektori: šećer, maslinovo ulje, goveđe i teleće meso, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, kao i mleko i mlečni proizvodi. Za sve navedene sektore je, osim maslinovog ulja koje se ne proizvodi u Republici Srbiji, ovim zakonom propisana mogućnost podrške privatnom skladištenju.

Obaveza klasiranja goveđeg i svinjskog mesa je neohodna u slučaju javne intervencije ili podrške privatnom skladištenju. Klasiranje trupova se može propisati i za ovčije i kozije meso što u ovom sektoru nije obaveza.

Posebne interventne mere odnose se na sprečavanje tržišnih poremećaja zbog primena mera za sprečavanja širenja bolesti životinja, kao na sprečavanje tržišnih poremećaja koji se mogu direktno pripisati gubitku poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja. Iskustvo pokazuje da ozbiljni poremećaji na tržištu kao što su značajno smanjenje potrošnje ili poremećaja cena mogu biti vezani za gubitak poverenja potrošača, zbog rizika po zdravlje ljudi ili zdravlje životinja.

Takođe, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda se odnosi i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, operativne programe u sektoru voća i povrća, mere podrške za uređenje tržišta u sektoru vina, mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu, mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda. U suštini se radi o merama podrške u četiri važna sektora, i to: mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće, vino i pčelarstvo.

Mere podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine odnose se na sektore mleka i mlečnih proizvoda, kao i voća i povrća i donose se radi poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine koja pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i radi podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine.

Za Republiku Srbiju je od izuzetne važnosti sektor voća i povrća. Finansijska sredstva za ovaj sektor se obezbeđuju preko mehanizma operativnih programa kojima se podržavaju aktivnosti proizvođačkih organizacija.

Sektor vina se zbog svoje specifičnosti tretira na poseban način, zbog čega će biti izrađen poseban paket mera podrške, kojima će se utvrditi vrsta mera podrške sektoru, ciljevi i dinamika sprovođenja tih mera i drugo.

S obzirom da ZPP na posebna način tretira pčelarstvo i proizvodnju meda u EU, kroz implementaciju specifičnih mera podrške, uspostavljanjem mehanizama za uređenje tržišta proizvodnje meda u skladu sa pravilima ZPP, stvoriće se uslovi za unapređenje proizvodnje u ovom sektoru i mogućnosti primene kompatibilnih mera sa merama EU.

Mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda koji su domaćeg porekla i plasirani na domaćem i stranom tržištu imaju za cilj jačanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora Republike Srbije. Na ovaj način bi se olakšao plasman tih proizvoda na domaćem i stranom tržištu i povećao tržišni udeo tih proizvoda, s posebnim akcentom na tržištima u drugim država koje imaju tendenciju rasta. Suštinski cilj ove mere je podizanje nivoa svesti potrošača o prednostima poljoprivrednih proizvoda iz Republike Srbije, njihovoj autentičnosti i metodama proizvodnje, kao i podizanje nivoa svesti i prepoznavanja sistema označavanja kvaliteta proizvoda poreklom iz Republike Srbije. Evidentno je da su ti ciljevi podudarni sa ciljevima ZPP u EU. Ovo se posebno odnosi na još uvek nedovoljno razvijen segment tradicionalnih proizvoda, kao i drugih proizvoda s oznakama kvaliteta i zaštićenog geografskog porekla i organskih proizvoda, koji su i u EU u fokusu aktivnosti promocije. Time se može jačati i vizuelna prepoznatljivost proizvoda poljoprivrede Republike Srbije koji sigurno mogu da u puno većoj meri učestvuju u međunarodnoj trgovini i time da povećavaju dodatnu vrednost domaće poljoprivrede, a posebno onog dela prehrambene industrije koji u preradi koristi visoko kvalitetne domaće sirovine.

S obzirom da se mere uređenja trežišta finansiraju iz budžeta Republike Srbije potrebno je propisati i obaveze korisnika mera uređenja tržišta. Članom 35. ovog zakona su propisane obaveze korisnika mera uređenja tržišta. Pre svega, obaveza dostavljanja tačnih podataka o sprovođenju mera uređenja tržišta. Ovim članom jasno se utvrđuje i postojanje odgovornosti potencijalnih korisnika ukoliko koriste neku od mera uređenja tržišta da vrate novčana sredstva dobijena na osnovu netačnih podataka, pribavljena suprotno uslovima i odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i ako su dobijena novčana sredstva nenamenski korišćenja i ako su sredstva neosnovano isplaćena usled administrativne greške, a utvrđen je i period obaveznog čuvanja dokumentacije na osnovu kojeg su ostvarena određena prava.

SPROVOĐENjE ZAHTEVA I MERA UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 36 - 38.)

Za sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta potrebna su određena finansijska sredstva, stoga je propisan način obezbeđivanja ovih sredstava u budžetu Republike Srbije, i to na godišnjem nivou.

Postupanje po zahtevima korisnika podrške za sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta u nadležnosti je Uprave za agrarna plaćanja. Takođe, uređeno je i ko i na koji način obavlja kontrolu na licu mesta.

TRGOVINA SA DRUGIM DRŽAVAMA (čl. 39 - 42)

Ovaj deo zakona (trgovina sa drugim državama) u ovom momentu nije u prioritetnoj grupi mera za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, a potpuno usklađivanje sa EU biće moguće tek kada se uspostavi administrativni sistem za sprovođenje na način kako se sprovodi u EU. U skladu sa iskustvima drugih država članica EU, planirano je da se sa sprovođenjem ove mere otpočne postepeno, uz izbor manjeg broja proizvoda kako bi se na neki način testitrao sistem. Kako bi se sprečili eventualni zastoji u izdavanju dozvola koji bi imali negativne posledice na privredne subjekte planirano je uspostavljanje automatskog sistema za izdavanje dozvola, uz ispunjavanje propisanih uslova (instrumenti osiguranja). Takođe, ovim zakonom se propisuju četiri metoda raspodele kvota, tri osnovna metoda propisuje i Uredba (EU) 1308/2013, dok četvrta metoda daje mogućnost raspodele tarifnih kvota kombinacijom ove tri metode ili uvođenjem neke nove metode. Razlog za to predstavlja činjenica da Republika Srbija do momenta pristupanja EU može da primeni bilo koji od načina raspodele kvota koji je u skladu sa STO pravilima bez obzira da li se on primenjuje u EU ili ne, a u cilju zaštite domaćeg tržišta. Prvi metod raspodele tarifnih kvota "prvi došao - prvi usluženˮ se već primenjuje u Republici Srbiji, i to na sličan način kao i u EU, s razlikom što se u ovom trenutku u Republici Srbiji ne primenjuje sistem instrumenata osigurannja kao u EU.

Važan deo je onaj koji utvrđuje podelu nadležnosti na način da i nadalje prva metoda bude direktno primenjivana od strane Ministarstva finansija - Uprave carine, dok bi se raspodela tarifnih kvota po ostalim metodama obavljala u organu koji za to bude ovlašćen od strane Vlade. Razlog za to je što se raspodela kvota za uvoz iz EU već sprovodi u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine.

Jedna od novina koja se propisuje Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je i uređenje vanrednih interventnih mera i hitnih vanrednih interventnih mera (član 41), a u cilju efikasnog reagovanja nadležnog organa na opasnost od tržišnih poremećaja usled značajnog rasta ili pada cena na domaćem ili inostranom tržištu. Ove mere će se primenjivati samo u retkim situacijama kada se oceni da sve druge raspoložive mere ne bi bile dovoljne. Pri tom, neophodno je voditi računa o međunarodnim obavezama koje je preuzela Republika Srbija.

NADZOR (čl. 43 - 46)

U ovoj glavi se utvrđuje inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona ali i pratećih propisa koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, prava i dužnosti nadležnih inspektora, mere koje nalaže nadležni inspektor, kao i nadležnosti za sprovođenje žalbi. Propisuju se nadležnosti poljoprivrednih, fitosanitarnih i veterinarskih inspektora za inspekcijski nadzor u vezi s sprovođenjem ovog zakona i pratećih propisa donetih na osnovu njega u skladu sa podelom nadležnosti iz zakona kojim se uređuje bezbednost hrane i propisima donetim na osnovu njega.

KAZNENE ODREDBE (član 47)

U ovom delu su propisane kaznene odredbe, odnosno prekršaji za postupanje suprotno odredbama ovog zakona.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODRDBE (čl. 48 - 51)

U ovoj glavi propisan je rok koji imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica da se usklade sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega. Predviđen rok za usklađivanje je godinu dana. Rok je određen iz razloga što je članom 51. propisano da se sa primenom većeg dela zakona otpočne 1. januara 2022. godine, tako da od stupanja na snagu zakona do početka njegove primene imaju godinu dana za usklađivanje. Takođe, vremenski period od datuma stupanja na snagu zakona do datuma njegove primene biće iskorišćen i za izradu podzakonskih akata i uspostavljanje sistema.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Detaljan opis potrebnih finansijskih sredstava za uspostavljanje sistema vezanih za zahteve i mere uređenja tržišta u skladu sa ovim zakonom dat je u Akcionom planu za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, Programu usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije, kao i Programu ekonomskih reformi za period 2021 - 2023. godine. Takođe, finansijska sredstva prema korisnicima mera uređenja tržišta data su u Nacionalnom programu poljoprivrede za period 2018 - 2020. godine.

Ukupno procenjeni troškovi za uspostavljanje sistema koji su vezani za inplementaciju zahteva i mera uređenja tržišta, sprovođenje edukacija, upoznavanje proizvođača sa promenama koje će uslediti, nabavku hardvera i softvera i povećanje administrativnih kapaciteta planirano je da iznose 390.340.261 dinara. Deo ovih troškova biće finansiran iz nacionalnih sredstava, a drugi deo kroz projekte finansirane od strane EU u iznosu od 1.800.000 evra.

Ukupno procenjeni troškovi prema korisnicima mera uređenja tržišta koji se odnose na budžetsko planiranje zahteva i mera uređenja tržišta iz člana 36. ovog zakona u prvoj godini planirano je da iznose 438.000.000 dinara, a za naredne godine prosečno 646.000.000 dinara godišnje.

Sredstva iz budžeta Republike Srbije koja se odnose na implementaciju zakona vezanih za uspostavljanje sistema, kao i zahteve i mere uređenja tržipšta nisu predviđena u 2021. godini zbog nedostaka pravnog osnova.

Procenjena finansijska sredstva treba uzeti samo kao indikativna, s obzirom da će se tokom sprovođenja ovog zakona prilagođavati aktuelnoj situaciji, kako u pogledu odziva korisnika mera uređenja tržišta, tako i mogućnosti implementacije. Detaljnija raspodela budžetskih sredstava prema vrstama mera baziraće se na godišnjim uredbama o raspodeli sredstava u skladu sa odredbama člana 36. ovog zakona, a na osnovu zakona o budžetu za svaku kalendarsku godinu. Sa stanovišta konzistentnosti poljoprivredne politike, važnije je da se u sprovođenju zahteva i mera uređenja tržišta nastoji da se obezbede procenjeni napred navedeni iznosi.

Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona generalno slede finansijske procene iz napred navedenih dokumenata i Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 - 2024. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 85/14), uz uvažavanje bilansnih mogućnosti budžeta, analize promena u ZPP, stanja u pregovorima za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao i mogućnosti korišćenja fondova EU i drugih fondova.

ANALIZA EFEKATA MERA

1.         ODREĐIVANjE PROBLEMA KOJE ZAKON TREBA DA REŠI

S obzirom da se Republika Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i da, u skladu sa obavezama proisteklim iz tog procesa, se radi na harmonizaciji zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, ovaj zakon predstavlja dodatni korak ka usklađivanju poljoprivredne politike Republike Srbije sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije (u daljem tekstu: ZPP).

Donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda stvaraju se uslovi za uspostavljanje funkcionalnog i transparentnog mehanizma implementacije zahteva i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, čime će se omogućiti sprovođenje stabilne, konzistentne i predvidive poljoprivredne politike u ovoj oblasti u dugoročnom periodu.

Mehanizmi koji trenutno postoje u oblasti uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji nisu u potpunosti u skladu sa odredbama Evropske unije koje se odnose na uređenje tržišta. Neke od mera trgovinske politike postoje, ali nisu kompatibilne sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao što su na primer tržišni standardi, mere trgovinske politike koje se odnose na trgovinu sa drugim državama i sistem tržišnih informacija.

Donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda sistemski se uređuje i usaglašava ova oblast sa pravnim tekovinama Evropske unije i stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata za dalje uređenje i unapređenje ove oblasti.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca, koji uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i učesnika. Razvoj i unapređenje tržišnog lanca u svim njegovim segmentima treba da doprinese jačanju i efikasnosti sektora poljoprivrede, kao i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se ojačaju veze u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima. Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede.

U oblasti politike uređenja tržišta, kao i kod direktnih plaćanja, država članica Evropske unije ne može kreirati i sprovoditi sopstvene, nacionalne mere, već je u obavezi da implementira mere ZPP, odnosno mere su jedinstvene na nivou Evropske unije.

Jedna od najvažnijih oblasti, gde je potrebno prilagođavanje Republike Srbije kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji jeste spoljna trgovina. Uopšteno posmatrano, usaglašavanje sa pravilima i principima STO je prvi uslov koji država kandidat treba da ispuni, uz dodatno usklađivanje sa specifičnostima Evropske unije.

U sektoru vina i u pčelarstvu potrebno je promeniti način podrške, uključiti proizvođače u ovim sektorima u proceduru edukacije koja se odnosi na nove mere, zainteresovati ih za različite vrste mera koje će biti u ponudi i osigurati njihovo aktivno učešće u tom procesu. Posebna podrška u ovim oblastima će biti predmet pregovora u postupku sticanja članstva u Evropskoj uniji i za čiju implementaciju Republika Srbija treba da izradi poseban akt. Sticanjem statusa države članice ove oblasti će na isti način biti finansirane od strane Evropske unije, pa je važno da proizvođači budu aktivno uključeni u ovaj proces.

Ugovaranje proizvodnje u većini poljoprivrednih sektora nije uobičajena praksa, pre svega, zbog slabih performansi primarne poljoprivredne proizvodnje. Zbog visoke nestabilnosti tržišta, poljoprivrednici se često opredeljuju za spot tržišta. Poslovna povezanost proizvođača sa otkupljivačima, odnosno prerađivačima zasniva se uglavnom na nivou ugovaranja "zajedničke proizvodnje" ili ugovaranja merkantilne proizvodnje za paritetnu razmenu za proizvodne inpute. U ovim poslovnim aranžmanima poljoprivredni proizvođač veoma često nema adekvatnu zaštitu od rizika cenovnih pomeranja. Proizvođači primarnih poljoprivrednih proizvoda i otkupljivači, odnosno prerađivači danas nisu čvrsto interesno povezani kako je to bilo ranije. Donošenje ovog zakona će omogućiti da se u pojedinim sektorima propiše obaveza sklapanja ugovora o proizvodnji između primarnih poljoprivrednih poizvođača i otkupljivača odnosno, prerađivača. To će ojačati veze proizvođača i otkupljivaljča, odnosno prerađivača kroz izgradnju partnerskih odnosa i dogovaranje o svim aspektima proizvodnje. Time će otkupljivači, odnosno prerađivači moći da podstiču svoju sirovinsku bazu po pitanju kvaliteta i kvantiteta sirovine, a proizvođači će imati jasnije elemente pri kalkulaciji o vrsti proizvodnje kojom će se baviti, kao i mogućnost da kroz ugovorni odnos zaštite svoja prava.

Udruženja proizvođača su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su male. Većina udruženja proizvođača je na niskom stepenu organizovanosti, koji, pre svega, obeležava nizak stepen profesionalizacije. Poslednjih godina udruženja su sve vidljivija, pre svega, u situacijama kada se pojave problemi na tržištu, ali je njihova pregovaračka moć uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od prerađivačke industrije. Udruženja proizvođača treba usmeriti ka organizacionom obliku proizvođačkih organizacija kakav postoji u Evropskoj uniji. U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije organizovane na način i u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Podršci proizvođačkim organizacijama su posvećene posebne vrste mera u okviru ZPP. Proizvođačke organizacije svoje aktivnosti usmeravaju ka planiranju proizvodnje u skladu sa zahtevima tržišta u pogledu kvaliteta i kvantiteta proizvoda, koncentrisanje proizvodnje, razvoja inicijativa za održivo korišćenje prirodnih resursa, ublažavanje efekata klimatskih promena, kao i promociju i plasman na tržište. Donošenje ovog zakona će omogućiti priznavanje proizvođačkih organizacije koje sprovode utvrđene ciljeve, uz određeno finansijsko podsticanje njihovog formiranja.

Kao i u svakoj drugoj tržišno orjentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cene ili obrnuto. Do sada su se pojedinačne mere u tim situacijama sprovodile od slučaja do slučaja, bez jasno utvrđene politike i njene konzistencije. Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi da država u tim situacijama može adekvatno da reaguje kroz intervencije na tržištu uz poštovanje međunarodnih sporazuma i odredaba Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO).

2.         CILjEVI KOJI SE DONOŠENjEM ZAKONA POSTIŽU

Osnovni ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su omogućavanje slobodne trgovine, uvođenje savremenih mehanizama uređenja tržišta i usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini je standardizacija robe, koja omogućava jasno definisani kvalitet izražen kroz tržišne standarde. Uvođenjem standarda kupac nije primoran da "vidiˮ robu pre kupovine, ona je standardizovana kao i sva druga ista roba na tržištu. Donošenjem zakona i uvođenjem tržišnih standarda koji važe u Evropskoj uniji, ali i u ostatku sveta, omogućiće se nesmetana trgovina domaćim proizvodima na međunarodnom tržištu. Potrošači u Republici Srbiji će takođe imati u ponudi robu u maloprodaji standardizovanog kvaliteta, što će pratiti i odgovarajuća cena. Cilj je da se u Republici Srbiji uvedu i koriste tržišni standardi u skladu sa ovim zakonom.

Vođenje poljoprivredne politike i donošenje odluka koje imaju implikacije na pojedine sektore zahteva savremene metode prikupljanja podataka, odgovarajuću obradu i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija Srbije (STIPS) se organizuje i razvija radi prikupljanja, obrade i razmene podataka o cenama i količinama određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i inputa sa domaćeg reprezentativnog tržišta, kao i izveštavanja za nacionalne i druge potrebe. Cilj koji treba da se postigne donošenjem ovog zakona je da se takvi mehanizmi funkcionalno uspostave i međusobno povežu.

Sektor vinarstva i pčelarstvo treba interesno povezati kroz izradu pojedinačnih programa koji će definisati vrste mera podrške i način njihove realizacije. Cilj donošenja zakona, odnosno programa je da se kroz međusobnu komunikaciju proizvođači dogovore o vrsti mera i načinu podrške koje će da obuhvate ovi programi. Takav pristup će dati predvidivost i konzistentnost politike tokom dužeg vremenskog perioda, ali i mogućnost izmena i prilagođavanje novim trendovima.

U proizvodnji primarnih proizvoda proizvođač ne može da utiče na cene inputa, njihova promena ima svoju nezavisnu dinamiku. Cena krajnjeg proizvoda takođe je neizvesna do same žetve ili berbe. Ulazak u proizvodnju je pun nepoznanica i vrlo neizvestan jer nema garancija hoće li proizvodnja uopšte biti isplativa po primarnog poljoprivrednog proizvođača. Uvođenje mehanizma ugovaranja proizvodnje ima za cilj da tu neizvesnost smanji ili svede na najmanju meru. Cilj je da se kroz proces ugovaranja isporuke robe različiti interesi usaglase i tako proizvodnja učini predvidivom, kako proizvođačima, tako i prerađivačima, odnosno otkupljivačima. To će tržišni lanac čvršće povezati i povećati sigurnost u proizvodnji.

Podsticanje formiranja i daljeg razvoja proizvođačkih organizacija je takođe jedan od ciljeva u donošenju ovog zakona. Proizvođačke organizacije su neophodne radi ukrupnjavanja proizvodnje i ponude, kao i radi lakšeg upravljanja kvalitetom i standardizacijom proizvoda. One sektor primarne proizvodnje čine kompaktnijim, organizovanijim i jačim. Mogućnosti nastupa na tržištu se uvećavaju, a mogu da uključe i preradu, što uvećava vrednost proizvodnje i ravnomerniju raspodelu profita. Jedan od ciljeva pri donošenju ovog zakona je da se kroz proizvođačke organizacije taj segment tržišta ojača i osnaži kako bi uvećao svoju konkurentnost.

U slučaju kad dođe do poremećaja na tržištu ovaj zakon propisuje mere za uređenje tržišta koje se razlikuju u zavisnosti od vrste proizvodnje, kao i od vrste tržišnog poremećaja.

Javna intervencija jeste mera uređenja tržišta koja se sprovodi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru: žitarica, goveđeg i telećeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda i koja obuhvata otkup, skladištenje i/ili način raspolaganja otkupljenim poljoprivrednim proizvodima. Do javne intervencije dolazi kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

U nekim slučajevima će se sprovoditi mere podrške privatnom skladištenju u sektoru šećera, goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda. Podrška privatnom skladištenju proizvoda jeste naknada dela troškova skladištenja koja se odobrava korisnicima mera uređenja tržišta u slučaju pada tržišne cene u odnosu na referentnu cenu.

U određenim slučajevima se sprovode posebne interventne mere koje podrazumevaju sprečavanje ozbiljnih tržišnih poremećaja nastalih usled primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja u sektoru goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa, živinskog mesa, jaja i mleka i mlečnih proizvoda. Posebne interventne mere se sprovode i u slučaju ozbiljnih tržišnih poremećaja koji se mogu direktno pripisati gubitku poverenja potrošača do kojeg je došlo zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja, pre svega, u sektoru goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa, živinskog mesa, jaja i mleka i mlečnih proizvoda. Cilj je da ove mere u propisanim sektorima sa definisanim kriterijumima za njihovo aktiviranje budu vidljive. To je važno kako za korisnike mera uređenja tržišta, tako i za same državne organe koji će biti uključeni u njihovo sprovođenje.

Imajući u vidu navedeno, ciljevi koje je potrebno dostići implementacijom mera uređenja tržišta u periodu nakon donošenja ovog zakona jesu: razvoj novih usluga u tržišnom lancu i jačanje logističke infrastrukture u proizvodnji hrane; povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u globalne tržišne lance (snabdevanje trgovinskih lanaca); jačanje motivacije proizvođača za raznim oblicima granskih udruživanja; jačanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaćih proizvoda na domaćem i stranom tržištu; unapređenje izvoznih potencijala sektora poljoprivrede; jačanje horizontalnih i vertikalnih veza u proizvodnom lancu, zasnovanih na tržišnim principima; smanjenje sive ekonomije i unapređenje i razvoj proizvođačkih organizacija.

3.         DRUGE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA

Prilikom sagledavanja drugih mogućih rešenja (izrada podzakonskih akata, izmene i dopune drugih propisa koji sadrže pravne norme kojima se uspostavljaju standardi i pravila i dr), a imajući u vidu trenutno stanje u Republici Srbiji, uz korišćenje pozitivnih iskustava, ocenjeno je da je optimalno rešenje donošenje ovog propisa.

Naime, kako je bilo potrebno na celovit način regulisati oblast uređenja tržišta i stvoriti uslove za ispunjavanje međunarodnih obaveza koje se postavljaju pred Republiku Srbiju, druge mogućnosti rešavanja navedenih problema nisu postojale.

4.         ZAŠTO JE DONOŠENjE ZAKONA NAJBOLjE ZA REŠAVANjE PROBLEMA

S obzirom da se ovim zakonom uređuje materija koja se pretežno uređuje zakonom, nije bilo nomotehničke mogućnosti za rešavanje problema kroz intervenciju na nivou podzakonskih akata.

            Takođe, ovim zakonom vrši se usklađivanje sa Uredbom (EU) br. 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. godine o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda čime se stvara mogućnost da se mere postepeno prilagođavaju zahtevima ZPP, a što je cilj pregovora o pristupanju Evropskoj uniji u okviru Poglavlja 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj.

5.         NA KOGA ĆE I KAKO UTICATI PREDLOŽENA REŠENjA

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na:

            - pravna lica, odnosno preduzetnike koji obavljaju delatnost u poljoprivrednoj proizvodnji i prometu u smislu budućeg razvoja i dugoročnijeg planiranja proizvodnje, standardizacije proizvoda i olakšane trgovine bez suvišnih barijera. Uvođenjem tržišnih standarda, roba postaje međunarodno prepoznatljiva što će pravnim licima, odnosno preduzetnicima u sektoru prometa olakšati trgovinu. Ugovaranje proizvodnje će subjektima omogućiti njeno dugoročno planiranje i obezbeđivanje sirovina. Sistem tržišnih informacija Srbije (STIPS) omogućava svim subjektima praćenje kretanja cena proizvoda, kao i lakše i preciznije donošenje poslovnih odluka;

            - poljoprivredne proizvođače koji će uključivanjem u proizvođačke organizacije biti bolje organizovani i popraviti svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju. Razvojem ugovornih odnosa u pojedinim sektorima oni će imati predvidljiviju proizvodnju i veću granciju za plasman svojih proizvoda. Takođe, mehanizmi intervencija na tržištu treba da štite proizvođače od gubitaka koji mogu da uslede zbog poremećaja na tržištu, kada tržišna cena padne ispod određenog nivoa, kada bude onemogućen promet u slučaju primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja ili kada opadne promet zbog tržišnih poremećaja koji se mogu direktno pripisati gubitku poverenja potrošača do kojeg je došlo zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja.

6.         TROŠKOVI KOJE ĆE PRIMENA ZAKONA IZAZVATI KOD GRAĐANA I PRIVREDE, POSEBNO MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA

Donošenjem ovog zakona sistemski se rešavaju problemi, s ciljem uspešnijeg uređenja tržišta u skladu sa standardima i obavezama u procesu pridruživanja Evopskoj uniji.

Privredni subjekti koji se bave prometom voća i povrća, prerađevinama od voća i povrća, jaja i živog bilja i cveća će u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji će se doneti za sprovođenje ovog zakona već biti spremni za primenu tržišnih standarda. S obzirom da se na zahtev velikih trgovinskih lanaca i izvoznika to već radi, odnosno da su tržišni standardi već u primeni jer tržište, pogotovu strano, zahteva standardizaciju, stoga propisivanje standarda ne bi trebalo da izazove veliki dodatni trošak.

U Republici Srbiji u sektoru voća i povrća primenjuju se četiri srpska standarda identična odgovarajućim UNECE standardima: za višnje i trešnje SRPS E.B2.200:2011 (identičan sa UNECE STANDARD FFV-13:2010), za jagode SRPS E.B2.201:2012 (identičan sa UNECE STANDARD FFV-35:2010), za bobičasto voće SRPS E.B2.202:2012 (identičan sa UNECE STANDARD FFV-57:2010) i za crni luk SRPS E.B1.300:2012 (identičan sa UNECE STANDARD FFV-25:2010).

Klasiranje trupova, kao jedna vrsta tržišnog standarda za goveđe i svinjsko meso, a po potrebi i za ovčije i kozije meso, vršiće se u postojećim klanicama, s tim što će trošak zavisiti od izabranog modela klasiranja trupova, odnosno od toga da li će klanica platiti uslugu klasiranja ili će angažovati lice koja će te poslove obavljati u samom objektu. Sprovođenje sistema klasiranja trupova obavljaće se u klanicama koje ispunjavaju minimum u pogledu broja zaklanih grla, te neće biti obavezno za sve klanice, a što će biti uređeno podzakonskim aktom. Klanice koje bi bile uključene u ovaj sistem su u prethodnom periodu investirale u nabavku neophodne opreme i edukaciju zaposlenih za korišćenje iste i očekuje se da ovaj sistem primenjuju 14 klanica za goveda i 40 klanica za svinje. Pri tome, klanice koje izvoze goveđe meso, već sprovode klasiranje trupova, te propisivanje standarda ne bi trebalo da izazove veliki dodatni trošak za ove subjekte. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planira aktivnosti uspostavljanja sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja kroz Twinning projekat, na način kako je to učinjeno u državama članicama Evropske unije.

Što se tiče obaveze uvovaranja, u sektorima šećera, duvana, suncokreta i drugog industrijskog bilja ugovaranje je već uobičajena praksa u odnosima između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača, stoga propisivanje obaveze ugovaranja u ovim sektorima neće stvoriti dodatne troškove.

Proizvođačke organizacije u skladu sa ovim zakonom mogu očekivati podršku za osnivanje i za početak rada u prvih pet godina, kako bi se podržalo njihovo funkcionisanje u cilju što bolje organizacije na tržištu, ali i radi što bolje pripreme za nastup prema evropskim fondovima kada se za to steknu uslovi. Iznos podrške će biti određen u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima i kada budu doneti odgovarajući podzakonski akti.

U sektoru vina osnovano je deset udruženja proizvođača vina koja deluju na nivou svojih vinogradarskih rejona po određenim/pojedinim principima proizvođačkih organizacija kao što je u Evropskoj uniji. Iako su za sada to neprofitna udruženja, ona su u svoje statute unela neke odredbe iz Uredbe (EU), br. 1308/2013, kao npr. reprezentativnost. Očekuje se da ova udruženja lako prerastu u proizvođačke organizacije.

Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) je uspostavljen 2004. godine na nacionalnom nivou u cilju pružanja podataka korisnicima o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i repromaterijala i kao takav neće izazvati dodatne troškove za državu. Sistemom tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji, prikupljaju se cene iz 18 gradova u Republici Srbiji i, to za: voće, povrće, svinjsko, goveđe, ovčije, živinsko meso, jaja, mlečne proizvode (sir i kajmak) i žitarice na nedeljnom nivou. Cene mleka prikupljaju se mesečno, dok se cene inputa (pesticidi, mineralna đubriva, semenski materijal, krompir, kukuruz, pšenica i ječam) prikupljaju dva puta godišnje, pred prolećnu i jesenju setvu. Izvori prikupljanja cena su: za voće i povrće - 18 zelenih pijaca i 5 kvantaških pijaca; za meso - sa stočnih pijaca i iz klanica; za jaja, živinsko meso i mlečne proizvode (sir i kajmak) - sa zelenih pijaca; za mleko - iz mlekara; za žitarice i stočnu hranu - iz silosa, sa maloprodajnih mesta, pijaca i poljoprivrednih gazdinstva i za pesticide, mineralna đubriva i semenski materijal - sa maloprodajnih mesta (poljoprivredne apoteke). Podatke prikupljaju i unose u softver poljoprivredni savetodavci, a kontrolu unosa podataka vrše dve ovlašćene organizacije.

Okvirna projekcija finasijskih sredstva prema korisnicima mera uređenja tržišta data je u Nacionalnom programu poljoprivrede za period 2018 - 2020. godine. Procena budžeta po pojedinim grupama mera i pojedinim godinama urađena je uz pomoć simulacijskog modela. Ovu procenu budžeta po grupama mera svakako treba uzeti samo kao indikativnu, s obzirom da će se tokom sprovođenja prilagođavati aktuelnoj situaciji, kako u pogledu odziva korisnika, tako i mogućnosti implementacije, a što će biti obezbeđeno u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta i merama fiskalne konsolidacije. Troškovi administracije, opšti troškovi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, troškovi posebnih organizacija u sastavu ovog ministarstva, kao i budžeti ostalih davalaca (na pokrajinskom i lokalnom nivou) nisu uzeti u obzir, jer se ne mogu transparentno raspodeliti po grupama mera. Planiranje finansijskih sredstava izvršeno je u skladu sa klasifikacijom ZPP (mere prvog stuba - mere uređenja tržišta), kao i ostalih mera, koje se ne mogu svrstati u prvi stub prema ZPP (npr. mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda), ali predstavljaju sastavni deo nacionalne poljoprivredne politike. Imajući u vidu navedeno, ukupno procenjeni troškovi prema korisnicima mera uređenja tržišta koji se odnose na budžetsko planiranje zahteva i mera uređenja tržišta iz člana 36. ovog zakona u prvoj godini su planirana da iznose 438.000.000 dinara, a za naredne godine prosečno 646.000.000 dinara godišnje.

Procena finansijskih sredstava za mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda urađena je na osnovu simulacijskog modela i potrebna procenjena sredstva su urađena na osnovu broja učenika od I do IV razreda osnovne škole, broja nastavnih nedelja u toku školske godine i maksimalnom broju obroka po učeniku, kao i po vrsti proizvoda (mleko 250 ml i jogurt 180 g). U skladu sa tim, trošak za celu školsku godinu (35 nedelja) za jogurt koji bi se isporučivao školama jednom nedeljno, minimalan trošak bi iznosio 1.411.490,00 dinara, a maksimalni trošak za svakodnevnu isporuku (pet puta nedeljno) bi iznosio 7.057.450,00 dinara. U slučaju distribucije mleka, minimalni trošak bi iznosio 2.130.067,00 dinara, a maksimalni trošak 10.650.334,00 dinara. Ako bi se distribuirale obe kategorije proizvoda u podjednakim količinama, gde bi odnos isporuke bio 50:50 minimalni trošak za distribuciju ovih proizvoda jednom nedeljno bi iznosio 1.770.778,00 dinara, a maksimalni trošak za svakodnevnu isporuku (pet puta nedeljno) bi iznosio 8.853.892,00 dinara.

Detaljan opis potrebnih finansijskih sredstava za uspostavljanje sistema vezanih za zahteve i mere uređenja tržišta u skladu sa ovim zakonom dat je u Akcionom planu za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja (Aneks II deo I Budžet, Uspostavljanje Agencije za agrarna plaćanja i Aneks II deo II Druga poglavalja Akcionog plana), Programu usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije, kao i Programu ekonomskih reformi za period 2021 - 2023. godine. Finansijski aspekt predstavlja procenu troškova koji proističu kako iz aktivnosti, odnosno investicija povezanih sa samim procesom usklađivanja zakonodavstva, tako i iz aktivnosti odnosno projekata povezanih sa implementacijom tog istog zakonodavstva. Ukupno procenjeni troškovi za uspostavljanje sistema koji su vezani za inplementaciju zahteva i mera uređenja tržišta, sprovođenje edukacija, upoznavanje proizvođača sa promenama koje će uslediti, nabavku hardvera i softvera i povećanje administrativnih kapaciteta planirano je da iznose 390.340.261 dinara. Deo ovih troškova biće finansiran iz nacionalnih sredstava, a drugi deo kroz projekte finansirane od strane Evropske unije u iznosu od 1.800.000 evra, i to: u 2021. godini - 600.000 evra, u 2022. godini - 1.020.000 evra i u 2023. godini - 180.000 evra.

7.         DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENjA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?

Donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda stvaraju se uslovi za uspostavljanje funkcionalnog i transparentnog mehanizma implementacije zahteva i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, čime će se omogućiti sprovođenje stabilne, konzistentne i predvidive poljoprivredne politike u ovoj oblasti u dugoročnom periodu. Korist od sprovođenja ovakve politike će imati svi subjekti koji posluju na tržištu u situacijama kada dođe do poremaćaja tržišta.

Standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman robe na tržište. Pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu, propisivanjem tržišnih standarda stvoriće se uslovi za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema i umanjiti rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta. Za privredne subjekte koji se bave prometom poljoprivrednih proizvoda iz sektora za koje će se propisati tržišni standardi, pozitivne posledice će se ogledati kroz veću konkurentnost na tržištu, bolju prepoznatljivost robe, veći prihod po osnovu izvoza uz stvaranje jedinstvenih kriterijuma za fer trgovinu. Uvođenjem tržišnog standarda - klasiranje trupova na liniji klanja za goveđe i svinjsko meso, a po potrebi i ovčije i kozije meso, klanice će imati mogućnost izvoza svežeg, rashlađenog i smrznutog mesa u većim količinama nego do sada, i to naročito na tržište Evropske unije. Na ovaj način će se stvoriti mogućnost za veću relizaciju izvozne kvote za juneće meso na tržište Evropske unije pod povoljnijim uslovima, u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik - Međunarodni ugovoriˮ broj 83/08).

Proizvođači imaju konstantnu potrebu da unapređuju svoje poslovanje i da izlaze u susret zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda. Na taj način, indirektnu korist od uvođenja tržišnih standarda će imati i krajnji potrošači, jer će imati u ponudi robu koja je klasirana po određenim međunarodnim standardima.

Donošenje ovog zakona će omogućiti da se u pojedinim sektorima propiše mogućnost sklapanje ugovora o proizvodnji između primarnih poljoprivrednih poizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača. To će ojačati veze prerađivača, odnosno otkupljivača i proizvođača kroz izgradnju partnerskih odnosa i dogovaranje o svim aspektima proizvodnje. Time će prerađivači, odnosno otkupljivača moći da podstiču svoju sirovinsku bazu po pitanju kvaliteta i kvantiteta sirovine, a proizvođači, odnosno otkupljivača će imati jasnije elemente pri kalkulaciji o vrsti proizvodnje kojom će se baviti, kao i mogućnost da kroz ugovorni odnos zaštite svoja prava.

Jedno od važnijih pitanja zahteva uređenja tržišta veže se za proizvođačke organizacije. U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije u formi kakve postoje u Evropskoj uniji. Broj postojećih udruženja u Republici Srbiji, koja su usko definisana i organizovana po vrsti proizvodnje, je veliki, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, ta udruženja su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su ograničene. Većina udruženja proizvođača nalazi se na niskom stepenu organizovanosti, koji karakteriše nizak stepen profesionalizacije. Poslednjih godina udruženja su sve vidljivija, pre svega u situacijama kada se pojave problemi na tržištu, ali je njihova pregovaračka moć uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od prerađivačke industrije. Proizvođačke organizacije će uvećati ekonomsku i pregovaračku snagu primarnog sektora poljoprivrede, kao i omogućiti koncentraciju proizvoda svojih članova, odnosno povećaće se potencijal ponude članova, uvođenje novih proizvodnih praksi i bolji plasman na tržište, što će dovesti do jačanja njihove tržišne pozicije, te racionalizaciju troškova proizvodnje i povraćaj ulaganja. Udruživanje na višem stepenu organizovanosti kroz proizvođačke organizacije omogućiće da se na bolji način u proizvodnim praksama vodi računa o standardima zaštite životne sredine, standardima dobrobiti životinja, bolje upravljanje sporednim proizvodima i otpadom, kako bi se zaštitio kvalitet vode, zemljišta i prirodnog okruženja, takođe, podstaći će se doprinos i održivom korišćenju prirodnih resursa i ublažavanju štetnih dejstava klimatskih promena. Proizvođačke organizacije su neophodne radi ukrupnjavanja proizvodnje i ponude, kao i radi lakšeg upravljanja kvalitetom i standardizacijom proizvoda. One sektor primarne proizvodnje čine kompaktnijim, organizovanijim i jačim. Mogućnosti nastupa na tržištu se uvećavaju, a mogu da uključe i preradu, što uvećava vrednost proizvodnje i ravnomerniju raspodelu profita. Očigledne su ekonomske koristi i prednosti takvog načina organizovanja. Iskustva novih država članica Evropske unije ukazuju na potrebu da se sa jačanjem sistema udruživanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije počne što pre, kako bi se domaći poljoprivredni proizvođači na vreme pripremili za tržišnu utakmicu sa evoprskim proizvođačima. Formiranje proizvođačkih organizacija uobičajena je praksa u državama članicama Evropske unije. Sticanjem članstva u Evropskoj uniji moguće je koristiti evropske budžetske fondove za ovu svrhu, pri čemu se kroz posebnu meru vrši kofinansiranje operativnih programa proizvođačkih organizacija, koji sadrže aktivnosti promocije, ekologije, pa i stabilizacije tržišta.

U Republici Srbiji ne postoje mere podrške koje su usmerene ka poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine kroz šemu školskog voća i povrća i šemu školskog mleka i mlečnih proizvoda kao načina podrške namenjenog deci i omladini u obrazovno-vaspitnim ustanovama, kako je to definisano Uredbom (EU) br. 543/2011 i Uredbom (EU) br. 1308/2013. Zdrava i uravnotežena ishrana je osnova dobrog zdravlja, a potrošnja voća i povrća i mleka i mlečnih proizvoda u Republici Srbiji opada zbog toga je veoma značajno podstaći potrošnju voća i povrća i mleka i mlečnih proizvoda. Primena ove mere utiče na formiranje zdravih navika u ishrani kod dece, pre svega, predškolskog i školskog uzrasta i utiče na veću konzumaciju voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda. Šema za školsko voće i povrće, odnosno mleko i mlečne proizvode je bitna ne samo sa nutricionističkog aspekta, već ima i obrazovni karakter, jer se pridaje pažnja o potrebi zdrave ishrane, čime se doprinosi borbi protiv gojaznosti među decom. Iskustva država članica Evropske unije i država u okruženju pokazuju da su ove mere široko prihvaćene kako od strane škola, tako i od strane dece i roditelja, a i samih proizvođača.

            Harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa evropskom legislativom u oblasti proizvodnje vina i meda i proizvoda od meda, stvoriće se ambijent za domaće proizvođače da koriste podršku ekvivalentnu podršci, kakvu ostvaruju evropski proizvođači, što bi doprinelo unapređenju konkurentnosti srpskih proizvođača vina i meda i proizvoda od meda, njihovom boljem pozicioniranju na inostranom tržištu, povećanju izvoznog plasmana i boljoj prepoznatljivosti ovih proizvoda iz Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Mere politike u ovim oblastima sprovodiće se kroz buduće programe za vino i za pčelarstvo, koji će, osim implementacije obaveznih elemenata i pravila ZPP, iskoristiti mogućnost prilagođavanja šema podrške specifičnostima nacionalne proizvodnje vina i meda i proizvoda od meda.

            Uspostavljanje i razvoj mera podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda u skladu sa zahtevima Evropske unije, biće omogućeno korišćenje finansijske podrške za programe promocije, a sve u cilju unapređenja njihovog tržišnog razvoja i boljeg pozicioniranja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na domaćem i stranom tržištu. Realizacijom promotivnih aktivnosti doprinosi se unapređenju konkurentnosti domaćih kompanija, ali i povećanju svesti potrošača o kvalitetu proizvoda u zemlji i inostranstvu.

Uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda stvara se mehanizam za blagovremeno i adekvatno reagovanje na tržištu u sitacijama kada dođe do tržišnih poremećaja (pada tržišne cene ispod referentne cene, primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja) čime se, pre svega, štite proizvođači od gubitaka koji mogu da uslede zbog poremećaja na tržištu. Ovim merama doprinosi se stabilizaciji tržišta. Javne intervencije zasnivaju se na kupovini proizvoda standardnog kvaliteta, koji se čuvaju u propisanim uslovima do momenta njihove kasnije prodaje na tržištu, čime se sprečava neodrživo smanjenje cena. U vremenu nižih tržišnih cena proizvođačima može se pomoći plaćanjem dela troškova skladištenja njihovih proizvoda tokom određenog vremenskog perioda. Time se privremeno smanjuje negativan uticaj kratkoročne prezasićenosti tržišta (povećanje ponude proizvoda na tržištu). Posebne i vanredne interventne mere primenjuju se u slučaju krize ili moguće krize kada je neophodno na odgovarajući način intervenisati da bi se sprečio nagli pad cena i/ili ublažile njegove posledice. Na taj način se omogućuje državi da brzo i pravovremeno reaguje u slučajevima primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja, u periodima velike neravnoteže na tržištu koja nije mogla da se predvidi i u slučaju posebnih problema.

Pozitivni efekti donošenja ovog zakona ogledaju se u stvaranju transparentnijeg i efikasnijeg zakonodavnog okvira koji će omogućiti povećanje konkurentnosti proizvođača, primenu međunarodnih standarda, što će direktno uticati na mogućnost njihovog nastupa na domaćem i međunarodnom tržištu.

8.         DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽŠNA KONKURENCIJA?

Primena ovog zakona omogućuje pravno uređen nastup svih subjekata na tržištu. Uvođenje međunarodnih standarda će direktno uticati na povećanje konkurentnosti proizvođača, kako na domaćem tako i na stranom tržištu.

Ovim zakonom se ne utiče na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i na tržišnu konkurenciju, osim u delu udruživanja poljoprivrednih proizvođača u proizvođačke organizacije i kontrole usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima.

Pravno regulisanje osnivanja proizvođačkih organizacija će omogućiti priznavanje proizvođačkih organizacije koje sprovode utvrđene ciljeve, a takođe i finansijski podstaći njihovo formiranje i rad.

U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije na način kako je to definisano Uredbom (EU) br. 1308/2013 i Delegiranom Uredbom (EU) br. 2016/232, međutim postoji veliki broj udruženja, ali ta udruženja su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su ograničene.

Tako, proizvođači voća i povrća formiraju veliki broj udruženja. Na osnovu podataka iz 2018. godine iz registra Agencije za privredne registre i sprovedene ankete izvršen je popis udruženja. U skladu sa tim, u sektoru voća postoji 212 udruženja proizvođača voća i tri udruženja proizvođača i prerađivača voća. Udruženja proizvođača voća uglavnom su specijalizovana po voćnim vrstama. U sektoru povrtarstva registrovano je 66 udruženja povrtara, a u sektoru mleka i mlečnih proizvoda 22 udruženja. Poslednjih godina, udruženja su postala sve vidljivija, uglavnom u slučajevima poremećaja na tržištu. Međutim, njihova pregovaračka moć je nedovoljna. U sektoru vina osnovano je deset udruženja i očekuje se da ova udruženja lako prerastu u proizvođačke organizacije.

Proizvođačke organizacije jesu novi privredni subjekti na tržištu Republike Srbije čije se osnivanje i prvih pet godina rada finansijski podržava, radi bolje organizacije poljoprivrednog sektora, koncentracije proizvodnje i plasmana robe na tržištu i osnaživanja pregovaračke pozicije. Ove organizacije neophodno je prepoznati, ojačati i učvrstiti njihov položaj na tržištu, kako bi se sticanjem članstva u Evropskoj uniji omogućilo korišćenje evropskih budžetskih fondova za ovu svrhu, pri čemu se kroz posebnu meru vrši kofinansiranje operativnih programa proizvođačkih organizacija, koji sadrže aktivnosti promocije, ekologije, pa i stabilizacije tržišta.

U narednoj fazi jačanja i razvoja proizvođačkih organizacija, data je zakonska mogućnost da se međusobno u istom sektoru udružuju i formiraju još krupnije subjekte, kao i da šire svoje aktivnosti u oblasti trgovine, proizvodnje i/ili prerade formiranjem udruženja proizvođačkih organizacija ili međugranskih organizacija.

Za kontrolu tržišnih standarda može se ovlastiti pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisima, koje za te poslove ispunjava propisane tehničke i kadrovske uslove (u daljem tekstu: kontrolno telo). Postojanje kontrolnog tela nije novina u našem sistemu, ali će dovesti do proširenja delokruga rada kod postojećih pravnih lica koja će biti u mogućnosti da obavljaju poslove kontrole usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima.

9.         DA LI SU ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU?

Ovaj zakona je urađen uz podršku Evropske unije u okviru Policy and Legal Advice Center (PLAC II) zajedno sa njihovim ekspertima. Takođe, ekspertska podrška pružena je i kroz projekat The Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), kao i projekat IPA 2015 "Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politikeˮ. Shodno tome, ovaj tekst zakona u najvećoj mogućoj meri je usklađen sa regulativom Evropske unije i prilagođen fazi predpristupnog perioda u kome se Republika Srbija nalazi.

U saradnji sa Ambasadom Kraljevine Holandije, u okviru Međunarodnog sajma poljorivrede 2016. godine, organizovano je predavanje o proizvođačkim organizacijama u sektoru mleka i mlečnih proizvoda i sektoru voća i povrća na kome su zainteresovana lica mogla da se upoznaju sa načinom funkcionisanja proizvođačkih organizacija u Evropskoj uniji.

Prilikom izrade ovog zakona zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne kroz učestvovanje u radu radne grupe. U radu rad radne grupe učestvovali su predstavnici reprezentativnih udruženja proizvođača voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, žitarica i uljarica, vina, proizvoda od meda, predstavnici fakulteta i instituta, predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kao i drugih nadležnih organa i posebnih organizacija.

Upostupku donošenja ovog zakona planira se sprovođenje javne rasprave isticanjem ovog zakona na internet stranici Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i portalu e-uprave. U periodu sprovođenja javne rasprave sva zainteresovana lica moći će da dostave svoje pisane komentare, sugestije i primedbe poštom, odnosno elektronskom poštom.

10.       KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENjEM ZAKONA NAMERAVA?

Tokom primene zakona sprovodiće se mere koje su propisane, a predviđeno je uspostavljanje sistema kroz planirane projekte, obuke i promotivne aktivnosti.

Potrebno je napomenuti da je za pojedine oblasti ostvarena pomoć kroz TAIEX obuke, koje se planiraju i u budućnosti, i to za izradu podzakonskih akata i implementaciju ovog zakona, kao i upoznavanje zainteresovanih strana sa novinama u ovom zakonu. Takođe, kroz Twinning projekat "Jačanje i usklađivanje administrativnih kapaciteta za uspostavljanje uređenja tržišta poljoprivrednih proizvodaˮ planiraju se aktivnosti na implementaciji zakona, i to izrada podzakonskih akata, održavanje obuka zaposlenih, uspostavljanje Registra trgovaca voćem i povrćem, nabavka hardvera i softvera, izrada edukativnih i promo materijala radi upoznavanja zainteresovanih strana i šire javnosti sa odredbama ovog zakona.

Kroz Twinning projekat "Podrška uspostavljanju sistema klasifikacija trupova u skladu sa ZPP" urađena je analiza stanja u Republici Srbiji i trebalo bi da se nakon donošenja ovog zakona donesu podzakonskih akata i sprovedu aktivnosti usklađivanja sistema klasiranja trupova na liniji klanja.

Za primenu ovog zakona neophodno je preduzeti i odgovarajuće regulatorne aktivnosti, koje se, pre svega, zasnivaju na donošenju podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, i to:

1) Odluka kojom se utvrđuje Lista proizvoda (član 3. stav 2);

2) Pravilnik o organizaciji Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS) i drugim pitanjima od značaja za STIPS (član 5. stav 4);

3) Pravilnik o tržišnim standardima i uslovima za korišćenje drugih zahteva za stavljanje na tržište, izuzecima od primene tržišnih standarda i drugih zahteva, kao i sadržini i načinu izdavanja dokumenta o usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima i vođenju evidencije ovih dokumenata, načinu sprovođenja kontrole usklađenosti proizvoda sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima, pratećim obrascima i drugim pitanjima od značaja za primenu i kontrolu tržišnih standarda i drugih zahteva (član 7. stav 4);

4) Pravilnik o uslovima i načinu za obavljanje klasiranja u objektima za klanje, uslovima koje treba da ispunjava lice koje obavlja klasiranje, načinu prikupljanja podataka o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, klasama i cenama i rokovima dostavljanja tih podataka i drugim pitanjima od značaja za klasiranje trupova (član 8. stav 4);

5) Pravilnik o tehničkim, kadrovskim i drugim uslovima koje treba da ispuni kontrolno telo za obavljanje poslova kontrole usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima (član 9. stav 6);

6) Odluka o visini naknade za poslove koje obavlja kontrolno telo za obavljanje poslova kontrole usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima (član 9. stav 7);

7) Pravilnik o uslovima za upis u Registar trgovaca, sadržini i načinu vođenja Registra trgovaca, uslovima pod kojim se trgovac voćem i povrćem može ovlastiti za kontrolu usklađenosti voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima, kao i pratećim obrascima (član 10. stav 2);

8) Pravilnik o vrsti podataka koje se dostavljaju u sektoru šećera, radi praćenja tržišnih kretanja, kao i načinu i rokovima za dostavljanje tih podataka (član 12. stav 2);

9) Pravilnik o vrsti podataka koje dostavlja prvi otkupljivač mleka, radi praćenja tržišnih kretanja, kao i načinu i rokovima za dostavljanje tih podataka (član 13. stav 2);

10) Pravilnik o klasama kvaliteta i drugim uslovima za stavljanje na tržište proizvoda iz sektora hmelja, tehničkim, kadrovskim i drugim uslovima koje treba da ispuni sertifikaciono telo, uslovima i načinu za sertifikaciju hmelja, izuzecima koji ne podležu sertifikaciji, kao i pratećim obrascima (član 14. stav 2);

11) Pravilnik o vrsti podataka koji se dostavljaju u sektoru duvana, radi praćenja tržišnih kretanja, kao i načinu i rokovima za dostavljanje tih podataka (član 15. stav 2);

12) Pravilnik o uslovima i načinu za priznavanje proizvođačke organizacije, kao i obrazac zahteva za priznavanje proizvođačke organizacije i drugim pitanjima od značaja za priznavanje proizvođačke organizacije (član 17. stav 4);

13) Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku za osnivanje i prvih pet godina rada proizvođačke organizacije, maksimalni iznos prihvatljive finansijske podrške po godinama i za ukupan petogodišnji period, pratećim obrascima i drugim pitanjima od značaja za osnivanje i rad proizvođačke organizacije (član 18. stav 5);

14) Pravilnik o uslovima i načinu priznavanja udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija i drugim pitanjima od značja za osnivanje i rad udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija (član 20. stav 5);

15) Pravilnik o merama za prilagođavanje ponude poljoprivrednih proizvoda zahtevima tržišta (član 21. stav 2);

16) Pravilnik o posebnim tržišnim zahtevima kojima se uređuje ponuda u sektoru vina i načinu njihovog sprovođenja, kao i drugim pitanjima od značaja za prilagođavanje ponude u sektoru vina, radi stabilizacije tržišta (član 22. stav 3);

17) Pravilnik o sektorima u kojima su ugovori između poljoprivrednih proizvođača i otkupljivača, odnosno prerađivača obavezni, kao i obavezne elemente ovih ugovora i druga pitanja od značaja za ove ugovorne odnose (član 23. stav 4);

18) Uredba o uslovima, korisnicima mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na javnu intervenciju i načinu pod kojim se sprovodi javna intervencija, vrsti, količini i načinu otkupa poljoprivrednog proizvoda koji je predmet javne intervencije, načinu formiranja i utvrđivanja nivoa interventne cene ako je potrebno, periodu sprovođenja javne intervencije, uslovima u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije, uslovima i načinu skladištenja otkupljenih poljoprivrednih proizvoda, kao i finansijskim sredstvima i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje javne intervencije (član 25. stav 8);

19) Odluka o kriterijumima za određivanje referentne cene i referentnoj ceni poljorivrednih proizvoda (član 25. stav 3);

20) Uredba o uslovima, korisnicima mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na kupovinu poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije i načinu prodaje proizvoda koji su bili predmet javne intervencije, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije (član 25. stav 9);

21) Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije (član 25. stav 10);

22) Uredba o uslovima, korisnicima mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku privatnom skladištenju i načinu pod kojima se sprovodi podrška privatnom skladištenju, vrsti i količini poljoprivrednog proizvoda koji je predmet podrške privatnom skladištenju, uslovima u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju, periodu privatnog skladištenja, načinu utvrđivanja visine sredstava za podršku privatnom skladištenju, finansijskim sredstvima za sprovođenje podrške privatnom skladištenju, uslovima i načinu skladištenja i sadržini ugovora, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje podrške privatnom skladištenju (član 26. stav 5);

23) Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju (član 26. stav 6);

24) Uredba o vrstama posebnih interventnih mera, uslovima i načinu sprovođenja posebnih interventnih mera, finansijskim sredstvima za njihovo sprovođenje, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje posebnih interventnih mera (član 28. stav 4);

25) Program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda (član 29. stav 1);

26) Program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru voća i povrća (član 29. stav 1);

27) Pravilnik o sprovođenju Programa mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda, koji se donosi uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete i ministra nadležnog za poslove zdravlja (član 29. stav 4);

28) Pravilnik o sprovođenju Programa mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru voća i povrća, koji se donosi uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete i ministra nadležnog za poslove zdravlja (član 29. stav 4);

29) Program za održive operativne programe na tržištu voća i povrća (član 30. stav 2);

30) Pravilnik o načinu odobravanja operativnog programa i načinu isplate za sprovođenje operativnog programa obrascu operativnog programa, kao i pratećim obrascima (član 30. stav 9);

31) Program za vino (član 31. stav 1);

32) Pravilnik o uslovima, korisnicima mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku, načinu sprovođenja Programa za vino i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podršku po vrsti mera, kao i maksimalnim iznosima sredstva po korisniku mera uređenja tržišta i drugim pitanjima od značaja za mere podrške za uređenje tržišta u sektoru vina (član 31. stav 3);

33) Program za pčelarstvo (član 32. stav 1);

34) Pravilnik o uslovima, korisnicima mera uređenja tržišta koji ostvaruju pravo na podršku, načinu sprovođenja Programa za pčelarstvo i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podršku po vrsti mera, kao i maksimalnim iznosima sredstva po korisniku mera uređenja tržišta i drugim pitanjima od značaja za mere podrške za uređenje tržišta u pčelarstvu (član 32. stav 3);

35) Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava za mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednim proizvodima za koje se sprovode ove mere, prihvatljivim troškovima za aktivnosti u okviru Programa mera podrške informisanja i promocije, kriterijumima za izbor ovog programa, maksimalnim iznosima sredstava po korisniku mera uređenja tržišta, kao i pratećim obrascima i drugim pitanjima od značaja za mere podrške informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda (član 34. stav 2);

36) Godišnja uredba o raspodeli sredstava za zahteve i mere uređenja tržišta (član 36. stav 1);

37) Pravilnik o načinu obavljanja kontrole na licu mesta (član 38. stav 7);

38) Uredba o uslovima za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola dozvole za uvoz, odnosno izvoz za poljoprivredne proizvode, pratećim obrascima i drugim pitanjima od značaja za izdavanje dozvole za uvoz, odnosno izvoz poljoprivrednih proizvoda (član 39. stav 2);

39) Uredba o uslovima, načinu, vrsti, rokovima za polaganje i vraćanje sredstava osiguranja kojim se garantuje da će poljoprivredni proizvodi biti uvezeni, odnosno izvezeni za vreme važenja dozvole (član 39. stav 4);

40) Uredba o uslovima, načinu i metodama za raspodelu tarifnih kvota, vrsti poljoprivrednih proizvoda za koje su određene tarifne kvote, obimu tarifnih kvota i obrascu zahteva za dodelu tarifne kvote, načinu i rokovima izveštavanja o uvozu u okviru tarifnih kvota, kao i drugima pitanjima od značaja za raspodelu tarifnih kvota (član 40. stav 5);

41) Uredba o vrstama vanrednih interventnih mera, odnosno hitnih vanrednih interventnih mera, uslovima, licima koja ostvaruju pravo na ove interventne mere i načinu njihovog sprovođenja, finansijskim sredstvima za njihovo sprovođenje, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje vanrednih interventnih mera, odnosno hitnih vanrednih interventnih mera (član 41. stav 7).

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, 04.02.2021.