SRBIJA POBOLJŠALA REJTING POSLOVANJA

Srbija se nalazi u grupi zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom, navodi se u januarskom izveštaju, rejting agencije "Dan i Bredstrit".

Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

Trgovina i poslovno okruženje

Podaci za treći kvartal 2017. godine pokazuju da su direktne strane investicije u Srbiji povećane za impresivnih 12,9 odsto na godišnjem nivou, što implicira ukupni priliv u 2017. godini od 2,1 milijarde evra što je oko 40 odsto ukupnih direktnih stranih investicija u regionu zapadnog Balkana prošle godine.

Snažan rast investicija rezultat je dva glavna faktora. Prvi je jačanje evropske ekonomije što je osnažilo poverenje investitora i pokrenulo ekspanziju investicija na periferiji Evropske unije, naročito u proizvodnju.

Drugi razlog jesu napori koje je sadašnja vlast uložila u privlačenje direktnih stranih investicija pomoću promotivnih aktivnosti, reforme komercijalnog okruženja i investicionih paketa prilagođenih za velike strane kompanije - kaže se u izveštaju.

Ozbiljan nedostatak - priključak za struju

Unapređenje komercijalnog okruženje u Srbiji je nastavljeno. Prema izveštaju Svetske banke o poslovanju za 2018. godinu (Doing Business 2018 report), Srbija sada ima treće najbolje komercijalno okruženje na Balkanu (posle Makedonije i Kosova) i nalazi se na 43. mestu na svetu, što je napredak u odnosu na 47. mesto pre godinu dana i 91. mesto pre tri godine.

Oblasti u kojima je Srbija ostvarila najbolje rezultate su izdavanje građevinskih dozvola (10. mesto na svetu) na osnovu niskih troškova i malog učešća birokratije; i prekogranična trgovina (23. mesto) na osnovu niskih troškova uvoza i izvoza kontejnera. Takođe, napredak je ostvaren kod sledeća tri indikatora: pokretanje firme, prijava imovine i izvršenje ugovora, budući da su procedure postale jeftinije, brže ili i jedno i drugo.

U ovom kontekstu, jedina oblast gde postoje ozbiljni nedostaci jeste dobijanje priključka za električnu energiju (96. mesto), jer je to naporan proces koji traje četiri meseca i košta oko 12,500 dolara.

Dugoročni ekonomski izgledi

Radovi na brzoj pruzi koja povezuje Beograd i Budimpeštu su konačno otpočeli na deonici dužine 34,5 kilometara između Beograda i Stare Pazove. Radove finansira kineska Exim banka a izvode dve kineske kompanije pod pokroviteljstvom kineske Vlade kao deo inicijative "Pojas i put". Krajnji cilj je uspostavljanje brze pruge između luke Pirej u Grčkoj, koja je u vlasništvu "China Ocean Shipping Company", i tržišta zapadne Evrope kojom će kineski izvoznici moći da prevoze svoju robu.

Srećom, Srbija će moći da koristi ovu prugu po njenom završetku 2023. godine za izvoz svojih proizvoda i pored povećane proizvodnje dobara kineskih kompanija koje su uspostavile svoje poslovanje u zemlji, ukazuju u izveštaju.

Prijem Srbije u članstvo STO tapka u mestu

Međutim, ministar trgovine priznao je da prijava Srbije za članstvo u STO (WTO) tapka u mestu, čineći je jednom od samo tri države u Evropi (pored BiH i Belorusije) koje nisu članovi ove organizacije.

Prepreka za članstvo je domaći zakon koji zabranjuje uvoz GMO a čijem se ukidanju javnost protivi. Kao rezultat toga, izvoznici van država Evropske unije (sa kojima Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini) suočavaju se sa prosečnom carinskom stopama od 6,3 odsto na prodatu robu. Vlada je sigurna da može da održi efektivnu zabranu povlačenjem zakona i uvođenjem novih pravila koja će zabraniti uvoz GMO ali ostaje da se vidi da li će to dobiti odobrenje parlamenta i javnosti.

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 06.02.2018.
Naslov: Redakcija