Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Od 1. juna 2017. godine optuženima za obljubu deteta sudovi u Srbiji neće moći da izreknu kaznu manju od pet godina zatvora. Maksimalna kazna za ovo delo je do 12 godina zatvora, odnosno 15 godina ako je žrtva pretrpela i teške povrede


Ove zime Srbiju uznemiruje niz presuda pedofilima kojima se (sa retkim izuzecima) izriču gotovo minimalne kazne. Za promenu svesti sudija koje uglavnom teže da izriču manje presude trebaće mnogo vremena, ali Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: KZ), koji stupa na snagu 1. juna 2017. godine odmah će pooštriti kriterijume.

Z.B. (61) prvostepeno je krajem 2016. godine osuđen na tri godine i dva meseca zbog obljube rođake, koja je trajala čak pet godina - od devojčicine šeste godine. Sud mu je pre nekoliko dana odredio kućni pritvor sa nanogicom, do izricanja pravosnažne presude od strane Apelacionog suda.

Nadajmo se da je ovo jedna od poslednjih ovakvih presuda u Srbiji. Ta nada ima osnova jer je odredbama novog KZ-a predviđen je niz izmena kojima će kazne pedofilima biti značajano pooštrene.

Za početak, neki novi Z.B. će za obljubu nemoćnog lica ili deteta moći da dobije najmanje pet godina zatvora, a maksimalno 12 godina.

 Takođe, pedofili koji svesno pristupaju porno sadržajima (fotografijama, snimcima) maloletnika, takođe će odgovarati krivično - novčano ili sa šest meseci zatvora.

Onaj koji navede dete da prisustvuje polnim radnjama, silovanju, biće kažnjen zatvorom od jedne do osam godina, dok će u slučaju upotrebe sile ili pretnje učinilac ovog krivičnog dela biti kažnjen zatvorom u trajanju od dve do deset godina.

Ipak, izmena KZ-a je samo jedan deo rešenja. Problem većim delom leži u sudskoj praksi, o čemu govori Milan Antonijević, direktor komiteta pravnika za ljudska prava YUKOM.

- Zakoni u zemljama Evropske unije koji se tiču sankcionisanja pedofila slični su srpskim. Razlika je u praksi. Postoji odstupanje od sprovođenja zakona, procesi traju predugo. Takođe, sudije previše cene olakšavajuće okolnosti za okrivljene, a premalo pažnje obraćaju na efekat koji blaga kazna proizvodi u javnosti i način na koji utiče na žrtve i njihove porodice. U tom slučaju, nije čudno da imamo najave privatnih razračunavanja oštećenih i optuženog - objašnjava Antonijević.

Direktor YUCOM-a je imao na umu slučaj D.Ž. (66), osuđenog pred Višim sudom na samo dve godine i četiri meseca zatvora zbog pokušaja obljube devojčice, a do pravosnažnosti presude pušten je na slobodu...

Ispravljanje problema sporosti sudova nešto je na čemu se već godinama insistira, ali, ako smo već osuđeni na spora suđenja - zbog čega sudije insistiraju na blagim presudama?

- Generalno, u svim krivičnim delima presude se donose bliže minimumu. Zašto je to tako? Za odgovor na to pitanje potrebna je šira diskusija, jer se postavlja pitanje da li je taj period koji se provede u zatvoru dovoljan da se rehabilituje pojedinac - kaže Antonijević.

Jedan od retkih primera strožih kazni izrečenih pedofilima predstavlja presuda Apelacionog suda u Nišu koji je prošlog meseca potvrdio presudu Višeg suda kojom je G.V. (58) osuđen na 10 godina zatvora jer je u dva navrata tokom 2014. godine napastvovao svoju u to vreme četvorogodišnju ćerku.

Izvor: Vebsajt Blic, M. Jovićević, 06.02.2017.
Naslov: Redakcija