ZA OTVARANJE NEKATEGORISANOG HOTELSKOG SMEŠTAJA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA BIĆE NEOPHODNA SAGLASNOST SKUPŠTINE STANARA: HOSTELI KOJI SE VEć NALAZE U ZGRADAMA IMAćE ROK OD šEST MESECI DA PRIBAVE SAGLASNOSTI SKUPšTINE STANARA

Mnogi vlasnici stanova na dobrim lokacijama, koji imaju preduzetničkog duha, prethodnih godina su svoje nekretnine pretvarali u hostele. Najviše takvih ima tamo gde najčešće svraćaju turisti - u prestonici. Ovi ugostitelji otvarali su svoja vrata strancima sa rančevima na leđima, ne mareći za primedbe komšija na buku, danonoćno uznemiravanje zbog dolaska gostiju i smeće koje ostavljaju po hodnicima. Sada će za sve da pitaju komšije.

Gradski menadžer Beograda, Goran Vesić, najavio je da uskoro nijedan hostel neće moći da radi ukoliko vlasnik nema odobrenje većine stanara. Skupština grada Beograda trebalo bi da tokom marta 2016. godine donese ovu odluku, a do tada neće izdavati nove saglasnosti za otvaranje hostela.

- Formirana je radna grupa za izradu Odluke, koja će se odnositi i na sav nekategorisani hotelski smeštaj u koji spadaju i apartmani - rekao je Vesić. - Hosteli koji se već nalaze u prostorijama zgrada, imaće rok od tri do šest meseci da pribave potrebnu saglasnost.

Vesić je istakao da Grad nije protiv otvaranja hostela, ali da mora da postoji red i da ne može neko da otvori hostel, a da ometa život drugih ljudi.

- Komšije se žale na buku iz tih stanova, da ne postoji vreme kada se prijavljuju i odjavljuju, već im nekad gosti zvone na interfon i bude ih tokom noći. Dešavalo se da neko zakupi stan od 100 kvadrata i nagura u njega 20 kreveta. Vreme je da se uvede red. Osim toga, plaćaju vodu kao da u stanu živi porodica, a u njega dolazi više desetina ljudi - rekao je Vesić.

Precizan broj registrovanih, ali i neregistrovanih hostela u Srbiji ne postoji. Prema rečima Žarka Gvera, generalnog sekretara Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije, koji je član međunarodnog saveza "Hosteling internešnal" samo u Agenciji za privredne registre ima ih oko 200. Ta cifra, međutim, daleko je od stvarne, jer se vlasnici i firme menjaju i zatvaraju, a ne brišu se iz APR. Takođe, ima i mnogo onih koji nisu ni registrovani.

- Po našoj evidenciji, u Srbiji posluje oko 130 hostela, od čega su 93 u Beogradu. Bar se tako nazivaju, iako ne ispunjavaju svi standarde - kaže Gvero.

Da biznis sa hostelima treba da se dovede u red, smatra i Gvero, ali kako navodi, ako se donese odluka, da stanari odlučuju hoće li u zgradi biti ili ne hostel, nije sigurno koliko će to biti merodavno.

- Hosteli, naročito oni koji su registrovani u zgradama, trebalo bi da sve komunalije plaćaju u skladu sa potrošnjom, a ne da nečiji biznis izdržavaju stanari zgrade - smatra Gvero.

Da bi ispoštovali proceduru, vlasnici hostela trebalo bi da prijave firmu za pružanje usluga kraćeg boravka u Agenciji za privredne registre. Trebalo bi da na svakih 10 kreveta obezbede jedno kupatilo, a svaki krevet mora imati stočić sa lampom. Jedan od bitnijih uslova je da se dobije protivpožarna dozvola. Posle prijave turističkoj inspekciji mogu početi sa radom.