DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE: Izmeniti zakone o mreži sudova, o nadležnosti sudova, ali i odluke o potrebnom broju sudija i pratećeg osoblja, naročito sudijskih pomoćnika i savetnika
Društvo sudija Srbije poslednjih deset godina intenzivno ukazuje na neravnomernu opterećenost sudova i sudija, koja je višestruko povećana "takozvanom reformom od 2009. godine", navela je predsednica tog strukovnog udruženja Snežana Bjelogrlić.
"Istina, stanje je malo bolje počev od 2014. godine nakon zakonskih izmena, ali je još uvek znatno lošije u odnosu na ono od pre 2009. godine. Neravnomerna opterećenost znači da pojedini sudovi ili sudije imaju optimalan broj predmeta u radu, dok ih drugi imaju nekoliko puta, pa i nekoliko desetina puta više", rekla je Bjelogrlić.
Prema njenim rečima, "Beograd, u čijim sudovima se rešava više od 60 odsto svih predmeta u Srbiji, predstavlja najupečatljiviji primer neravnomerne opterećenosti i preopterećenosti sudija brojem predmeta".
"Kad sudija u Višem sudu u Beogradu ima 1.000 i više predmeta u radu ili kad sudija u Trećem osnovnom sudu u Beogradu svakog meseca dobija po skoro 100 predmeta, uostalom, kad sudija Vrhovnog kasacionog suda svakog meseca dobija u rad po 60 i više predmeta, jasno je da sporovi ne mogu da budu rešeni podjednako brzo i dobro kao u onim sudovima koji nisu toliko opterećeni", objasnila je Bjelogrlić.
Ona je naglasila da to utiče na efikasnost i kvalitet rada i sudija i sudova i, naročito, na nezadovoljstvo građana, a time se slabi ugled sudstva.
"Taj nedostatak može da se prevaziđe, i drago nam je što je Ministarstvo pravde imalo sluha za predlog Društva sudija Srbije i u nacrt naredne petogodišnje strategije razvoja pravosuđa stavilo beogradsko pravosuđe kao posebnu temu za razmatranje", rekla je Bjelogrlić.
Ukazala je i da je potrebno pažljivo preispitati i izmeniti zakone o mreži sudova, o nadležnosti sudova, ali i odluke o potrebnom broju sudija i pratećeg osoblja, naročito sudijskih pomoćnika i savetnika.
"Treba prestati sa praksom da zaposleni u pravosuđu, i fakultetski obrazovani, štaviše čak i oni sa položenim pravosudnim ispitom, besplatno godinama rade u pravosuđu i da smatraju srećom kad konačno počnu da dobijaju platu, makar to bilo i po ugovoru na određeno vreme", naglasila je Bjelogrlić.
Da bi pravosuđe bilo kvalitetno i efikasno potrebno je, navela je, obezbediti i druge uslove za rad – smeštajne i tehničke, uslove za stručno usavršavanje sudija i ostalih zaposlenih, kao i odgovarajući materijalni položaj za sve u pravosuđu.
Na pitanja da li je teže suditi u manjoj sredini nego u velikim gradovima, ona je rekla da i u manjim sredinama ima složenih predmeta koji iziskuju izuzetna znanja i sposobnosti sudija i veliku medijsku pažnju.
"U manjim sredinama je otežavajuća okolnost što se većinom svi poznaju, pa je u javnosti teže ostaviti utisak nepristrasnosti. Sudijski poziv uopšte je složen i težak i, pored znanja i komplikovanih veština, zahteva i određene lične osobine i sposobnosti, najpre sposobnost da se oduprete pritiscima, a njih uvek ima i u manjim i u većim sredinama", rekla je Bjelogrlić, koja je vršilac funkcije predsednice Osnovnog suda u Ivanjici.
Izvor: Vebsajt Danas, 03.01.2020.Naslov: Redakcija