ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Izričito zabranjeno ubacivanje, u ugovore i opšte uslove poslovanja, kaznene odredbe za jednostrano raskidanje ugovora od strane potrošača

Prema istraživanju Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" mobilni operateri obmanjuju potrošače na devet načina, od nezakonitih odredbi u ugovorima do naplaćivanja usluga koje nisu pružene.

U Efektivi navode da je ubacivanje u ugovore i opšte uslove poslovanja kaznene odredbe za jednostrano raskidanje ugovora od strane potrošača izričito zabranjena Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Na primer, u slučaju ugovora na dve godine, ukoliko korisnik posle šest meseci odluči da raskine ugovor, mobilni operater zahteva da isplati i preostalih 18 meseci ugovora i to bez obzira da li pruža usluge ili ne.

U ovom udruženju napominju i da Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon) zabranjuje kompanijama da prosleđuju podatke korisnika agencijama za naplatu potraživanja.

"Ova zloupotreba ide dotle da agencija čak zove članove potrošačeve porodice i komšije i predočava im da je njihov rođak odnosno komšija nesavestan platiša, to jest neko ko neće da izmiruje svoje dugove, čime mu teško narušava ugled u porodici i najbližem okruženju. Za to vreme operater izbegava svaku odgovornost zbog duboko neetičkog i nezakonitog ponašanja agencije koju je ilegalno angažovao radi naplate potpuno neosnovanog potraživanja", navode u Efektivi.

Mobilni operateri, prema tvrdnjama Efektive, u nekim slučajevima ne prihvataju zahtev za raskid ugovora već nastavljaju da šalju račune, čak iako nema uslova za pružanje usluge, na primer nepostojanje uslova za korišćenje interneta ili slab mobilni signal.

Još jedan način na koji operateri, prema tumačenju udruženja, obmanjuju kupce su akcije "telefon za dinar". Oni tvrde da se potrošačima nigde ne objašnjava da ne postoji telefon čija je proizvodna cena od jednog dinara, već da se zaključuje ugovor o kupovini telefona na rate koje budu uključene u mesečnu pretplatu.

"Često se nudi i popust na mesečnu pretplatu ukoliko potrošač dodatno ne uzme i aparat. Sama visina popusta često pokazuje da je za novčanu razliku popusta koju potrošač ostvari, jeftinije kupiti telefon kod drugog trgovca nego ga uzeti u okviru ponuđenog paketa", napominju u Efektivi.

Takođe, tvrde da obmana potrošača postoji i kod utvrđivanja nekog minimalnog roka u kom se usluga mora koristiti kod jednog operatera da bi korisnik ostvario pravo prebacivanja broja kod drugog operatera. Nikakav rok ne postoji ni u Zakonu o zaštiti potrošača niti u Zakonu o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 - odluka US i 62/2014).

Zakon o zaštiti potrošača predviđa i da prodavci dostavljaju račune za pružene usluge u kojima potrošač može da prati mesečnu potrošnju.

Kod mobilne telefonije pak operateri dostavljaju podaci sa određenim kašnjenjem.

"Na taj način on se dovodi u neku vrstu zablude, jer kad dobije stanje, on misli da mu je preostao određeni broj plaćenih jedinica (minuta, poruka ili megabajta), a zapravo je to stanje od prethodnog dana, te on dodatnih trošenjem jedinica zapravo premašuje plaćeni paket, a što se dodatno tarifira", navodi se u istraživanju Efektive.

Ovo dovodi i do još jedne obmane, a to je tarifiranje usluga van ugovorenog paketa, po višestruko većoj ceni od realne, što krši i Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o obligacionim odnosima.

Na kraju, sada je već višegodišnja praksa mobilnih operatera da zaokružuju pozive na minut, pa se tako razgovor u trajanju od jednog minuta i jedne sekunde naplaćuje kao dva minuta.

"Potrošaču se naplaćuje usluga koju on nije koristio, a Zakon o zaštiti potrošača propisuje upravo suprotno - plaćanje računa u skladu sa utrošenim", zaključuju u Udruženju Efektiva.