Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Ministarstva rada i zdravlja pojačavaju kontrole izabranih lekara koji često otvaraju bolovanje i komisija koje odobravaju bolovanja duža od 30 dana. Deo stručne javnosti zalaže se da osobi koja dobije psihijatrijsku "F" dijagnozu i ode na bolovanje automatski treba oduzeti dozvolu za oružje i vozačku dozvolu


Oko 11 odsto ljudi bilo je na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga, pokazuju rezultati kontrole koju je uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Od januara do oktobra prošle godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad na zahtev poslodavca (708 slučajeva) i matične filijale (445 slučajeva).

Međutim, u Ministarstvu zdravlja kažu da je ovo samo početak rigoroznijih kontrola i da će u ovoj godini doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće "izvlače". Često su to depresija, stres na poslu, bolovi u leđima, vrtoglavica…

Na pitanje kako stati na put odlasku na lažno bolovanje, u RFZO-u kažu da sa njihovog stanovišta postoji problem sa bolovanjima ljudi koji se nalaze na lečenju u dnevnoj bolnici za psihijatrijske bolesti, s obzirom na to da takvo lečenje traje jako dugo.

"Smanjenje broja slučajeva privremene sprečenosti za rad moguće je povećanim nadzorom nad radom ovih ustanova i propisivanjem dužine trajanja lečenja u dnevnoj bolnici", tvrde u RFZO-u.

Za veću kontrolu rada lekara koji su u poziciji da indikuju bolovanja zalaže se i docent dr Ivana Stašević-Karličić, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Ona objašnjava da treba korigovati kriterijume koji se tiču procedure davanja bolovanja i uspostaviti strože mehanizme sankcionisanja lekara koji zloupotrebljavaju svoju poziciju.

Što se pacijenata tiče, dr Stašević-Karličić kaže da ih treba edukovati da shvate da je njihov zdravstveni karton sudsko-medicinska dokumentacija i da postoje situacije u budućnosti kada im lažne dijagnoze mogu znatno odmoći u nekim važnim životnim situacijama.

Dijagnoza je uvek lekarska tajna i ostaje između lekara i pacijenta. Bolovanja sa osnovom dijagnoze teške depresije, kao i drugih koje nisu psihijatrijske, imaju moralnu i etičku dimenziju. Sve lažne dijagnoze koje služe zloupotrebi za potrebe regulisanja radnog odnosa, odgovornost su i lekara i pacijenta. Postoje jasni dijagnostički kriterijumi i skale za brzu procenu, čiji skor jasno detektuje oboljenje. Tu su i kriterijumi na osnovu kojih se pacijentu savetuje odsustvo s posla za vreme bolesti. Ali, na savesti lekara jesu i dijagnoza i preporuka. Postoji mogućnost da lekar svesno u medicinskoj dokumentaciji opiše sve simptome koji odgovaraju dijagnozi, a da ih pacijent uopšte nema – tvrdi dr Stašević-Karličić.

Vreme lečenja psihijatrijskih bolesti je različito, zavisno od težine bolesti. Kada lekari procene da više nema potrebe da čovek bude na bolovanju, on se automatski vraća na posao, bez obzira na to zbog koje je psihijatrijske bolesti bio na bolovanju.

Svako mišljenje lekara da više nema potrebe za bolovanjem znači da je ta osoba u potpunosti spremna da se vrati na posao. Ako to nije slučaj, zaposleni se šalje na procenu radne sposobnosti, što je domen ustanova koje se bave medicinom rada – dodaje dr Stašević-Karličić.

Prema mišljenju prof. dr Aleksandra Milovanovića, direktora Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", najviše se vara na dijagnozama koje su teško proverljive, poput anksioznosti i depresije, ali i vrtoglavice. Njegov predlog je da osobi koja dobije psihijatrijsku "F" dijagnozu i ode na bolovanje automatski treba da se oduzmu dozvola za oružje i vozačka dozvola, sve dok se ne završi proces lečenja. To bi, smatra on, automatski smanjilo zloupotrebu odlaska na bolovanje, jer ljudima teško pada činjenica da ne mogu da voze.

Nakon toga trebalo bi uraditi reviziju sposobnosti te osobe, da li može normalno da obavlja svoj posao, da vozi automobil i da ima dozvolu za oružje. Siguran sam da bi to mnoge odvratilo od odlaska na lažno bolovanje jer bi ih mrzelo da prolaze te procedure. Do 2006. godine drugostepene komisije koje odlučuju o bolovanjima nalazile su se kod nas, ali su onda preseljene u RFZO, što po mom mišljenju nije dobro. Ovako ispada da se funkcioniše po sistemu "kadija te tuži, kadija ti sudi". Mnogo bi bolje bilo ukoliko bismo se mi sa medicine rada time ponovo bavili – pojašnjava dr Milovanović.

Za kraća bolovanja, do 30 dana, građani se kod lekara najčešće pretvaraju da imaju problema sa bolovima u trbuhu, pojašnjava dr Vesna Janjušević, direktorka beogradskog Doma zdravlja "Stari grad". Ako su vešti, pacijenti mogu da "isfoliraju" i bolove u leđima, ali i da "prevare" testove na osnovu kojih se može utvrditi prisustvo bolesti. Iskustva lekara pokazuju da ljudi koji strahuju za svoj posao i oni kojima znači svaki dinar od plate ne idu na bolovanje čak ni onda kada su stvarno bolesni, ali da se zato onima koji imaju dodatne poslove i ne žive samo od plate – izostajanje sa posla isplati.

U nekim državama postoje posebne komisije koje obilaze zaposlene dok su na bolovanju i ukoliko ih ne pronađu u bolnici ili kod kuće, mogu da predlože poslodavcu i davanje otkaza "lažnom" bolesniku. Ima slučajeva da poslodavci angažuju čak i detektivske agencije da im u tome pomognu.

U prvih devet meseci 2017. godine 213.281 osoba u Srbiji je bila na bolovanju. Dijagnoze koje su sprečavale odlazak na posao u prošloj godini donekle se razlikuju u odnosu na pretprošlu. Tokom 2017. za oko pet odsto manje u odnosu na 2016. godinu otvarala su se bolovanja zbog održavanja trudnoće, a nešto više se ostajalo kod kuće zbog duševnih poremećaja, bolesti mišićno-zglobnog sistema, povreda i trovanja...

U RFZO-u objašnjavaju da lekarske komisije ocenjuju privremenu sprečenost za rad dužu od 30 dana. Ocena se donosi na osnovu neposrednog pregleda i medicinske dokumentacije, u skladu sa medicinsko-doktrinarnim standardima za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Na pitanje da li je moguće da se odlazak na bolovanje odobrava i kada to nije opravdano, u ovoj instituciji napominju da svako neopravdano odobravanje privremene sprečenosti za rad povlači i odgovornost stručno-medicinskog organa za takvo postupanje. Međutim, nisu precizirali o kakvim je tačno kaznama reč.

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar nedavno je izjavio da u smederevskoj železari postoji pojava da, kada krenu sezonski radovi, "naprasno veliki broj radnika" otvara bolovanje i da postoji indicija da nisu ispunjeni uslovi za bolovanje, već da oni idu da obavljaju sezonske radove.

Želimo da proverimo te naloge. Uradiće se kontrola i nijedan radnik neće ni najmanje biti oštećen, ko god ima razloga da bude na bolovanju, apsolutno će biti, ali onaj ko nema razloga za bolovanje, moraće da se vrati na posao – istakao je Lončar.

I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević nedavno je naglasio da će se problem bolovanja rešavati sa Ministarstvom zdravlja i da će svi koji zloupotrebljavaju bolovanja biti sankcionisani.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 04.01.2018.
Naslov: Redakcija