Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZLOUPOTREBA TUĐE INTERNET KONEKCIJE PRI IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA: Ukoliko neko koristi internet konekciju druge osobe neovlašćeno, u određenim slučajevima može postojati i krivična odgovornost osobe koja je to učinila, u zavisnosti od toga koja je namera postojala i koje su radnje preduzete. Da bi samo korišćenje bilo kažnjivo, Krivični zakonik predviđa postojanje elementa zaštite na računaru ili računarskoj mreži ovlašćenog korisnika


Nedavno je u akciji "Armagedon" protiv pedofilije i dečje pornografije uhapšen R. K. (39), koji se tereti da je u dužem vremenskom periodu pribavljao za sebe i razmenjivao pornografski foto i video materijal nastao seksualnom eksploatacijom dece. Policija je prilikom pretresa stana osumnjičenog, na njegovom računaru pronašla veliku količinu ovog materijala.

U ovoj strašnoj vesti ostalo je, međutim, neprimećeno kako je osumnjičeni dolazio do snimljenih užasnih zlostavljanja dece. On je zloupotrebio internet vezu komšije, neovlašćeno i bez njegove saglasnosti povezao se na internet, gde je pribavljao i razmenjivao pomenuti materijal. Iako nedužan, komšija je mogao da ima ogromne probleme zbog nečijih zlih pedofilskih namera.

Šta se dešava u slučajevima kada prestupnik koristi tuđu internet konekciju objašnjava Branko Stamenković, tužilac za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Najnoviji slučaj dečje pornografije nije prvi u kojem je zabeleženo korišćenje tuđe internet konekcije kada je reč o praksi Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal kojim Stamenković rukovodi.

Ukoliko neko koristi internet konekciju druge osobe neovlašćeno, u određenim slučajevima može postojati i krivična odgovornost osobe koja je to učinila, u zavisnosti od toga koja je namera postojala i koje su radnje preduzete. Da bi samo korišćenje bilo kažnjivo, Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) predviđa postojanje elementa zaštite na računaru ili računarskoj mreži ovlašćenog korisnika – objašnjava Stamenković.

On dodaje da je korišćenjem tuđe internet konekcije moguće izvršiti bilo koje drugo krivično delo koje se može izvršiti i korišćenjem sopstvene veze.

Stamenković savetuje da korisnici interneta, posebno takozvanih pametnih telefona i kućnih tačaka za povezivanje (takozvanih access point, naročito ukoliko su oni bežični), zaštite svoju internet konekciju postavljanjem šifre za pristup, kao i na druge načine koji će podići nivo bezbednosti.

Ukoliko se utvrdi da osnovni korisnik, to jest, pretplatnik određene internet konekcije, nije znao da će se njegov pristup koristiti za vršenje krivičnih dela, onda u najvećem broju slučajeva, osim ako nehatno izvršenje nije moguće, neće postojati krivična odgovornost za njega – kaže Stamenković.

On dalje objašnjava i šta se dešava u slučajevima kada se utvrdi korišćenje tuđe internet veze za izvršenje krivičnog dela.

U zavisnosti od slučaja do slučaja i korpusa činjenica sa kojima policija i tužilaštvo raspolažu, zavisi i početna tačka istrage koja će biti preduzeta. Najverovatniji sled stvari je da će i osnovni korisnik na neki način biti uključen u tok krivičnog postupka u određenom svojstvu koje će se, ukoliko nije utvrđena krivična odgovornost, održati na nivou oštećenog ili svedoka – navodi ovaj tužilac.

Stamenković dodaje da Posebno tužilaštvo za visokoorganizovani kriminal do sada nije imalo poteškoća u tome da utvrdi da li je neka osoba na ovakav način počinila krivično delo, ili je ona u stvari oštećena.

On je dao i nekoliko saveta kako se zaštititi od zloupotrebe internet veze.

Najjednostavnija i najbrža zaštita od ovakvih zloupotreba je da se korisnik interneta, što je moguće detaljnije posveti tehničkom uređenju načina funkcionisanja te veze. Ukoliko ne poseduje ta znanja, onda je najbolje da ih što pre stekne, pa tek ukoliko ni to nije moguće na zadovoljavajući način, da to uređenje poveri nekom u koga ima veliko, ako ne i potpuno poverenje. Tehničko uređenje veze obuhvata ne samo postavljanje korisničkog imena i šifre za pristup, nego i uređenje takozvanog režima korišćenja, aktivaciju i vidljivost veze, obaveštavanje o pokušajima povezivanja"... – objašnjava Stamenković.

Izvor: Vebsajt Politika, Dušan Telesković, 04.01.2018.
Naslov: Redakcija