Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Kompletan tekst Predloga zakona (ONLINE)

Zakon o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 51/2009 i 31/2011 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 2. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine. Ovim zakonom stvoreni su temelji za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. On obezbeđuje građanima uslove da kao članovi ovih fondova, na jednostavan i efikasan način učestvuju na tržištu kapitala i ostvaruju određene prinose.

Prikupljena slobodna novčana sredstva članova fonda se, u skladu sa propisanim uslovima ulaganja i poslovnom politikom investicionog fonda, ulažu u različite oblike imovine i na takav način doprinose ne samo povećanju imovine fonda i njegovih članova, već i razvoju tržišta kapitala, kao i stvaranju uslova za povoljnije i efikasnije finansiranje realnog sektora.

Izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima iz 2009. i 2011. godine izvršene su u cilju obezbeđivanja stabilnijeg i sigurnijeg poslovanja investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize, usklađivanja sa relevantnom Direktivom 2009/65/ES Evropskog parlamenta i Saveta, od 13. jula 2009. godine, o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na poduhvate vezane za kolektivne investicije u prenosive hartije od vrednosti (UCITS) (u daljem tekstu: Direktiva) u meri u kojoj je dozvoljavao stepen razvoja domaćeg finansijskog tržišta, kao i usaglašavanja sa novim

Zakonom o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 31/11) koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine.

Drugi talas finansijske krize je uslovio dodatno pogoršanje finansijskog položaja i uslova poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima i doveo do značajnog smanjenja imovine samih fondova. U prethodnom periodu, kao neke od osnovnih tendencija na domaćem finansijskom tržištu, javljaju se:

1) značajan pad ostvarenog prometa na Beogradskoj berzi koji traje od 2008. godine,

2) smanjenje broja tržišnih učesnika, naročito brokersko-dilerskih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,

3) skromna ponuda kvalitetnih finansijskih instrumenata, prvenstveno imajući u vidu nedovoljnu ponudu municipalnih i korporativnih obveznica, kao i državnih dužničkih hartija od vrednosti i obveznica međunarodnih finansijskih organizacija;

4) izražena težnja privrednih subjekata koji su učesnici na finansijskom tržištu da se domaće tržište kapitala učini atraktivnijim kako domaćim, tako i stranim investitorima.

Pored toga, u pravnom sistemu Republike Srbije oblast tržišta kapitala regulisana je setom zakona, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o investicionim fondovima i drugi, čije su odredbe u nekim oblastima primene međusobno neusaglašene, prvenstveno imajući u vidu stupanje na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima i izmene odredaba koje se tiču pravne forme društva i organa društva. Takođe, bilo je neophodno uskladiti pojedine pojmove navedenih zakona, a koji su u vezi sa tržištem kapitala, sa važećim Zakonom o tržištu kapitala. U cilju sprovođenja navedenog usaglašavanja, Rešenjem Ministarstva finansija i privrede broj: 119-01-64/2013-16 od 11. marta 2013. godine, obrazovana je Radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti (u daljem tekstu: Radna grupa) sa zadatkom stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti.

U radu Radne grupe aktivno učešće uzelo je 26 institucija i predstavnika privatnog sektora.

Od trenutka osnivanja, Radna grupa je u periodu od marta do novembra 2013. godine održala četiri sastanka. Od navedenih zakona učesnicu u radu Radne grupe dostavili su primedbe i sugestije na odredbe 18 identifikovanih zakonskih akata koje se tiču hartija od vrednosti i tržišta kapitala. Na Zakon o investicionim fondovima pristiglo je ukupno 99 komentara koji, u najvećoj meri, tretiraju odredbe kojima je regulisano ulaganje imovine investicionog fonda, ograničenja ulaganja te imovine, izveštavanje društva za upravljanje, kao i visina osnovnog kapitala društva za upravljanje.

Svi dostavljeni komentari, primedbe i sugestije analizirani su u smislu usklađenosti sa duhom pojedinačnih zakona u čijem su sastavu odredbe na koje se odnose, međunarodnih standarda i Direktive, drugih domaćih zakona koji regulišu predmetnu materiju i potreba prakse. Cilj ove sveobuhvatne uporedne analize imao je za rezultat definisanje svrsishodnih predloga izmena i dopuna, koje će u najvećoj meri zadovoljiti sve zadate kriterijume, i shodno tome, predstavljati najadekvatnija rešenja.

Uzimajući u obzir sve navedeno, kao i neophodnost daljeg usaglašavanja sa pomenutom Direktivom iz ove oblasti, a iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU, ukazala se potreba za izradom novih izmena i dopuna Zakona.

Napominjemo da pristigli komentari na Zakon nisu zahtevali suštinske promene u zakonskim rešenjima, već se radilo, uglavnom, o predlozima za dalja usaglašavanja sa Direktivom, kao i predlozima za poboljšanjem samog teksta Zakona.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, između ostalog, vrši se terminološko preciziranje postojećih, kao i uvođenje novih pojmova, kao što su "ključne informacije o investitoru" i "bliska povezanost", a u cilju bolje zaštite investitora i usklađivanja sa relevantnom Direktivom.

Pored toga, dodatno su precizirane odredbe Zakona koje regulišu poslovanje društva za upravljanje, i to delatnost društva za upravljanje kada obavlja poslove upravljanja portfolijom, kao i uslove za poveravanje administrativnih i marketinških aktivnosti drugim licima.

Dalje, radi usklađivanja sa pomenutom Direktivom, a u cilju olakšavanja uslova poslovanja društava za upravljanje u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem, ovaj zakon predviđa smanjenje iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala, sa postojećih 200.000 evra na 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Relaksirana je postojeća obaveza izveštavanja Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) od strane društava za upravljanje, u smislu da je pored obaveze godišnjeg izveštavanja, umesto dosadašnje obaveze kvartalnog izveštavanja, uvedena obaveza polugodišnjeg izveštavanja. Samim tim društva za upravljanje će pripremati manje dva kvartalna izveštaja godišnje. Pored toga, podaci koje društvo za upravljanje, u svojoj dosadašnjoj praksi izveštavanja, već dostavlja Komisiji uz godišnji finansijski izveštaj taksativno su navedeni, a u cilju usklađivanja sa odredbama Direktive. Osim toga, a radi veće sigurnosti finansijskog sistema, uvedena je i obaveza Komisije da sastavi listu revizora koji mogu obavljati reviziju društva za upravljanje i investicionih fondova. Navedena odredba predstavlja i usklađivanje sa

Zakonom o tržištu kapitala koji tu odredbu već primenjuje od donošenja, odnosno od 2011. godine. U praksi sva društva za upravljanje već angažuju revizore sa ove liste, tako da navedena odredba neće podrazumevati nova usklađivanja društava ni fondova, niti dodatne troškove.

Predložene izmene i dopune odredaba postojećeg Zakona koje se tiču ulaganja imovine investicionog fonda, kao i ograničenja ulaganja imovine, u još većoj meri su usaglašene sa rešenjima predviđenim Direktivom, čime je proširena mogućnost ulaganja imovine, omogućena bolja diversifikacija rizika, a samim tim i veća zaštita investitora.

Uvedena je obaveza društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji podrazumeva i tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTC tržištu. Uvođenje ovakvog rešenja ne predstavlja dodatnu obavezu društvima za upravljanje, budući da u okviru svojih pravila poslovanja društva za upravljanje već imaju obavezu definisanja politike upravljanja rizicima. Ponuđeno rešenje predstavlja usaglašavanje sa Direktivom.

Izvršene su i manje izmene i dopune postojećih odredaba koje se odnose na prospekt investicionog fonda, a iz razloga transparentne investicione politike fonda i dodatne zaštite investitora.

Dodatno je preciziran i pojam otvorenog investicionog fonda.

Sistem naknada nije menjan, osim što je, radi olakšavanja poslovanja, ukinut pravilnik o tarifi i uvedena je obaveza navođenja naknada u prospektu fonda. Ovo rešenje je jeftinije i jednostavnije za investicione fondove, a istovremeno transparentnije za potencijalne članove fonda. Tehnički detalji obračuna i plaćanja naknada društvu za upravljanje i kastodi banci će biti propisani podzakonskim aktom Komisije. Pored toga, predviđeni su i drugi troškovi društva za upravljanje koji će se priznavati u skladu sa istim aktom

Komisije, kao što su troškovi zaduživanja fonda - kamate i sl.

Iz razloga olakšavanja poslovanja i smanjenja troškova društvu za upravljanje i fondu, objavljivanje prinosa, oglašavanje neto vrednosti imovine fonda, kao i slične odluke i obaveštenja objavljuju se samo na internet stranici društva za upravljanje, a ne kao do sada, i u najmanje jednom dnevnom listu.

Preciznije su regulisane usluge koje može obavljati kastodi banka, kao i mere u nadzoru koje nad poslovanjem društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke vrši Komisija.

Pored toga, predloženim zakonom vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima u smislu pravne forme, organa upravljanja društva za upravljanje i zatvorenog investicionog fonda, usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala uglavnom u delu upućujućih normi radi konzistentnosti i jednoobrazne primene u praksi, kao i definisanje pojedinih pojmova, kao što je portfolio fonda - imovina u koju investicioni fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 5.1.2014.