PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS

Kompletan tekst Predloga zakona (ONLINE)

Prema podacima koje je objavila Agencija za privatizaciju broj privatizovanih preduzeća do kraja 2005. godine bio je 1.400 od kojih je 346 ugovora o privatizaciji raskinuto. Do kraja 2011. godine ostalo je u restrukturiranju i neprivatizovano 537.

Na dan pripreme nacrta Zakona o privatizaciji 153 preduzeća je u restrukturiranju a 419 je u raznim oblicima privatizacionog procesa. Ukupno je u privatizaciji 562 subjekta privatizacije. Ova statistika ukazuje da od kraja 2011. godine do sada postoji zastoj u postupku privatizacije. Prema statističkim podacima koje je objavila Agencija za privatizaciju neprivatizovana preduzeća konstantno prave gubitke i smanjila su imovinu za oko 20%, dok privatizovana preduzeća povećavaju imovinu.

Zaposlenost i kod jednih i kod drugih opada.

Prema statističkim podacima u periodu od 1995. godine do sada pred privrednim sudovima bilo je pokrenuto ukupno 5.028 stečajnih postupaka. Na dan 1.12.2013. godine aktivnih stečajnih predmeta ima 2.168. Prosečna dužina trajanja stečajnih postupaka nad preduzećima u društvenoj svojini bila je 3 godine, 6 meseci i 8 dana, a za preduzeća u privatnoj svojini 2 godine 3 meseca i 16 dana. Poredeći zaključene stečajne postupke nad preduzećima u društvenoj i privatnoj svojini, u prvoj godini kod društvenih preduzeća zaključeno je 72 predmeta a kod preduzeća u privatnoj svojini 988. Samo na području Privrednog suda u Beogradu na dan 1.12.2013. godine kod privatnih preduzeća pokrenuto je ukupno 1.170 stečajnih postupaka od kojih je 570 zaključeno i 144 obustavljeno. Kod društvenih preduzeća pokrenuto je 185 stečajnih postupaka, od kojih je 94 zaključeno i 10 obustavljeno.

Iz navedenih statističkih podataka jasno se vidi da je prosečna dužina trajanja stečajnog postupka nad preduzećem u privatnoj svojini znatno kraće nego kod preduzeća u društvenoj svojini. Ovaj pokazatelj sam za sebe može da ukazuje na veću efikasnost privatnih stečajnih upravnika nego Agencije za privatizaciju kao institucionalnog stečajnog upravnika za društvena i državna preduzeća. Međutim, statistiku treba uzeti sa rezervom, jer se kod društvenih preduzeća po pravilu radi o složenim stečajnim predmetima u kojima ima imovine veće vrednosti nego kod privatnih preduzeća i postoji veći socijalni problem radnika koji ostaju bez posla.

U poslednje vreme i kod privatnih preduzeća, kako onih koji su od početka poslovali kao privatna preduzeća, tako i kod onih koja su privatizovana, radi se o veoma složenim stečajnim predmetima.

Imajući u vidu navedene statističke pokazatelje, kao i evropski standard jačanja položaja stečajnih poverilaca, povećanja odgovornosti i smenjivosti stečajnih upravnika, jasno se nameće potreba da se i upravljanje stečajnom masom u društvenim preduzećima poveri privatnim stečajnim upravnicima, uz potreban nadzor. Zakonsko ograničenje da stečajni upravnik u slučaju društvenog ili državnog preduzeća mora biti Agencija za privatizaciju, onemogućilo je poverioce da traže razrešenje stečajnog upravnika, a stečajnog sudiju da takvog stečajnog upravnika smeni.

Smenjivost stečajnog upravnika u praksi je izjednačeno sa njihovom odgovornošću, jer se stečajni postupak vodi u interesu stečajnih poverilaca.

Statistički pokazatelji o broju aktivnih stečajnih predmeta ukazuju i na potrebu da se profesionalizuje zastupanje državnih poverilaca. Zastupanje u stečajnom postupku je ostvarivanje pre svega ekonomskih prava (formiranje stečajne mase, pravilno prijavljivanje potraživanja, učešće u poverilačkim organima i vršenje glasačkih prava kako u pogledu davanja saglasnosti na odluke od velikog značaja stečajnog upravnika, tako i glasanje o planu reorganizacije). Postojeća zakonska regulativa da zastupanje državnih poverilac vrši Republičko javno pravobranilaštvo nije dalo očekivane rezultate, jer je nemoguće očekivati da će

Republičko javno pravobranilaštvo biti osposobljeno da zastupa sve državne poverioce u svih 2.168 stečajnih predmeta. Zbog toga je bilo nužno da se predloži da zastupanje vrši Organizacija za nadzor, odnosno Agencija za privatizaciju, koja ima organizacioni deo - Centar za stečaj, osposobljen da zastupa sve društvene i državne poverioce. Zbog toga je i promenjena uloga Agencije za privatizaciju, ona prestaje da vrši funkciju stečajnog upravnika i preuzima funkciju ekonomskog nadzora i ekonomske opravdanosti radnji stečajnog upravnika i ekonomske izvodljivosti plana reorganizacije. Ovo je posebno značajno za ostvarivanje prava stečajnih poverilaca, jer će moći kvalitetnije da vrše svoja prava ako znaju koji se ekonomski efekat može očekivati od radnji stečajnog upravnika i od predloženog plana reorganizacije.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju stvara se potreba za regulisanjem izmenjenih ovlašćenja Agencije za privatizaciju, tako što ne bi više imala ulogu stečajnog upravnika, već bi pre svega bila zastupnik interesa državnih poverilaca u postupku stečaja i privatizacije. Koordinacija interesa ovih poverilaca u direktnom imaće pozitivan uticaj na efikasnost stečajnog postupka i postupka privatizacije. Ovo će naročito biti pristuno u slučaju glasanja za unapred pripremljeni plan reorganizacije. Agencija ima zadatak da kooridnira interese poverilaca koje zastupa, a potom i da predloži plan koji je ekonomski izvodljiv. U stečajnom postupku Agencija će obavljati poslove ekonomskog nadzora radnji stečajnog upravnika. Zajedno sa jačanjem transparentnosti i izveštavanja, stečajni poverioci stiču priliku da budu bolje informisanji o stanju stečajne mase, a kroz ekonomsku ocenu postupanja stečajnog upravnika i da blagovremeno saznaju kakvi su mogući ekonomski efekti radnji stečajnog upravnika.