ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Otpad se može čuvati na mestu generisanja maksimalno tri godine i to isključivo pod propisanim uslovima

Policija je nedavno u dvorištu jedne kuće u Temerinu pronašla delove oko dve stotine motornih vozila, koji su klasifikovani kao opasan otpad i uhapsili D. Š. (38), državljanina Bosne i Hercegovine, vlasnika ovog otpada.

On je priveden zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija.

Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023 - dalje: Zakon), kao krovnim aktom, koji je poslednji put izmenjen u aprilu ove godine, u našoj zemlji je regulisana ova oblast. Prema karakteristikama otpada, Zakon vrši podelu na opasan, neopasan i inertan otpad. Takođe, zakon i podzakonski akti detaljno opisuju način upravljana svakom vrstom otpada, to jest propisane su obaveze vlasnika. U skladu sa aktuelnim izmenama ovog Zakona, otpad se može čuvati na mestu generisanja maksimalno tri godine, i to isključivo pod propisanim uslovima.

U praksi, naravno, stvari su drugačije, te policija u poslednjih godinu dana ima pune ruke posla i izvela je nekoliko akcija hapšenja osoba koje su na ovaj način prekršile zakon.

Sagovornik “Politike” upućen u istrage slučajeva nesavesnog držanja opasnih materija kaže da mnogi vlasnici nemaju uslove za čuvanje, odnosno privremeno skladištenje otpada na adekvatan način.

“Ono što je javnosti poznato jeste da je ovaj problem posebno izražen kod automobilskih servisa, gde može doći do generisanja velike količine opasnog otpadnog ulja. Međutim, isti problem se javlja i sa mnogim drugim vrstama opasnog otpada, kao što su ambalažni, medicinski, elektronski i električni otpad, otpadna vozila, tečnosti iz akumulatora, otpad od građenja i rušenja…”, objašnjava sagovornik.

Kako kaže, rešenje je u redovnom predavanju otpada, ne samo opasnog već i neopasnog i inertnog, ovlašćenom operateru sa odgovarajućom dozvolom za vrstu materije koju preuzima od vlasnika.

Problem je, međutim, i u tome jer su u poslednjih nekoliko godina neki od velikih operatera, iz različitih razloga, izgubili dozvole za upravljanje otpadom. Tako da vlasnik otpada dolazi u nezavidnu situaciju. Sa jedne strane, Zakon uslovljava vlasnika načinom upravljanja otpadom, a sa druge strane, vlasniku često nije ostavljena praktična mogućnost da ispuni obaveze, pa se lako nalazi u prekršaju. Naravno, to nikako ne može i ne sme biti opravdanje za rešavanje problema generisanog otpada ilegalnim tokovima. Neadekvatnim upravljanjem otpadom dolazi do direktnog negativnog uticaja na životnu sredinu, a time i na bezbednost i zdravlje ljudi.

Kontrolu nad upravljanjem otpadom vrše nadležni organi posredstvom dokumentacije koju od njih vlasnici ishoduju, ali i posredstvom redovnih izveštaja vlasnika otpada o količinama generisanih, predatih, skladištenih, deponovanih, tretiranih, uvezenih ili izvezenih vrsta otpada.

Na terenu kontrolu vrši inspekcija zaštite životne sredine, koja nema dovoljno ljudi za stalni i sveprisutni nadzor. Zbog toga je mnogo toga ostavljeno na savesti vlasnicima otpada. Neki od njih prave greške nesvesno, dok drugi svesno krše zakon.

Krajem februara prošle godine, u okviru Direkcije policije MUP-a Srbije, formirana je Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine. Trovači prirode su od tada pod lupom pripadnika ove jedinice koji su u poslednjih godinu i po dana podneli na desetine krivičnih prijava zbog ekološkog kriminala.

U julu prošle godine podneta je krivična prijava protiv tridesettrogodišnjeg muškarca iz Pančeva. Policija je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje on koristi pronašla i oduzela 9,3 tone električnog i elektronskog otpada, za koji nije posedovao potrebnu dokumentaciju, a veštačenjem je utvrđeno da je reč o opasnim materijama.

Istog meseca pokrenut je krivični postupak i protiv muškarca iz Apatina koji je u periodu od novembra 2021. do maja 2022. godine, bez dozvole nadležnog organa, sakupljao, transportovao, skladištio i prodao više od 31 tone opasnog elektronskog i električnog otpada vrednosti oko 800.000 dinara. Policija u Nišu je, u avgustu prošle godine, podnela prijavu protiv šezdesetdvogodišnjeg muškarca koji je sakupio, skladištio i prodao čak 47.776 kilograma polovnih akumulatora koji predstavljaju opasan otpad.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 04.12.2023.
Naslov: Redakcija