USPEŠNO ZAVRŠENA REVIZIJA ARANŽMANA SA MMF-OM

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je uspešno završena revizija aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, dodavši da je ova međunarodna finansijska institucija ocenila da je Srbija ispunila sve što je dogovoreno na vreme i na pravi način.

Mali je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa guvernerom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, povodom pozitivnih ocena MMF-a, istakao da je naša ekonomija, uprkos velikoj svetskoj krizi, i dalje stabilna, uz napomenu da je sve što je planirano u budžetu za narednu godinu realno i da će biti ispunjeno, pre svega povećanje plata, penzija i minimalne zarade.

Zbog toga je predlog MMF-a, čija je delegacija boravila u Srbiji od 19. do 31. oktobra, da smanjimo nivo angažovanja prema njima, što znači da aranžman postaje više iz predostrožnosti, jer više nemamo izazove koje smo imali prošle godine kada je bila energetska kriza, predočio je on.

Potpredsednik Vlade je naglasio da je to važna poruka za građane, ali i za one koji su zainteresovani da investiraju u našu zemlju, dodavši da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu BDP Srbije porastao 3,5 odsto i da smo potpuno u dinamici da ove godine on poraste čak 2,5 odsto.

On je istakao da je projekcija za narednu godinu rast od 3,5 odsto BDP-a, a to je, kako je rekao, važno jer veliki broj zemalja, kao što je Nemačka, ulazi u recesiju, dok se Srbija dobro drži.

Mali je rekao da je rast osnova i za dalje kapitalne investicije, ulaganja u zdravstvo, škole, auto-puteve, brze pruge, ali i za dalje podizanje plata, penzija, minimalne zarade, svega što je bitno za građane.

Ove godine, prvi put u istoriji, Srbija će imati BDP od više od 68 milijardi evra, a za narednu godinu projektujemo 74, naveo je potpredsednik Vlade, podsetivši na to da je pre 10 godina naš BDP iznosio 33,4 milijarde evra.

Prema njegovoj oceni, to pokazuje koliko se Srbija promenila i koliko na pravi, održiv način vodimo našu ekonomiju i stvaramo osnov za budućnost.

Mali je naglasio i da imamo veoma stabilno tržište rada i nikada veću zaposlenost, budući da 2,36 miliona ljudi radi i plaća poreze i doprinose, objasnivši da se državna politika otvaranja fabrika i novih radnih mesta pokazala kao najvažnija stvar za životni standard građana.

On je naveo i da Srbija ima rekordan nivo stranih direktnih investicija koje će, kako se očekuje, ove godine dostići 4,5 milijardi evra, dok su prošle godine iznosile 4,4 milijarde evra.

Govoreći o deficitu budžeta, potpredsednik Vlade je napomenuo da potpuno odgovorna ekonomska politika Vlade znači da se vodi računa o svakom dinaru, što je potvrdio i MMF.

Ove godine ćemo imati deficit od 2,8 odsto, možda i niži, a plan je bio 3,3 odsto. Time doprinosimo borbi protiv inflacije. Već naredne godine projekcija je 2,2 odsto deficit, precizirao je Mali i dodao da polako, ali sigurno dolazimo do nivoa od pre krize i pre pandemije koronavirusa kada smo par godina imali suficit.

Prema njegovim rečima, budžetom za narednu godinu planirane su i kapitalne invcesticije vredne 600 milijardi dinara, što je 6,8 odsto BDP-a.

On je, govoreći o javnom dugu, naglasio da je pohvala MMF-a najbolji odgovor svima koji neargumentovano govore o zaduživanju i problemima sa kojima se suočavamo, budući da će do kraja godine javni dug Srbije biti približno 52 odsto.

Mali je ukazao na to da Srbija na računu budžeta ima pet milijardi evra, kao i nikada veće devizne i rezerve u zlatu, napomenuvši da je u uslovima kada je prosek javnog duga evrozone 91-92 odsto, naša zemlja na nivou 51-52 odsto.

Potpredsednik Vlade je istakao da je MMF potvrdio da veoma odgovorno vodimo naše javne finansije, odnosno da sprovodimo sve reforme koje smo definisali sa njima, od e-fiskalizacije, uvođenja e-faktura, reforme Poreske uprave, reforme upravljanja javnim preduzećima.

Želja nam je da kroz strukturne reforme dalje jačamo privredu, kako bi bila još otpornija na spoljne šokove, a time bismo dalje povećali atraktivnost naše ekonomije, poručio je Mali.

On je podsetio na to da 1. januara sledi povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto, što je dodatno na 5,5 odsto iz septembra za zdravstvo, prosvetu, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, a da sutra počinje isplata penzija povećanih 5,5 odsto.

Naredno povećanje od 14,8 odsto očekuje ih u januaru. To znači da će već u januaru prosečna penzija u Srbiji iznositi 390 evra, a pre 10 god bila je 204 evra, rekao je Mali i dodao da penzionere očekuje i jednokratna isplata od 20.000 dinara pomoći 30. novembra.

Prema njegovom rečima, prosečna penzija je za dve godine povećana 56,1 odsto, a plan je da do 2027. godine bude 650 evra, a prosečna zarada 1.400 evra.

U decembru će prosečna zarada iznositi 840 evra, tako da smo u dinamici da bude ispunjeno obećanje da do 2025. prosečna zarada bude 1.000 evra, rekao je on i dodao da je planirano i povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto, što je nikada veće procentualno povećanje, pri čemu će ona iznositi 47.154 dinara.

On je podsetio na to da će oko 1. decembra biti isplaćeno po 10.000 dinara za primaoce novčane socijalne pomoći, kao što je i obećano, istakavši da je važna potvrda MMF-a da je sve što radimo usklađeno sa standardima i da ni na koji način neće ugroziti naše javne finansije.

Potpuno smo stabilni i jaki, sve ono na čemu smo radili poslednjih godina, kada su reforme u pitanju, pokazuje rezultate danas, predočio je potpredsednik Vlade, pri čemu je izrazio zahvalnost guverneru Jorgovanki Tabaković na koordinaciji monetarne i fiskalne politike.

Mali je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da sa MMF-om nije dogovarano poskupljenje električne energije i gasa sledeće godine, dodavši da će, što se struje tiče, naglasak biti na restrukturiranju EPS-a.

Tabaković je istakla da je MMF na kraju posete zahvalio na otvorenim i konstruktivnim razgovorima i saradnji, pri čemu je izrazila očekivanje da će, nakon završene druge revizije aranžmana, Odbor izvršnih direktora MMF-a polovinom decembra i potvrditi pozitivnu ocenu Srbiji.

Ona je objasnila da je osnovni instrument koji je doneo stabilnost Srbiji usaglašenost monetarne i fiskalne politike, dodavši da je naša zemlja u najizazovnijim okolnostima obezbedila stabilnost finansijskog sistema.

Prema njenim rečima, to dokazuju bruto devizne rezerve u iznosu od 24 milijarde evra, više od 20 milijardi evra neto deviznih rezervi, više od 39 tona zlata u trezorima i stabilan kurs.

Izvor: Vebsajt Vlade, 01.11.2023.
Naslov: Redakcija