Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Do kraja 2017. godine svaka zgrada mora biti upisana u registar stambenih zajednica i imati upravnika, jer u suprotnom opština, odnosno grad uvode prinudnu upravu. Zakon se odnosi na sve zgrade bilo kog statusa, namene i vlasnika. U trenutku kada najmanje dva različite osobe postanu vlasnici stanova, odnosno posebnih delova zgrade, postoji obaveza da se organizuje upravljanje zgradom i to važi i za objekte koji nisu u potpunosti useljeni


Da izaberu upravnika svoje zgrade i postanu deo jedinstvene baze stambenih zajednica stanarima višespratnica ostala su još nepuna dva meseca. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da je zasad izvesno da vlasnici stanova neće dobiti "produžetke". A mnogi očigledno neće stići da se prijave i zato rizikuju dolazak prinudnih upravnika, jer je po trenutnoj statistici u celoj Srbiji do sada evidentirano tek oko 3.000 kućnih saveta.

Ne postoji precizan podatak koliko u Srbiji ima zgrada. Međutim, popisivači su 2011. godine zabeležili da je u Srbiji bilo 3.231.931 stan. Ukoliko u jednoj zgradi prosečno ima oko 30 nekretnina, ispada da je u našoj zemlji pre šest godina bilo više od 100.000 višespratnica! Do danas se statistika značajno promenila, jer su u međuvremenu nikla čitava naselja.

Dug je spisak razloga koji koče upis stambenih zajednica, a osim nesloge komšija, ima i nerešenih imovinskih odnosa, jer se mnoge nekretnine zbog skupih ostavinskih rasprava još vode na preminule bivše vlasnike, pa je teško doći do kvoruma za sednice. Sporom popunjavanju registra doprinele su i pojedine opštine koje još nisu utvrdile takse za upis, tako da on nije ni počeo.

Najviše rešenja, oko 1.600, izdato je u glavnom gradu, ali s obzirom na to da prestonica ima 17 opština, a više od 15.000 zgrada, procenat registrovanih stambenih zajednica još je mali i jedva premašuje 10 odsto. Odmah za prestoničkim stanarima su i Novosađani sa oko 500 stambenih zajednica.

Najmanje interesovanje pokazali su stanovnici Pčinjskog i Borskog okruga.

U Vranju su na evidenciji tek dve stambene zgrade, kao i u Surdulici, dok ih u Leskovcu ima pet, a u Sremskoj Mitrovici još nije upisana nijedna.

Iako je upisivanje u registar stambenih zajednica počelo još u junu, mnoge opštine su tek odnedavno počele da evidentiraju kućne savete. Dok su neki stanari pokazivali manjak interesovanja, drugi čekaju da lokalna samouprava odredi iznos administrativne takse. U Boru ima oko 600 stambenih zgrada, ali nijedna još nije u registru.

- Sugrađani dolaze, raspituju se i uzimaju obrasce kako bi održali sednicu i izabrali upravnika - kažu u opštini. - Na sledećoj sednici treba da se usvoji odluka o visini takse za registraciju, koja će najverovatnije iznositi 500 dinara, pa će nakon toga verovatno biti veliki broj upisanih.

Šabac zasada ima 52 registrovane stambene zajednice, dok je oko 50 u proceduri za dobijanje rešenja. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su Šapčani prilično osvešćeni u pogledu stanarskog angažovanja, jer su sve 353 zgrade i ranije imale predsednike skupštine stanara.

- Kod nas je izuzetno dobra praksa postojala i ranije, pa očekujemo da do kraja roka sve zgrade dobiju upravnike - kaže Ljiljana Jovanović, rukovodilac sektora stanovanja javnog preduzeća "Infrastruktura" Šabac. - Naši stanari radije biraju upravnike iz svojih redova, jer žele da novac troše na sređivanje zgrada, a ne na profesionalne upravnike. A na našoj opštini i nema licenciranih upravnika.

Po Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), koji je usvojen pre godinu dana, za sve one koji ne izaberu komšiju "kućepazitelja" ili profesionalnog upravnika sledi prinudna uprava. Ipak, s obzirom na to da u registru profesionalnih upravnika, iz čijih će se redova birati prinudni, ima tek njih 400 sa licencom, čak ni ostvarenje pretnje nadležnih prinudnom upravom od naredne godine ne bi moglo biti lako organizovano.

Osim što većina sugrađana ne žuri da odabere "šefa" zgrade, nekima je prepreka to što u njihovom gradu uopšte nema profesionalnih upravnika. Ukoliko niko od stanara ne želi da se prihvati posla kućepazitelja, a na njihovoj opštini nema licenciranih "profesionalaca", ne postoji mogućnost da se registruju. U Boru je, na primer, licencu dobio samo jedan profesionalni upravnik.

- Očekujemo da će se stanari, koji su odgovorni prema svojoj imovini, u najvećem broju slučajeva dogovoriti kako će da upravljaju zgradama u kojima žive - kažu u resornom Ministarstvu. - Broj licenciranih profesionalnih upravnika već sada je oko 400, a lokalne samouprave, koje su nadležne za oblast stanovanja i održavanja zgrada, dužne su da stvaraju što bolje uslove za njihov rad i obezbede sve uslove da se obavi registracija, kao i da informišu i pomažu građanima u ovom procesu, kao što to čini Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Od obaveze da izaberu upravnika do Nove godine neće biti izuzete ni zgrade u kojima je useljenje tek počelo i gde nameštaj još nisu unele sve komšije.

- Zakon se odnosi na sve zgrade bilo kog statusa, namene i vlasnika - napominju u resornom Ministarstvu. - U trenutku kada najmanje dva različite osobe postanu vlasnici stanova, odnosno posebnih delova zgrade, postoji obaveza da se organizuje upravljanje zgradom i to važi i za objekte koji nisu u potpunosti useljeni.

U praksi ima mnogo slučajeva da ljudi zbog nedostatka novca ne završavaju postupak ostavinske rasprave, pa se u zgradama u kojima ima više takvih nekretnina teško stiže do kvoruma.

- Zakon predviđa da stan mogu koristiti vlasnici ili zakupci, a članstvo u skupštini stanara utvrđuje se shodno vlasništvu nad stanom, ili odgovarajućem punomoćju kojim vlasnik ovlašćuje člana domaćinstva ili zakupca da učestvuje u radu skupštine umesto njega - objašnjavaju u resornom Ministarstvu. - Ovaj Zakon ne reguliše pitanja imovinsko-pravnog statusa, kao ni postupanje u slučaju nezavršenog postupka ostavinske rasprave. Ukoliko je postupak ostavinske rasprave završen, svi naslednici, odnosno suvlasnici posebnog dela koje je bilo predmet ostavine, zajedno imaju jedan glas u skupštini stambene zajednice.

Oblast stanovanja i održavanja stambenih zgrada je izvorna nadležnost lokalne samouprave, tako da se i za registraciju stambenih zajednica plaća lokalna administrativna taksa. Ona je u zavisnosti od opštine od 500 do 800 dinara. U Gornjem Milanovcu lokalna samouprava je građane oslobodila plaćanja naknade ukoliko stambenu zajednicu registruju do 12. decembra. U Registar, koji se vodi u Republičkom geodetskom zavodu, do sada je upisano 15 stambenih zajednica, a po starim pravilima je bilo prijavljeno 26 kućnih saveta.

Izvor: Vebsajt Novosti, M. Stanojković - Z. Radović, 05.11.2017.
Naslov: Redakcija