Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: JAVNI FUNKCIONERI UBUDUćE ćE BITI DUžNI DA PORED IMOVINE PRIJAVLJUJU I PRIHODE. JEDNA OD NOVINA JE I PROšIRENJE KRUGA POVEZANIH LICA čIJU IMOVINU I PRIHODE JE JAVNI FUNKCIONER DUžAN DA PRIJAVI AGENCIJI, NA RODITELJE, ODNOSNO USVOJITELJE I DECU, ODNOSNO USVOJENIKE JAVNOG FUNKCIONERA, NEZAVISNO OD TOGA DA LI žIVE SA NJIM U ISTOM PORODIčNOM DOMAćINSTVU ILI NE. OD PRAVILA DA FUNKCIONER SME DA OBAVLJA SAMO JEDNU JAVNU FUNKCIJU POSTOJE SAMO DVA IZUZETKA - PRVI IZUZETAK SU SITUACIJE KADA JE FUNKCIONER USTAVOM RS ILI ZAKONOM OBAVEZAN DA ISTOVREMENO OBAVLJA DVE ILI VIšE JAVNIH FUNKCIJA. DRUGI IZUZETAK SU FUNKCIONERI KOJI OBAVLJAJU DVE ILI VIšE JAVNIH FUNKCIJA NA KOJE SE BIRAJU NEPOSREDNO OD STRANE GRAđANA, OSIM U SLUčAJEVIMA NESPOJIVOSTI UTVRđENIH USTAVOM


Ministarstvo pravde izradilo je Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji predviđa jasnija i stroža pravila o odgovornosti funkcionera, teži smanjenju rizika od korupcije i poboljšava efikasnost rada Agencije i jača njenu nezavisnosti.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 15. novembra 2016. godine, te je Ministarstvo pozvalo građane i stručnu javnost da se uključe u javnu raspravu i dostave svoja mišljenja i komentare.

Nacrt zakona, pored ostalog, predviđa uvođenje nove zabrane za javne funkcionere, tako što propisuje da oni ne smeju da upotrebe radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili drugog ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih su došli u obavljanju te funkcije, ukoliko te informacije nisu dostupne javnosti.

Bitnu novinu u odnosu na važeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US - dalje: Zakon) predstavlja proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika.

Na taj način obezbeđuje se novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta, odnosno sistema nacionalnog integriteta.

Javni funkcioneri prema novim rešenjima ubuduće će biti dužni da pored imovine prijavljuju i prihode, odnosno, objekat krivičnog dela zbog propuštanja ili laganja se proširuje i na prihode.

Pored toga, jedna od najbitnijih novina je i proširenje kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode je javni funkcioner dužan da prijavi Agenciji.

Tako se obaveza podnošenja izveštaja o imovini i prihodima proširuje i na roditelje, odnosno usvojitelje i decu, odnosno usvojenike javnog funkcionera, nezavisno od toga da li žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne.

Novim zakonom propisano je da za određene prekršaje za koje je tim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu do 50.000 dinara, ovlašćeno lice u Agenciji izdaje javnom funkcioneru ili odgovornom licu prekršajni nalog.

Na taj način učinilac prekršaja se oslobađa od plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Inače, za sve propisane prekršaje predviđena je novčana kazna, čiji su predloženi minimumi i maksimumi primereni težini prekršaja.

Novi zakon takođe uvodi pojam "organ javne vlasti" koji radi pojačane zaštite javnog interesa, obuhvata širi krug organa i drugih pravnih lica u odnosu na važeće zakonsko rešenje, dok se značenje pojmova "javni funkcioner"" i "javna funkcija"" u potpunosti vezuje za značenje pojma "organ javne vlasti".

Kada je u pitanju sukob interesa Nacrt zakona iz definicije izostavlja privatni interes da bi se otklonila mogućnost širokog tumačenja zakona, ali uvodi obavezu obaveštavanja o postojanju privatnog interesa.

Novim zakonom definiše se nedozvoljeni uticaj na javnog funkcionera, dok se kumulacija javnih funkcija uređuje na suštinski drugačiji način.

Naime, od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu javnu funkciju postoje samo dva izuzetka - prvi izuzetak su situacije kada je funkcioner Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) ili zakonom obavezan da istovremeno obavlja dve ili više javnih funkcija (recimo predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno je i predsednik Visokog saveta sudstva).

Drugi izuzetak su funkcioneri koji obavljaju dve ili više javnih funkcija na koje se biraju neposredno od strane građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Izvor: Vebsajt eKapija, 06.10.2016.
Naslov: Redakcija