Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: STUDENTI UPISANI 2006, 2007 I 2008. GODINE PO BOLONJSKOM PROGRAMU, TAKOđE TRAžE PRODUžENJE ROKA ZA ZAVRšETAK STUDIJA


Posle večitih studenata i poslediplomaca koji studiraju po starom programu, peticiju za produženje roka za završetak studija sada traže i "bolonjci". Reč je o generacijama koje su fakultet upisale od 2006. do 2008. godine. Prema Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015), njihovo studiranje može da traje dvostruko duže od broja godina studija.

 Oni kažu da ako se već onima koji po starom programu studiraju 15 i više godina ponovo produžava rok, nema razloga da se takav princip ne primeni i na "bolonjce". Zato od minulog vikenda sprovode onlajn peticiju koju je do sada potpisalo više od 1100 studenata, a koja je predata Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Tražimo od Ministarstva da još jednom sagleda problem i posledice odluke da se bolonjskim generacijama ne produži rok za završetak studija. Najveći problem je u tome što svaki fakultet i Bolonju i reupis sprovodi po sopstvenom nahođenju, naravno, uvek vođeni isključivo materijalnim interesom. Pošto svaki fakultet radi kako mu odgovara, jer Ministarstvo nije jasno definisalo način za prebacivanje studenata na nove studijske programe, a ne postoji ni jedinstven cenovnik, na fakultetima imamo različite situacije – kažu inicijatori peticije.

Na Fejsbuk grupi kojom bolonjci rukovode da bi se organizovali i da skrenu javnosti pažnju na svoj problem, pominje se i kategorija "predbolonjaca". Jedan od studenata iz Niša objašnjava da je njegova generacija upisala studije po bolonjskom programu 2006. godine, dobijali su bodove, svi ispiti su bili jednosemestralni… Međutim, program je akreditovan kasnije, fakultet je zvanično prešao na Bolonju 2008. godine, pa su ih prozvali –"predbolonjcima".

Oni objašnjavaju, da se na pojedinim fakultetima na reupis gleda kao na ponovni početak studija, u manjini su fakulteti na kojima nije i neće biti dodavan nijedan novi ispit, a ima i onih koji im dodaju od 10 do 15 novih, raspoređenih na različite godine studija.

Javljaju nam se kolege kojima fakultet traži i po 120.000 dinara za reupis, potpuno vraćanje na nastavu i fakultet, a isti ti ljudi sad imaju svega jedan ispit do kraja – objašnjavaju bolonjci.

Kako trenutno stoje stvari, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju naći će se na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije polovinom oktobra 2016. godine. Vlada Republike Srbije je podržala stav Ministarstva prosvete da starim studentima osnovnih studija treba produžiti rok za dve godine, ali ne i studentima magistarskih i doktorskih studija, kao ni prvim generacijama bolonjaca, što su bili zahtevi Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS).

Međutim, stari postdiplomci, kao i sad "bolonjci", uzdaju se u podršku poslanika, koji bi amandmanom na Vladin Predlog zakona mogli da im obezbede produžetak roka. Takav scenario, ali samo za poslediplomce, već su najavili članovi skupštinskog Odbora za obrazovanje. O prvim generacijama "bolonjaca" Odbor za obrazovanje nije zauzeo nikakav stav.

Pravila studiranja su bila jasno definisana od početka, svi koji su upisivali studije po Bolonji su znali koji je zakonski rok za završetak studija, a zaboravlja se i da se Bolonja godinama "omekšava" smanjivanjem granice za budžet sa 60 na 48 bodova. Osim toga, od 2008. godine, većina studijskih programa se nije značajno menjala, bolonjci nemaju, poput studenata po starom programu ni problem sa zvanjima – kaže prof. dr Ivanka Popović, prorektorka Univerziteta u Beogradu.

Ona, međutim, naglašava da se slaže da su studenti već dovoljno novčano opterećeni i da im ne trebaju novi finansijski izdaci.

Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu reupis košta 7000 dinara, a studenti Šumarskog fakulteta su izračunali da bi im za reupis i školarinu bilo trebalo oko 50.000 dinara. Na to se dodaju i terenska nastava, preneti ispiti se plaćaju 840 dinara po bodu, a oni koji se slušaju 1200 dinara po bodu.

Upravo se konstituiše Studenti parlament BU, videćemo kakvo će biti njihovo mišljenje, pa ćemo potom formirati stav. U svakom slučaju, povinovaćemo se odluci Narodne skupštine i Ministarstva prosvete, ali ne vidim da je to neki suštinski problem, već više administrativni – smatra prorektorka Popović.

Izvor: Vebsajt Politika, Sandra Gucijan, 03.10.2016.
Naslov: Redakcija