Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USLUGE JAVNIH BELEŽNIKA NIŽE OD ZBIRA ADVOKATSKE TARIFE I SUDSKE TAKSE


Predsednik Javnobeležnicke komore Srbije Miodrag Đukanović rekao je da je u najvećem broju slučajeva tarifa za usluge javnih beležnika niža od zbira advokatske tarife i sudske takse koja se plaćala za isti pravni posao.

On je u intervjuu Tanjugu objasnio da se usluga koju pružaju javni beležnici sastoji od sastavljanja ugovora i njihove overe, dok je ranije sastavljanje ugovora i njihova overa bila podeljena tako što su u praksi ugovore najčešće sastavljali advokati, a njihovu overu vršio sud.

Sastavljanje ugovora je plaćano advokatu, a overa sudu, dodao je on.

Kada se sabere advokatska tarifa i sudska taksa i uporedi sa tarifom javnih beležnika izvesno je da je beležnička tarifa niža od zbira advokatske tarife i sudske takse, u najvećem broju slučajeva, istakao je Đukanović.

Naveo je kao primer tarifu javnih beležnika za ugovor o kupoprodaji stana vrednosti 50 hiljada evra koja iznosi 30.000 dinara.

Sudska taksa za overu tog ugovora je 27.545 plus sastavljanje ugovora od strane advokata minimum 22.500 do 1,5 odsto od 50 hiljada evra (od vrednosti ugovora), što ukupno iznosi 50.045 dinara, ukazao je Đukanović.

On je dalje naglasio da je overa u sudu predstavljala samo overu potpisa i nije podrazumevala proveru sadržine ugovora.

Sada je, kako je naveo, javni beležnik obavezan da izvrši proveru svih bitnih podataka za predmetni ugovor i da ga sačini u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom.

Zbog toga je u jednom broju slučajeva, objasnio je Đukanović, došlo do promene forme u kojoj se sačinjavaju određene isprave, pa se umesto overe potpisa ove isprave sačinjavaju kao javnobeležnički zapisi.

To podrazumeva da se ne overava samo potpis na donetoj ispravi, već se sačinjava nova isprava što predstavlja sasvim drugu vrstu pravnog posla u odnosu na overu potpisa i u tim primerima došlo je do povećanja cene, ali i povećanja pravne sigurnosti, naglasio je Đukanović.

Prema njegovim rečima, javnobeležnička profesija je uvedena da bi se podigao nivo sigurnosti pravnog prometa, ubrzao pravni promet, smanjio broj sporova i rasteretili sudovi.

Sigurno će sve ove prednosti notarske profesije egzaktno biti pokazane već nakon kraćeg perioda rada notara, kao što je to praksa pokazala u evropskim zemljama i u zemljama u okruženju, ukazao je predsednik Komore javnih belžnika koji su počeli sa radom 1. septembra.

On je istakao da javnobeležnička profesija omogućava građanima da na jednostavniji način, na jednom mestu i bez čekanja na šalterima završe posao, uz garancije koje je javni beležnik dužan da obezbedi kao nosilac javnih ovlašćenja.

Đukanovćev kolega, predsednik Komore javnih beležnika Republike Srpske Marinko Plavlšić rekao je Tanjugu da se posle sedam godina od uvođenja notarijata u RS mogu sagledati pozitivni efekti te profesije i u ekonomskom i u političkom pogledu, a prvenstveno u odnosu na ostvarivanju građanskih prava i povećanju pravne sigurnosti građana.

Prema njegovim rečima, jedan deo poslova koji su dati notarijatu izvučeni su iz sfere sive ekonomije i sada država preko javnih beležnika ima potpunu kontrolu u finansijske tokove određenih finansijskih transakcija.

Istovremeno ima kontrolu nad obrađivanjem pravnih poslova, a posebno u prometu nepokretnosti, ukazao je Plavšić.

Uz napomenu da je notarijat služba dostojna čoveka 21. veka, Plavšić je rekao da se seća vremena kada su građani u RS čekali po čitavu noć ispred sudova da bi overili potpis.

Međutim danas se, kako je naveo, građanin najavi kod notara, dobija pravni savet i notarsku uslugu, a istovremeno nije izložen velikim novčanim obavezama u odnosu na obaveze koje je imao pre uvođenja notarijata.

Pre su te poslove obavljali nadripisari, a u vrlo malom delu advokati i kada se uporede troškovi posla tih lica plus troškovi overe u sudu oni se izjednačavaju sa notarskom uslugom, naglasio je Plavšić.

On je podsetio i na aspekt odgovornosti javnog beležnika za valjanost pravnog posla koji obavlja i zaštitu interesa svih učesnika u tom pravnom poslu.

Naveo je i podatak da se u notarskim kancelarijama u Republici Srpskoj godišnje obradi oko 100.000 predmeta , odnosno da između 300 i 500. 000 stanovnika dobija notarsku uslugu ili savet.

Kada su u pitanju cene usluga, Plavšić je rekao da su one mahom na istom nivou kao u Srbiji i drugim zemljama u okruženju i da tu nema nekih velikih razlika i odstupanja.

Predsednik Komore javnih beležnika je uveren da posle sedam godina od uvođenja te profesije u RS, kada bi se građani RS izjašnjavali o notarijatu svi tražili da ta služba postoji i funkcioniše jer na taj način, kako je naveo, dobijaju pravnu sigurnost i zadovoljenje svojih subjektivnih prava na vrlo brz i ekonomičan način.

Izvor: Tanjug