Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona


Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 4. jula 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o visokom obrazovanju, radi davanja mišljenja.

 S tim u vezi, ukazano je na sledeće.

Prilikom određivanja organa nadležnog za izbor 17 članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje potrebno je uzeti u obzir principe na kojima se zasniva delatnost visokog obrazovanja (član 4. Nacrta zakona), a prvenstveno akademske slobode, autonomiju i akademski integritet, kao i poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije. Navedeni principi bi trebalo da omoguće da se delatnost visokog obrazovanja odvija oslobođena od bilo kakavih uticaja koji bi narušili ostvarivanje ciljeva visokog obrazovanja (član 3. Nacrta zakona). Imajući u vidu da se Nacionalni savet obrazuje radi obezbeđivanja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja potrebno je u najvećoj mogućoj meri osigurati njegov nezavisan rad, posebno u odnosu na izvršnu vlast.

Značajan broj odredaba Nacrta zakona uređuje pitanja sastava pojedinih organa u sistemu visokog obrazovanja kao što su npr. Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Komisija za akreditaciju, savet visokoškolske ustanove i sl. Poverenica ukazuje da se sastav organa koji su predviđeni Nacrtom zakona nužno mora zasnivati na poštovanju principa jednakih mogućnosti koji podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.

Takođe, ukazuje da Nacrt zakona ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno da su u tekstu navedenog nacrta zakona upotrebljene reči u muškom rodu (npr. direktor, student, profesor, asistent), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.

Članom 69. Nacrta zakona uređena je namena sredstava visokoškolskoj ustanovi od osnivača. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u tom smislu ukazuje da je potrebno razmotriti mogućnost propisivanja obaveze obezbeđivanja sredstava za rad sa studentima sa invaliditetom, kao i sa studentima koji su upisani po osnovu afirmativnih mera. Time bi se značajno doprinelo njihovom punom uključivanju u proces visokoškolskog obrazovanja i olakšalo učešće u životu društvene zajednice. Posebno ukazuje da je Republika Srbija potvrdila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom kroz Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) i time se obavezala na poštovanje opštih načela Konvencije, koja ujedno predstavljaju smernice državama članicama kako da tumače i usklađuju domaće zakonodavstvo, a to su, između ostalog, načelo zabrane diskriminacije, puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo, jednake mogućnosti, dostupnost, ravnopravnost žena i muškaraca.

S tim u vezi Poverenica smatra da je potrebno preispitati i odredbu člana 96. stav 1. Nacrta zakona prema kojoj se, pored ostalog, opštim aktom visokoškolske ustanove uređuje obaveza te ustanove da, u skladu sa svojim mogućnostima, obezbedi uslove za studente sa invaliditetom. Predloženo rešenje je potrebno uskladiti sa odredbama navedene konvencije, Ustava, kao i sa antidiskriminacionim propisima, posebno Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 33/2006 i 13/2016) i propisati obavezu visokoškolske ustanove da obezbedi uslove za studente sa invaliditetom. Naime, predložena formulacija člana 96. stav 1. bi u praktičnoj primeni mogla dovesti i do toga da visokoškolska ustanova svojim opštim aktom ne uredi obaveze u pogledu obezbeđenja uslova za studente sa invaliditetom, ukoliko za to nema mogućnosti (pri čemu one nisu opredeljene tako da mogu biti finansijske, tehničke, kadrovske i sl.). Poverenica posebno ističe da iz smisla navedene odredbe nije u potpunosti jasno šta se podrazumeva pod uslovima (obezbeđenje pristupačnosti prostora, prilagođavanje načina organizovanja studija, odnosno izvođenja nastave), te je navedenu odredbu potrebno i u tom smislu precizirati.

Takođe, u tekstu Nacrta zakona neophodno je izvršiti terminološko usklađivanje sa antidiskriminacionim propisima, prvenstveno sa Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U članu 66. stav 4. Nacrta zakona koja uređuje pitanje odgovarajuće zastupljenosti u studentskom parlamentu studenata upisanih po afirmativnim merama, potrebno je termin "studenti sa hendikepomˮ zameniti sa terminom "studenti sa invaliditetomˮ.

U Glavi XIII. Evidencije i javne isprave, odredbe koje uređuju prikupljanje, unos i ažuriranje podataka u registru o studentima (član 119), kao i u evidencijama i registru zaposlenih u visokoškolskim ustanovama (član 120) u delu koji se odnosi na podatke o nacionalnoj pripadnosti, potrebno je uskladiti sa odredbama Ustava. Član 47. Ustava utvrđuje pravo na slobodno izražavanje nacionalne pripadnosti i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Stoga je i u čl. 119. i 120. potrebno precizirati, kako je učinjeno članu 118. Nacrta zakona, da se podaci o nacionalnoj pripadnosti prikupljaju, odnosno unose u evidencije i registre u skladu sa zakonom. Poverenica ovde ukazuje i na odredbu člana 5. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon i 97/2013 - odluka US) kojom je zabranjena svaka registracija pripadnika nacionalnih manjina koja ih protivno njihovoj volji obavezuje da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Imajući u vidu da se radi o jednom od sistemskih propisa u oblasti obrazovanja neophodno je pri uređivanju prava i obaveza u vezi sa visokim obrazovanjem voditi računa da se nivo ljudskih prava dostignut primenom važećih propisa ne smanjuje.

Izvor: Vebsajt Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, 01.08.2017.
Naslov: Redakcija