APELACIONI I VIŠI SUD U BEOGRADU DONELI PRAVOSNAŽNE PRESUDE U KORIST RODITELJA ZBOG NEZAKONITE NAPLATE RAČUNA ZA VRTIĆ: U pisarnicama nadležnih pravosudnih ustanova zavedeno više od 12.000 tužbi. Propisana procedura nalaže isplatu naknade štete, a rok za to je 15 dana od dana donošenja rešenja

Roditelji su u sporu protiv Grada Beograda izašli kao pobednici. Apelacioni i Viši sud su, posle okončanog žalbenog postupka, doneli prve pravosnažne presude u korist roditelja, koji su tužili Grad Beograd i predškolske ustanove zbog nezakonite naplate računa za vrtić. Tako je posle godinu i po dana od podnošenja prvih tužbi, spor između roditelja i Grada, počeo da dobija epilog, uz obavezu tuženog da isplati odštetu roditeljima u iznosu koji je naveden u presudi.

U beogradskim sudovima zavedeno je više od 12.000 tužbi roditelja, koji traže nadoknadu štete, jer su plaćali vrtić skuplje nego što je trebalo. Tako su, u periodu od 3. aprila 2010. do 31. decembra 2014. godine, kada je ekonomska cena vrtića bila 13.000 dinara, umesto 2.600 dinara, mnogi roditelji izdvajali 8.700, a kasnije 9.700 dinara mesečno.

- Donete su prve pravosnažne presude u korist roditelja, ali se još ne zna da li je reč o jednoj ili više - kaže Mirjana Pilić, portparol Apelacionog suda. - Propisana procedura nalaže isplatu naknade štete, a rok za to je 15 dana od dana donošenja rešenja. Radi se o iznosima većim od 3.000 evra, pošto je reč o više dece.

Prema rečima Bojane Stanković, portparola Višeg suda, donete su potvrđujuće presude u žalbenom postupku, kojima se nalaže isplata štete roditeljima. Ona ističe da, pošto ne postoji jedinstvena evidencija samo za tužbe protiv vrtića, ne zna se tačan broj donetih akata. Stanković navodi da je bilo i delimično potvrđujućih presuda, kojima se koriguju iznosi za naknadu.

I, dok u Gradskom pravobranilaštvu smatraju da je žalba osnovana samo za period od 1. septembra do 31. decembra 2014. godine, sudske presude govore drugačije. Prvostepenom presudom gradu i predškolskoj ustanovi naloženo je da roditeljima koji su tužbu podneli u decembru 2015. godine, isplate 114.649 dinara bez kamate. Kako se taksativno navodi, sud je utvrdio da je naplata većih računa trajala od decembra 2012. do novembra 2014. godine, a "preplate" su iznosile od 2.596 dinara, kada dete nije išlo u vrtić zbog odmora ili bolesti, do čak 6.483 dinara mesečno, za boravak bez izostanaka. Za svaki mesečni iznos računa, koji je plaćen više, sud je naložio i obračunavanje zatezne kamate.

Da naplata računa za vrtić nije bila u skladu sa zakonom i da roditelji imaju pravo na naknadu štete, potvrdio je i Vrhovni kasacioni sud, kome su se za mišljenje prošle godine obratili osnovni sudovi, kako bi se izjednačila sudska praksa. Stav najviše sudske instance je da je reč o nanošenju materijalne štete korisnicima, ali da nema elemenata za delo neosnovanog bogaćenja. Ova pravna kvalifikacija propisuje da je rok za naknadu štete tri godine od dana podnošenja tužbi.

"Udarni" mesec bio je april 2016. godine, kada je Prvom osnovnom sudu podneto oko 5.000 tužbi građana, odnosno po 244 dnevno, da bi se kasnije taj broj smanjivao. Mišljenje Vrhovnog kasacionog suda da imaju pravo na naknadu štete, uticalo je na veći broj roditelja da pravdu potraže i na sudu.