ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: PRIMENA OVOG PROPISA POčINJE 1. OKTOBRA 2015. GODINE I PODRAZUMEVA PROMENE U POSLOVANJU BANAKA. PLATNE KARTICE I ELEKTRONSKI NOVAC ćE MOćI DA IZDAJU NE SAMO BANKE VEć I PRIVREDNA DRUšTVA. NBS ćE VODITI JEDINSTVENI REGISTAR RAčUNA U KOJEM ćE BITI PODACI O PROMENAMA KAO I O KORISNICIMA, KOJE ćE NBS DOSTAVLJATI SAMO SUDU ILI NADLEżNOM DRżAVNOM ORGANU

Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 - dalje: Zakon) počeće da se primenjujeod 1. oktobra 2015. godine, kada seočekuje da i privatni sektor preuzme veliki deo tržišnog učešća u platnom prometu, koji je do sada bio rezervisan samo za banke i poštu.

Početak primene Zakona doneće promene u poslovanju banaka. Zakonom je predviđeno da klijenti dobijaju detaljne informacije u vezi sa izvodima, uslovima i uputstvom koji će biti primenjeni u transakcijama, tj. o visini kamatne stope koje će biti primenjene za transakcije u vezi sa paketima i cenom usluga. Pomenuti podaci obavezni su za tekući račun, ali i za štedni, bez obzira na to da je devizni ili dinarski. Sve transakcije na svim računima moraju biti predstvaljene pojedinačno.

O promenama poslovne politike banke, klijenti moraju da budu obavešteni pismeno najmanje dva meseca unapred, umesto 15 dana kao do sada.

Zakonom je predviđeno da klijent može da raskine ugovor s bankom kad god poželi, a otkazni rok ne može biti duži od dva meseca. Zatvaranje tekućeg računa je bez troškova za klijenta. U slučaju da dođe do nesporazuma na relaciji klijent-banka, na finansijskoj kući je da dokazuje ko je u pravu. Sve uplate i isplate u dinarima moraju se obaviti istog dana kada su predate.

Uvodi se i jedinstveni regisatar računa svih fizičkih lica. NBS će od banaka dobijati podatke vezane za datum otvaranja računa, gašenje i promet, kao i podatke o klijentu. Pored imena i prezimena, tu su i adresa i prebivalište, odnosno boravište. Te podatke NBS će dostavljati samo sudu ili nadležnom državnom organu.

Zakonom je previđeno da će se pružanjem platnih usluga od 1. oktobra 2015. godine baviti i privredna društva. To podrazumeva rad sa novčanim doznakama, prenos sredstava na platne račune, izdavanje platnih instrumenata uključujući i platne kartice i sve druge usluge koje su do sada bile vezane samo za banke i poštanskog operatera.

Novi akteri pre nastupa na tržištu moraće da ispune određene uslove da bi dobili licencu. U prvom redu moraće da imaju početni kapital od 20.000 do 125.000 evra u dinarskoj pritivvrednosti. Od visine te sume zavisiće i broj i nivo platnih usluga koje će moći da pružaju.

Predviđeno je uvođenje hibridnih institucija koje će sem pružanja platnih usluga moći da se bave i drugim delatnostima. Pored uvođenja elektronskog novca uređuje se i njegovo izdavanje.

Elektronski novac je posebna vrsta novčane vrednosti koja se evidentira preko čip kartica i servera. Njih daje izdavalac nakon što je od korisnika dobio sredstva kojim se mogu plaćati robe i usluge. Pravna lica koja imaju nameru da se bave izdavanjem elektronskog novca za to će, kao i kod platnih usluga, morati da dobiju licencu NBS. Omogućeno je i obavljanje plaćanja elektronskim novcem putem Interneta.

Institucije elektronskog plaćanja neće otvarati tekuće račune, prikupljati štednju, davati kredite uz kamatu, i biće strogo kontrolisane kako bi bilo sprečeno pranje novca.

Nadzor nad poslovanjem ovih institucija imaće NBS, koji će voditi dva registra - tih platnih institucija i elektronskog novca, kao i javnu knjigu o tome.

Jedna od bitnih novina odnosi se na primanje novca iz inostranstva, jer je decembra 2014. godine donet i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), čime je i on usklađen sa Zakonom o platnim uslugama. Primena takođe počinje 1. oktobra 2015. godine, a nove odredbe će omogućiti da građani brže, jednostavnije i efikasnije obave devizna plaćanja, odnosno da primaju novac ne samo preko banke kod koje imaju otvoren devizni račun već i preko platnih institucija i pošta. Drugim rečima, na više mesta će moći i da šalju i da primaju novac iz inostranstva.