PREDLOG ODLUKE O VISINI MINIMALNE CENE RADA ZA PERIOD JANUAR-DECEMBAR 2024. GODINE: Pregovori o visini minimalne zarade trebalo bi da budu nastavljeni u drugoj polovini avgusta

Prosečna plata u Srbiji je 42.000 dinara, što bi do kraja godine moglo da bude za 5.000 dinara više ukoliko se usvoji predlog Vlade. Da za tim postoji potreba, stručnjaci se jednoglasno slažu, međutim da li će se i ostvariti do pomenutog roka, mišljenja su podeljena.

Pregovori Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca, o visini minimalne zarade trebalo bi da budu nastavljeni u drugoj polovini avgusta. Predsednik Srbije poručio je pre neki dan će minimalac do kraja ove godine biti povećan na oko 400 evra, odnosno 17 odsto i to su dobre vesti za oko 400.000 ljudi u Srbiji.

To bi praktično značilo da će novi minimalac, koji na snagu stupa 1. januara naredne godine biti za 5.000 dinara veći. I to je dobra vest za najveći broj ugostitelja, sezonskih radnika, pomoćnih radnika u industriji, radnika u obezbeđenju i na održavanju.

Nebojša Atanacković iz Unija poslodavaca, kaže da je predlog za povećanje zarade nešto što se svake godine ponavlja. Predlog da to ovoga puta bude na 400 evra, prema njegovom mišljenju je moguć ali koliko će zapravo biti povećanje, zavisiće od mnogih parametara.

- Moguće je da tolika bude minimalna zarada, jer to su računice koje Ministarstvo sprovodi i prema tim računicama oni daju predloge. Iznos od 400 evra takođe je moguć jer je to ispod onoga što su tražili sindikalci. Minimalna cena rada na kojoj stalno insistiraju je da bude kao minimalna potrošačka korpa, koja je svejedno ispod toga, tako da čućemo šta će Vlada reći. Ako pogledamo tradiciju prethodnih godina, imamo situaciju da će sindikati tražiti više, Vlada će davati manje a mi ćemo tražiti od Vlade da prihvatimo to što je odredila pod uslovom da nam da određene olakšice i da to povećanje ne padne direktno na privredu - kaže sagovornik.

On objašnjava da će Unija poslodavaca sigurno tražiti da Vlada poslodavcima odobri određene olakšice, ili povećanje neoporezivog dela ili smanjenje obaveza kroz doprinose. Ističe da je u Crnoj Gori minimalna zarada neuporedivo veća jer su poslodavci u obavezi da sve što su dobili kroz olakšicu prebace na zdravstvo.

- Mi još nismo napravili pravu analizu. Sačekaćemo statističke poglede i analizu koju će imati Ministarstvo finansija, pa ćemo na osnovu toga i da damo svoj stav. Mislim da je ovo povećanje koliko je traženo oko 28 odsto u odnosu na ovu godinu preko inflacije i da je za očekivati da će na kraju ove i naredne godine inflacija biti manja nego što je bila na početku - kaže on.

Da će predlog minimalac od 400 evra postati i realnost, očekuje i Veljko M. Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu, koji objašnjava i zašto bi to bilo moguće.

- Da, očekujem da će minimalac biti povećan na 400 evra. Smatram da je vlada Republike Srbije na čelu sa resornim ministarstvima zaduženim za ovo pitanje, sprovela detaljnu analizu koje povećanje je opravdano i trenutno izvodljivo, te da će mera koju je najavio predsednik Vučić biti usvojena - kaže Mijušković.

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) kaže da je sasvim očigledno da potreba za povećanjem minimalne zarade postoji, ali imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju, po ovom pitanju nije optimistična.

- Mislim da ovaj predlog neće da se usvoji, mada bi povećanje na 400 evra bio minimum minimuma. Još uvek nismo radili analize od čega sve zavisi minimalna cena rada i ne mogu pouzdano reći da li je moguće usvojiti ili ne, ali po svemu sudeći, s obzirom na veliku inflaciju, na celokupnu ekonomsku situaciju, mislim da ta cena neće biti usvojena - kaže ona.

Prema njenim rečima, plate u Srbiji bi morale da budu mnogo više, imajući u vidu cene hrane koje su kako kaže veće nego u nekim zemljama evropske unije.

- Kolika je realna zarada i koliko bi trebalo da bude, to je potpuno druga priča. U Srbiji bi plate morale da idu od 100.000 dinara pa na više, i to bi bila jedna realnost imajući u vidu cene kod nas. U Grčkoj su u ovom trenutku cene prehrambenih proizvoda niže nego kod nas oko 20 do 25 odsto. Kafa je jeftinija na plaži nego kod nas na pumpi. Cena benzina je jednaka kao u Srbiji, što je nezapamćeno, imajući u vidu da je gorivo u Grčkoj uvek bilo skuplje. Prema tome činjenica je da postoji potreba da minimalac kod nas bude veći, ali realnost je na žalost takva kakva jeste i to neće biti usvojeno - kaže ona.

Početkom leta cene proizvoda i usluga povećane su u proseku za 13,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za minimalnu potrošačku korpu na mesečnom nivou je potrebno izdvojiti oko 50.000 dinara, što je više nego što iznosi minimalna zarada. Medijalna, koju prima gotovo 50 odsto zaposlenih je oko 60 hiljada dinara, što ukazuje da im, nakon kupovine osnovnih namirnica i plaćanja računa, ne ostaje baš mnogo za bilo šta drugo.

Na pitanje koje mnoge zanima koliko je moguće da se minimalac izjednači sa potrošačkom korpom Nebojša Atanacković kaže:

- Bila je prilika za to i da nije bilo pandemije verovatno bi se i dostiglo. Ona je stalno bila ispod, i na nivou prosečne zarade. Nisam siguran da je ovo sada pravi momenat da bi se tako nešto ispunilo - zaključuje Atanacković.

Poslednje povećanje minimalca bilo je na početku ove godine, kada je odlučeno da minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar - decembar 2023. godine iznosi 230 dinara (neto), po radnom času.

Izvor: Vebsajt Blic, 05.08.2023.
Naslov: Redakcija