NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Ponovnim propisivanjem ustavne žalbe kao delotvornog pravnog leka, biće obezbeđena zaštita poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici

U sklopu postupka izmena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015), u kome je Ministarstvo pravde organizovalo Javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u Beogradu je, 4.8.2023, održana poslednja u nizu javnih rasprava o ovom Nacrtu.

Po rečima Vladimira Vinša, pomoćnika u Ministarstvu pravde, do izmena ovog zakona je došlo kao obaveza po presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kačapor i druge podnositeljke protiv Srbije, u kojoj presudio je ustanovio praksu i zauzeo stavove koji su primenjeni u kasnijim istovetnim i bitno sličnim predmetima koji su razmatrani u tom sudu protiv Republike Srbije, a koji se odnose na neizvršenje domaćih odluka u kojima je dužnik društveno preduzeće, preduzeće kontrolisano od strane države, odnosno subjekti koji ne uživaju dovoljnu institucionalnu i poslovnu nezavisnost od države. Kako su rekli predstavnici Ministarstva, prema stavovima zauzetim u ovom predmetu, Republika Srbija je ta koja snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama za potraživanja iz radnih odnosa, i to bez obzira da li je reč o preduzeću koje je sa pretežnim delom društvenog kapitala ili je preduzeće bilo u potpunom društvenom vlasništvu. Pored toga, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Kačapor zauzeo stav da je obaveza države da osigura da se na vreme izvršavaju odluke protiv njenih organa ili tela ili preduzeća koja su u njenom vlasništvu ili pod njenom kontrolom, pri čemu nedostatak sredstava ne može biti izgovor za njihovo neizvršavanje.

Iz navedenih razloga, bilo je neophodno izmeniti i dopuniti Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi ponovnim propisivanjem ustavne žalbe kao delotvornog pravnog leka, bila obezbeđena zaštita poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici. U tom smislu, a i po stavovima Evropskog suda za ljudska prava i preporukama Komiteta ministara, izrađene su odgovarajuće izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u cilju poštovanja principa supsidijarnosti i smanjenja broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava koje se odnose na predmetne sudske postupke.

Nakon predstvaljanja predloženih izmena prisutni su uzeli učešće u raspravi, argumentovano iznoseći primedbe na predlože i nacrt, ističući goruću potrebu da se postojeće stanje izmeni, budući da ogroman broj predmeta iz ove oblasti zagušuju rad osnovnih i drugostepenih sudova, koji su po trenutno važećim odredbama stvarno nadležni za odlučivanje.

Po okončanju javne rasprave Ministarstvo pravde analiziraće sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i na osnovu toga sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi koji će objaviti na internet stranici Ministarstva pravde i Portalu eKonsultacije najkasnije 15 dana od dana okončanja javne rasprave.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, Nebojša Otović, 06.08.2023.