BANKA NEMA PRAVO DA OD KORISNIKA ZAHTEVA ISPLATU IZNOSA SVE TRI RATE ODJEDNOM IZ VREMENA PRVOG MORATORIJUMA, JER TADA NIJE TEKLA DOCNJA I NIJE SE PRIJAVLJIVALA KREDITNOM BIROU: Kreditni biro docnju nije evidentirao ni u slučaju prvog mirovanja duga, a neće ni kod drugog

U novom moratorijumu koji je počeo da važi ne bi trebalo da se ponove situacije sa trajnim nalozima i administrativnim zabranama kada je neko odbio moratorijum, što znači da je želeo da nastavi s plaćanjem obaveza, a u praksi se banka ponašala kao da je pristao na njega. Tada rate nisu skidane, da bi na kraju moratorijuma banka tražila sve tri odjednom, protivno propisima. Neki klijenti banaka tako su se našli u poziciji da budu okarakterisani kao loši dužnici i preti im da u Kreditnom birou budu evidentirani kao takvi. To znači da bi im dalje zaduživanje bilo uskraćeno.

Po slovu propisa o kašnjenju u plaćanju obaveza, ovakvi slučajevi bi bili evidentirani u Kreditnom birou, ali ne i ovoga puta, kažu u NBS - zbog navedene situacije, po osnovu samog moratorijuma, penzioneri neće biti evidentirani u Kreditnom birou.

– Podaci o klijentima banke koji su prihvatili moratorijum ne evidentiraju se u Kreditnom birou i u tom smislu ne utiču na kreditni rejting klijenta. Naime, za vreme trajanja moratorijuma nije tekla docnja i nije se prijavljivala kreditnom birou. Dakle, navedena situacija u kojoj su se penzioneri našli neće imati za posledicu evidenciju u Kreditnom birou po osnovu samog moratorijuma – kažu u NBS.

– Uz potpuno razumevanje navedene situacije, do koje je došlo i pored objavljenog saopštenja PIO fonda u cilju informisanja svih penzionera da neće obustavljati rate po bankarskim kreditima penzionera, te da, ukoliko dužnik penzioner odbije moratorijum, to jest želi da u toku trajanja vanrednog stanja nastavi sa redovnom otplatom kredita – to može učiniti uplatom rate banci, ponovo ukazujemo da banka nema pravo da od korisnika zahteva isplatu iznosa sve tri rate odjednom, već da je dužna da postupi u skladu sa pravilima nakon prestanka moratorijuma. Da korisniku dostavi nov plan otplate uz produženje roka otplate kredita za tri meseca i raspoređivanje redovne kamate na preostale rate, kao i da mu predoči moguće alternativne načine otplate koje može da zatraži – pojašnjavaju.

U Udruženju banaka odgovaraju isto. Uputstva NBS povodom prvog moratorijuma bila su veoma jasna. Tokom trajanja moratorijuma ne teče docnja po obavezama prema bankama i ne prijavljuje se Kreditnom birou. U skladu sa ovom sugestijom, Kreditni biro se i ponašao. Što se tiče klijenata kojima tokom moratorijuma nisu naplaćivane rate, oni imaju pravo da ove rate plate tokom celokupnog trajanja otplate obaveze prema banci. Dakle, ne može se insistirati da ove tri rate plate odjednom. Ako postoje pojedinačni slučajevi u kojima klijent smatra da su njegova prava narušena, najbolje je da se obrati konkretnoj banci i verujemo da će naći rešenje, kažu u ovom udruženju.

Podsećanja radi, problem je nastao na relaciji banka – PIO fond, koji nije obustavljao rate po bankarskim kreditima penzionera, već ih je uputio da, ukoliko žele da u toku trajanja vanrednog stanja nastave sa redovnom otplatom kredita, to učine uplatom rate banci.

 

Izvor: Vebsajt Politika, 04.08.2020.
Naslov: Redakcija